Порекло становништва села Љештанско, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На запад од Јакља, десном сграном Рогачице, и одмах на север од Костојевића, диже се ово високо брдско село.
Љештанско је од истока према Јакљу, од југа је на плећима Солила, Бабаче и Спасовика, на западу је Звијездица и од севера Јасеновац.
У селу су реке и потоци: Јосиповића Поток, Нешковац, Црквенап, Шапарски Поток. У Јосиповићима и Ковачевићима имају две Чесме, једно Корито, затим Нешкова Вода, Вејзин Точак, Кузманска Чесма, Црквенац, Латинска Вода (код старог гробља), Шаторско Врело, Водица, Будва, Чесма и Точак.
По селу су брда: Ковачевића Брдо, Главица, Бриза (од бреза), Мамутов Гроб, Вртаче, Асанова Вртача, Вејзина Стена,, Оловрњ, Црквина, Латинско Гробље, Жутиковац, Шатор, Ша- торско Брдо, Стране, Стена (над Рогачицом), Асанов Камен и Аметова Чука.
Њиве су: Вртаче, Баре, Кузманске Ливаде, Солила, Луке, Трска, Језерина, Долови, Брда и Стране.
Село је састављено из два велика дела: Бештанског и Шапара, два права засеока, управо и два села, чији су хатари потпуно одвојени један од другога. Бештанско има три махале: Кузмани, Јосиповићи и Ковачевићи.
Љештанско је старо село; доказ су стара гробља у Кузманима, Каравидићима и Братићевићима, као и стара црквина у Кузманима. Још у почетку XIX века у Шапарима су били муслиманско село и имали 17 кућа. У Братићевићима су била велика муслиманска браства Вејизовићи. Још 1810. год. они су се иселили одавде, прешли у Босну, и више се нису враћали на своја стара места. У Шапарима су имали џамију, те и давас сељаци указују на њене рушевине. У њихове куће и на њихова имања дошли су наши родови. Једна породица из Братићевића, пошто се населила на имањима старих муслимана Веизовића, и данас се зове Веизовићи и не мења то презиме и кад се сели из села. Сава Николић, трговац из Ваљева, родом из ових Шапара, причао је, да му је кућа, у КОЈОЈ се родио, била турског кроја. Стари родови су отишли за муслиманима и изгубили се по Лачви и око Лознице. И нови су родови одлазили истим путевима.
Најстарији су род, од пре 200 година:
Коприћи. У Љештанско су дошла три брата: Каравиде, Јевто, а трећем се не зна име, и населили се под Јасеновцем до Својдруга. Деобом Каравиде остане на старом месту, Јевто се помери на југ, опет на обод села и изнад Рогачице, поред пута којим се пело у Љештанско из варошице. Трећи се брат одсели у црнобарски Салаш, где и данас има Копрића. Јевто је у задрузи био ковач, а био још и на старом месту, али је био врло вредан и угледан сељак. Његови су потомци Ковачевићи и Лазићи у Каравидићима. Од Каравиде су: Петковићи, Гавриловићи и Глигоријевићи, сви у махали Каравидићи. Коприће (и Копре) довели су њихови стари преко Семегњева из Пиве, има их много расељених свуда по свима суседним градовима, а и као чиновника (59 к.; Св. Јован).
Мало после Копрића дошли су:
Јосиповићи. У Семегњево су дошла с другог краја Пиве два рођена брата, Вилотије и Тимотије, с још неким Сродницима. У Семегњеву су неки сродници остали, други су дошли у ово село и населили се испод Јасеновца. Вилотије се подели с братом, па он остане у селу, а брата Тимотија с једним сродником пошаље у Цикоте у Јадар, где се и они поделе; Тимотије остане у Цикотама, а рођак оде у Дворску. Вилотијеви се потомци у селу зову Јосиповићи, иначе их има разних презимена, а много се селе нарочито ради трговине и заната (30 к.; Св. Јован).
Стари су род:
Братићевићи. Предак им је Ћеклић из Црне Горе, дошао прво негде око Пљеваља, па после сишао Вишеграду и одатле се издигао у ово село с два брата. Он је дошао у муслимане Вејизовиће и међу њима дуго живео, те се баш његови потомци зову и данас Вејизовићи. Потомци она друга два брата зову се разним презименима, али не допуштају да се не зову у махали и Братићевићи. Они се много селе, на малом су простору, истина најплоднијем у селу; они се и по селима и по градовима радо задржавају и стално излазе из свог села (33 к.; Св. Марко).
Стари су род и:
Кузмани. Дошли су од пивског манастира Св. Арсенија; довео их је некакав поп, који је имао два сина, једног опет попа, а другог сељака. Поп је поповао у овом селу и опслуживао цркву у Костојевићима, а у последње време свога живота подигао је уз припомоћ Јевте Копрића и капелу на старом црквеном темељу. Капелу су му још за живота запалили Вејизовићи, те је изгорела и није ју више подизао. Сина попа послао је да попује при сјечоријечкој цркви и њега је населио у Годљеву, где и данас има потомства. Од поповог другог сина сељака одели се син Новак, пређе у Костојевиће на своја летишта и тамо стално остане и заснује породицу Новаковића. Од другог сина до данас су: Тадићи и Алексићи, све Кузмани (12 к.; Св. Арсеније).
Познији су досељеници, из 1817. године:
Дражевићи у Шапарима, насељени на имањима отераних Турака. Овде су дошла три рођена брата, Драгојло, Марко и Вук Дражевић, од села Дражевића код Нове Вароши; дошли су с великим породицама, с много стоке и разног мала. Још при доласку Драгојло је узео средину села, Вук доњи а Марко најгорњи део. Некако су по доласку одмах помрли и синови им се поделе, те од Вука постану три куће, од Драгојла пет од Марка три. Од њих су се многи појединци одселили у Ваљево, Београд и Ужице и тамо су оставили потомства (25 к.; Св. Јован).
После 1878. год. су дошли:
Габићи од Комарана код Нове Вароши, и овде им у Кузманима призетио претка поп Вујичић (2 к.; Св. Арсеније).
Челиковићи, чији је предак из Заовина (3 к.; Св. Јован).
Тешић је из Годечева из Благојевића (1 к.; Св. Марко).
Лазић је из Јакља од Марковића с Кичера (1 к.; Св. Јован).
У Љештанском има 9 родова са 166 домова.
ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 413-415), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
27. март 2013. у 09:16
luka
karavidic
27. март 2013. у 09:24
luka
molim vas jel to znaci da su karavidici stara arpska familija!nasa slava je sveti trifun! luka
14. август 2014. у 16:09
Dragan
Интересантно је да се не спомињу презимена из Шапара (Крстићи, Лукићи, Петровићи, Крсмановићи, Драгојловићи, и ….). Чињеница је да су они касније населили ово подручје, пошто су турци ту остали најдуже. У попису становништва из 1863. године, такође, ових фамилија нема,
13. новембар 2014. у 14:14
sasa
da… i mene to zbunjuje ? ! ja sam od Petrovića iz Šapara. jos uvek tamo su moji najblizi rodjaci. tu je ziveo moj pradeda, deda, otac, stric i svi su tu sahranjeni. a , niko nas ne spominje ???
17. август 2015. у 20:20
Jelena
Takodje nema pomena familije Jankovic, iz Ljestanskog, koja je bila jako brojna i jako bogata sa imanjem uz sam magistralni put ka Bajinoj Basti i gore,u planini. Jedan od Jankovica, Svetozar-Djoja Jankovic, prvi je i jedini jos u 19.veku patentirao kleku i sljivovicu i prvi je izvoznik iste preko srpskih granica u Bosnu i Austrougarsku.
21. децембар 2016. у 19:52
Aleksandra
Mene zanimaju Petrovici iz tog kraja. Ja trazim rodjake a imam malo informacija. Moj pradeda Nikola Petrovic je otisao iz sela Ljestanskog i naselio se u okolini Valjeva. Ostala su njegova rodjena braca. Kojoj crkvi pripada to selo da pocnem potragu od crkvenih knjiga?
13. јануар 2018. у 17:06
Sasa
Moj deda je iz sela Ljestansko i prezivamo Petrovic
2. јун 2020. у 18:25
Bogdan
Spasojevići? Moj pradeda je Spasojević iz Lještanskog, naselio se u Valjevu
31. мај 2021. у 08:02
Nenad
Zna li neko nesto o Davidovicima iz tog sela