Презимена, село Голобок (Смед. Паланка) Reviewed by Momizat on . Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године. Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићс Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године. Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићс Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Презимена, село Голобок (Смед. Паланка)

Презимена, село Голобок (Смед. Паланка)

Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године.

Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићски, Шилопајски Поток, Зузалићу и Паучину. Између крајева су имања, а обично их раздвајају потоци.

Село је основано у Позоку, ту су биле прве куће, и први су ударили колац селу преци Гајића (Игњатовића (7 к., св. Јован). Сада су им куће у Зузалици. Стари су им се доселили из Црне Горе. Често су нападали на Турке и многа има зла задавали. Због тога Турци нису радо пролазили кроз Голобок, и кад код би их неко напао говорили су: нападоше нас „оних голих бокова“, јер су Гајићи носили срозане цакшире. По овоме веле, да су Гајићи названи Голобочанима, а по њима и село Голобок.

Остале су породице:

Бисенићи (Јовановићи, Радојевићи, Васићи, Радивојевићи (укупно 40 к., св. Арханђел). Стари су им се доселили са Косова – од Вучитрна.

Гајићи (Аврамовићи, Петронијевићи (45 к., св. Арханђел). Заједничког су порекла са Бисенићима те им је и старина иста.

Рашковићи (37 к., св. Никола). Станују у крају Потоку. Старином су са Косова.

Гечићи (Пауновићи (18 к., св. Марко). Мати их довела из Азање (општина Смед. Паланка). Овде се преудала. У Азањи су им рођаци Анђелковићи који су старином са Косова.

Силопајци (Живковићи, Митровићи, Мирковићи, Јовановићи, Драгићи, Стајићи, Стевановићи (укупно 36 к., св. Јован). Стари им се доселио из Силопаја (општина Горњи Милановац).

Паучинци (Николићи (10 к., св. Мрата), Ивановићи (8 к., св. Тома), Милошевићи (6 к., Ђурђевдан) и Симићи и Ивановићи (8 к., св. Никола). Преци ових родова доселили се око 1840. године из Осата из околине Сребренице, источна Босна. Зову их Осечанима. Радили куће и цркве по Морави. Допало им се овде, добију дозволу од Кнеза Милоша, доведу породице и настане се у Морави. Једном приликом виде у Осипаоници (општина Смедерево) да је вода нанела кладе и плашећи се поплава, побегну и настане се на Паучину, по којој и добију име.

Николићи (Мијаиловићи, Милојевићи, Ерићи, Петровићи (укпуно (42 к., св. Никола). Стари им се доселио из Гуче (општина Лучани – област Драгачево).

Јозићи (15 к., св. Јован). Старином су са Косова. Њихов предак био сердар. Скривио нешто кнезу Милошу и он га протера на Космај, а одатле чак у Мачву. Доцније се вратио у Голобок.

Вељковићи (Костићи (14 к., св. Јован). Заједничког су порекла са Јозићима.

Радојичићи (2 к., св. Арханђел). Око 1860. дошли од Трна (Бугарска).

Младеновић 1 к. Дошао као слуга од Трна кад и Радојичићи.

Петровић (1 к., св. Ђурђиц). Дошао око 1870. од Куманова/Македонија.

Вујковићи (2 к., св. Трифун). Деда био свештеник. Дошао око 1880. из Чуљковића (општина Шабац).

Поповићи (16 к., св. Василије). Старином су из Црне Горе. Род су са Ђурђевићима у Азањи и Аџићима у Кусатку (општина Смед. Паланка).

Микићи (Миловановићи (9 к., св. Ђурђиц). Чукундеда човеку од 60 година дошао у првој половини 18. века из Старе Србије.

Ивковићи (Живковићи (10 к., св. Врачи). Старином су од Књажевца, који сада припада зајечарском округу.

Павловићи (Стефановићи (15 к., св. Стефан). Стари су им досељени из Старе Србије.

Коларовићи (Бачићи, Милановићи (12 к., св. Вартоломеј). Дошао им предак крајем 18. века из Качера – околина Ужица.

Ивановићи (Ицановићи (7 к., Ђурђевдан). Предак им Иван досељен око средином 18. века са Косова у Рајковац (општина Младеновац). Учествовао у боју на Новом Пазару и био заробљен. Осам година робовао у Малој Азији, одакле побегао и дошао у Рајковац. Жена му се преудала у Голобок и он због тога напусти Рајковац и пође у Голобок.

Ивановићи (6 к., св. Јован). Деда им досао из Маскаре (општина Варварин).

Ђурђевићи (14 к., св. Ђурђиц) су досељеници са Косова.

Куручевићи (Аврамовићи (4 к., Михољдан). Доселили се око 1860. из Меленаца (данас општина Зрењенин).

Милошевићи (Пантићи (8 к., Ђурђевдан). Деда им доселио из Вранова (општина Смедерево).

Петровићи (4 к., св. Илија). Деда дошао око 1840. године из Пожеге (Чачак).

Чајировићи (8 к., св. Никола). Куће су им у атару села Добродола. Раније становали у Јаблановићу, па их је кнез Милош одатле отерао. Старином су из Борца (општина Кнић).

Обрадовићи (5 к., с. Никола). И њихове су куће у Добродолском атару. Досељени из Рудника.

Радоичићи (4 к., св. Цвети). Предак Радојица дошао око 1830. године. из Белеупе (моравичка ужичка област, где имају фамилију Пајевићи).

Миловановићи (5 к., св. Никола). Досељени око 1850. године из Латице (Околина Рашке-Сјенице).

Ранковићи (4 к., Ђурђевдан). Дошли из Влашког дола (општина С. Паланка.)

Дрењаковићи (3 к., св. Лазар). Дошли са Дрине.

Роми/Цигани Јевтићи 2 к., су ковачи.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко


Коментари (1)

  • Mika

    Ovo je ustvari izvod iz knjige „Smederevsko podunavlje i Jasenica“ od Brivoja Dr. Drobnjakovića, koje je kao doktorsku tezu odbranio 1923.g. a podaci su iz perioda pred prvi sv. rat, koje je u ratu izgubio i posle rata ponovo prikupio.Ovo je deo koji se odnosi na Golobok

    Valjalo bi imati podatke na osnovu kojih je prof. Drobnjaković dao ovu analizu jer bi to nama više pomoglo

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top