Порекло Миње Суботе

25. април 2012.

коментара: 3

РОЂЕН: 8. новембра 1938. у Сарајеву

ПРЕМИНУО: 17. септембра 2021. у Београду

РОДИТЕЉИ: Отац Анте Субота, родом из Сплита, инжењер, мајка Десанка (девојачко Пиља), родом из Сарајева, завршила учитељску школу, али била домаћица.

КРСНА СЛАВА: Свети Стефан (Суботе)

О ПРЕЦИМА: Моји преци са очеве стране су из Дрниша и од давнина су чували православну веру. Интересантно је да је у свакој породици био барем један поп. Мој отац је по професији био инжењер, студије је завршио у Београду. Деда по оцу се звао Никола, а баба Перина. Били су родом из Дрниша, али су живели у Сплиту, где је деда Никола имао радњу за прављење ципела. Деда по мајци се звао Милан, а баба Стака. Милан је био финансијски рачуновођа у Сарајеву. Обе баке су биле домаћице.

О ПОРОДИЦИ СУБОТА: Породица Субота је имала дивну земљу у Петровом пољу. Претпоставља се да су тај крај населили пре 600 година и да су тамо стигли из Војводине. Оснивач града Суботице био је Врлић Субота, ризничар Јована Ненада, самозваног српског цара, који је створио краткотрајну независну државу на подручју данашње Војводине 1526/27 године, а којег су због црномањастог лица звали „Црни човек“. Елем, војвода Врлић Субота, био је ризничар, оснивач града Суботице и једно време његов намесник. Верује се да водимо порекло од њега и да су управо његови потомци из Војводине прешли у Петрово поље и Дрниш. Субота, иначе, има и у Украјини, али реч је о класичном старом српском презимену, што најбоље објашњава чињеница да се презимена најстаријих српских породица нису завршавала на „ић“, већ на самогласнике.

ЛОЗА ПО МАЈЦИ: Баба Стака по мајци је директан потомак првог председника Правитељствујушчег совјета – војводе Младена Миловановића.

ПОРОДИЧНЕ АНЕГДОТЕ: Рођен сам у Сарајеву, а 1942. сам са родитељима прешао у Загреб, где је мој отац радио као инжењер при Главној пошти у центру. Звали су га тамо, јер им је био потребан стручњак. Градили су Павелићу телефонску линију, и цео рат је нису завршили (смех). Елем, баш у то време мој отац је спасио велику загребачку пошту у центру Загреба. Ево како се то догодило: Партизани нису још били ушли у Загреб, али су ови из Покрета отпора јавили мом оцу да су Немци минирали пошту и да намеравају да је дигну у ваздух. Не часећи часа, мој отац, куд ће шта ће, запуца право код усташа, који су је чували и каже им: „Слушајте, Немци хоће да вам дигну Главну пошту у ваздух. То вам је имовина независне државе Хрватске, спасавајте је како умете и знате“. Усташе истог трена нареде упад у пошту све с аутоматима. Заузму је, нађу експлозив и деминирају!

А, једном приликом умало нисмо сви завршили у Јасеновцу. Наиме, млађи брат мог оца, Никола, био је у партизанима. Једне вечери дође ти он код нас да покупи нека документа. Једва неких сат након тога почне рација. Марица јури кроз град, усташе лупају на врата… Тако залупаше и на наша. Улети унутра њих седам, осам, вичу углас: „Овога држите, остале ватајте!“ Главни међу њима, који је био познат по томе што је одводио људе у Јасеновац, стане да малтретира мог оца како зна да му је брат у партизанима и како је чуо да је малопре долазио овде код нас по нека документа. Улете ти они у собу где је седела мајка са мном и са мојим братом да нас изведу напоље, кад имаш шта да видиш – онај главни усташа препозна моју мајку. Испостави се да је седео у школској клупи са њеним братом у Сарајеву. Кад је видео, нареди осталима да изађу, и тако ти се ми извукосмо.

БИОГРАФИЈА: Основну школу и гимназију завршио у Београду. Похађао нижу и средњу музичку школу „Станковић“, а на Електротехничком факултету у Београду добио диплому инжењера електротехнике. Написао многе композиције забавне музике и шансона, а као вокални солиста снимио велики број плоча. Уз његове песме и интерпретације одрасле су генерације деце (“Деца су украс света”, “Ишли смо у Африку”, “Разболе се лисица”, “Свако дете има крила”…), а као велики телевизијски шоумен представио се у култној емисији “Од главе до пете”, “Игре без граница”, “Музички тобоган”…). Више о каријери на www.minjasubota.com

ИЗВОР: Миња Субота, новинарка Катарина Вуковић за портал Порекло

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Lana

    Pouzdano znam da su mu roditelji pravoslavci a sto se imena Ante tiče, srbi su u krajevima gde su bili izlozeni šikaniranju u zelji da decu postede problema davali imena lokalne sredine. Uostalom, Ante i nije samo hrvatsko ime ali se najcesce koristi u Hrvatskoj!

  2. Igor Ruzic

    Куће Субота у Дрнишу су у најстаријем делу града, близу тврђаве Градине, што говори да су једни од најранијих становника Дрниша. Не само они, него и други Срби, првенствено Јовићи,чије су старе куће најближе остатку турског минарета, на улазу у тврђаву. Миња Субота је пре много година био водитељ на скупу Дрнишана у Београду.

    Нисам ни знао за овај чланак и то да је његов деда био у обућар у Сплиту, али сам сад повезао неке ствари. Пре неког времена сам прелиставајући матичне књиге из Сплита, наишао управо на Николу Суботу, постолара (обућара) досељеног из Дрниша. Венчао се 1907. године са католкињом Перицом Мартић из Сплита, па је вероватно дао сину име Анте под утицајем жене и тотално католичке средине у којој је живео. За остале детаље може да ми се обрати Миња Субота лично и да уплати донацију за Порекло 🙂

    Слободан Зрнић

  3. nesho

    Docim je tacno da su prezimena koja zavrsavaju na samoglasnike najstarija srpska prezimena u ovom slucaju radi se o kripto-jevreju sefardu (Mil Shabat). Kripto-jevreji su se doselili na Balkan u 16-om vijeku iz dva pravca, Galicije i otomanskog carstva. Znaci sva ta prezimena su nastala u ranom Srednjem vijeku i to daleko od Balkana pa to nisu starosjedilačke već neasimilirane jevrejske porodice (koje su zadržale hebrejsko prezime i u tajnosti vjeru), tek donekle prilagodivši prezime govoru novog okruženja – npr. germanizmi u prezimenima porodica koje su na Balkan ušle sa austro-ugarskom upravom. Aškenazi su “apsorbovani” od strane Sefarda notornih po brutalnosti kad god im se za to ukaže globalna prilika poput svjetskih ratova i kriza.
    Za veliku većinu osoba i njihovo ime i prezime nalaze u AVOT Imeniku jevrejskih prezimena Galicije (pri čemu germanizovana imena pripadaju uglavnom Aškenazima, a negermanizovana uglavnom Sefardima).