Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
23. март 2018. у 13:51
Војислав Ананић
Пудари
Пудари (Срби) станују у Козицама (Тријебањ-Столац) и Пијесцима, Опличићима и Локвама (Чапљина). Говорећи о Пударима на Пијесцима, Дедијер ће записати: “Православни Пудари, старином Ковачевићи, побјегли су из Риђана (Црна Гора) јер су убили харачлију. Ризванбеговићи их населе у Сјекосама у Габеоском Блату, али их ту подави грозница, па их премјести у Црниће а одатле у Пијеске. Има их још у Локвама 3 куће, у Рабини 6, у Мостару 4, на Тријебњу три, у Опличићима 2, на Пјешивцу 2 куће, а овдје 6 кућа. Славе Ђурђевдан.” За Пударе у Опличићима исти извор каже да су “одавна преселили из Локава”, а за Пударе у Тријебњу вели да су прешли “из Црнића прије 40 година”.
Породично предање памти да је Саво Пудар имао девет синова; двојица су погинула у неком сукобу са Турцима на Клокуну. Четири његова сина су, прије 1800. године, преселила на Пијеске, гдје потомци и данас живе. Са Пијесака се једна породица Пудара преселила у Рабину. Један Савин син је одселио из Црнића у Пјешивац и од њега су Пударићи. Од једног Савиног сина потомци су одселили на Тријебањ. Потомство од деветог Савиног сина одселило се у Локве, а касније у Опличиће. У Козице је, око 1875. године, са Пијесака доселио Видоје Пудар, а Видојев син Перо је одселио у Дабрицу. Послије 1900. године Пудари су се насељавали у Мостар, Коњиц, Чапљину, Америку. Пудари славе Ђурђевдан као и њихови преци – рођаци Ковачевићи у Црној Гори. Сахрањују се у своја гробља у селима у којима живе. Пудари с Пијесака имају имање на Кошћели. (Према истраживању Жељка Шакоте из Козица.)
Етимологија презимена Пудар, могла би ићи према славенској ријечи “пудар – чувар винограда, опћенито чувар пољских усјева”, дакле, према занимању неког од предака.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
1. новембар 2018. у 13:10
Војислав Ананић
ПУДАР (п), у Пијесцима (Мостар), Опличићима (Чапљина), Тријебњу (Дубраве, Столац). Старином су Ковачевићи из Риђана у Црној Гори, одакле су доселили у Пијеске. “Побјегли су из Риђана јер су убили харачлију.” У Опличиће су одавна преселили из Локава у Дубравама (Столац), а у Тријебањ су дошли лз Црнића. Славе Ђурђевдан (59:254,256,258). Има их настањених у Чапљини, Мостару и Рабини (Невесиње). Презиме су узели по неком свом претку који је био по занимању пудар (чувар поља). Саопштила: Слађана Скочајић, рођена Пудар из Мостара.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
20. октобар 2019. у 11:24
IP
Pudari takodjer postoje u hrvatskoj,odnosno dalmatinskoj zagori,naravno katolicki koji su ovdje najvjerojatnije stigli iz BiH…no ne zna se njihovo porijeklo.
Porijeklo je vjerojatno iz ovog izvora g.Vojislava.
4. јул 2020. у 20:50
Небојша Бејат
ПУДАР
(Славе Ђурђевдан)
Пудари су у априлу 1934. године у Ортијеш (заселак Мукоша) доселили из села Пијесци код Мостара. У том временском периоду на овим просторима постојала је Краљевина Југославија са династијом Карађорђевић на челу (1918 – 1941). Купили су земљу од Пухала из Житомислића. Најстарији предак који је доселио звао се Пудар (Ристо) Максим (30. 10. 1907 – 18. 8. 1941). Био је ожењен Марић (отац Ристо) Илинком (15. 3. 1912 – 5. 3. 1986), рођеном у селу Ходбина код Мостара. Имао је двоје дјеце: Сина Момчила (1. 3. 1934 – 2. 2. 2018) и кћерку Виду рођену 25. 6. 1937. године. Момчило има мушко потомство до данашњих дана.