Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
6. август 2022. у 14:57
Војислав
Фамилија Зокић
Даринка, рођена Мојсин, била је удата за Зокић Криштова, из села Кумане. Из тога брака су рођени:
1. Бисерка, умрла 28. марта 1912;
2. Иванка, удата за Гајинов Стевана (Штеву), рођена 3. јануара 1897, умрла 24. новембра 1955. Они су родитељи Јагоде (удате Ананић, а она мајка Борислава –1945. умрлог као дете, Војислава рођ. 1948, Душице – 1952. умрла као дете, Душана рођ. 1955), Зоре (удате Пуретић, а она мајка Бисерке 1948-1952, умрла као дете, Жарка и Јованке); Милосаве – Добринке (удате Ердељан, а она мајка Зорице, Верице и Јованке) и Светолика Гајинов, а он отац Стевана и Радована).
3. +Зорка (удате Станчић, а она мајка Боре, Чеде и Јулке);
4. +Савета (удате Немешев, а она мајка Анђе и Ратка);
5. +Жарко Зокић, а он отац Михајла (Мике), Светозара, Јоце, Владе, Веселина и Кајице.
Име насеља Кумане, данас у новобечејској општини, потиче од КУМАНА – племе Кипчака, које је живело до краја III века нове ере у централном Казахастану, одакле су их покренули Хуни. Народ су турског порекла, који су првобитно били настањени у Туркменији. Крајем X века долазе у Европу са Кавказа и допиру до Влашке и Молдавије. Значи, средином XИ века, појавили су се у црноморским степама. 1091. године, предвођени својим поглавицом Каполчем, прешли су Тису код Бечеја и продрли у Банат. Насељавали су област између Бечеја, реке Златице (Аранке) и Кикинде. Поново се расељавају 1237. у Мађарску. Живели су као номади, под шаторима, земљу нису обрађивали, већ су се бавили сточарством и пљачком, а држали су и робове. 1280. су спалили и Чоку. Међу етнички сродним Мађарима, који су били нетрпељиви према Куманима, постепено су стекли привилегован положај и имали свој посебан диштрикт, источно од Будимпеште. Касније су се потпуно мађаризовали. Један део Кумана задржао се на Балкану и служиће у пограничним областима Византије све до пада Цариграда. И они су се асимилирали међу староседеоце. Тако и данашње Куманово у Македонији, са историјском потврдом из 1366. године, носи назив по њима. Топоним КУМАНИ, забележен је и у Раваничком властелинству 1380. године.
Даринка Зокић (дев. Мојсин,умрла 1946) +
1. –Бисерка+1912.
2. – Иванка ,1897 – 1955.(Гајинов) +
-Јагода1922-1999. (Ананић)+
-Борислав, 1945 +,
-Војислав, 1948,
-Александра, 1971. (Томаш)
– Миљана, 1988.
-Јелена, 2000.
-Жељко Ананић,1975.
-Милица, 2003.
-Војин, 2005.
-Душица, 1952 +
-Душан, 1955 +
-Зора, 1923-1986. (Пуретић) +
-Жарко,1945.+
-Даниела, 1968.
– Милан, 1994.
-Дејан Пуретић, 1970.
– Катарина, 2001.
– Ксенија, 2002.
– Бисерка, 1948-1952. +
-Јованка Даниловић, 1956
(први брак са Душком………………..)
– Боба
(други брак са Љубом Даниловићем)
– Ивана
– Марко
-Милосава-Добринка (Ердељан) +
-Зорица 1949. (Марковски)
-Маријана (Куцурски)
– Катарина
– Јелена
-Верица (Цвејић)
– Дарко
– Дарио
– Милан
-Јованка (Спелак)+
– Тања
– Елена
– Уна
– Ана
– Светолик Гајинов, 1927 – 2000. +
– Стеван, 1949.+
– Зоран 1973.
-Игор, 2000.
-Иван, 2005.
– Нада 1974.
– Радован 1952.+
– Ненад 1975.
– Предраг, 1979.
3. – Зорка (Станчић) +
– Бора +
– Зорица (?)
– Александар (?)
– Олгица (Гога) (?)
– Борко (?)
– Љерка (?)
– Чеда +
– (?)
– Јулка (Сека)(?)
– Драган
– (?)
– (?)
– Ненад
– (?)
4. – Савета (Немешев) +
– Анђа +
– Лаза
– Ратко Немешев
– Милан
– Веселин
–
5. – Жарко Зокић +
+ Михајло (Мика)
+ Светозар
– Ружица +
– Милосавка (Мица)
– Веселинка
– Зорица
– Планинка
– Нада
+ Јоца
– Жарко
– Стева
– Влада
– Славица
+ Влада
+ Веселин (Села)
– Милић (Миле)
– Веселин
– Немања
– Марија
– Зоран
– Драган
– Јована
– Олгица
– Горан
– Гордан
+ Кајица
– Драган
– Јована
– Милан