Аутор

Небојша Новаковић

Црна Гора – генетички резултати са 23andMe (први део)

СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА Стара Херцеговина (негде и Црногорска Херцеговина) обухвата западне крајеве данашње Црне Горе, који су били саставни део историјске Херцеговине, али су крајем 19. и почетком 20. века припали Црној Гори. Иако је Херцеговина некада обухватала знатно већи простор него данас (Полимље, југозападна Србија, Црна Гора), у овом тексту…

› више информација

Срби из Лике – порекло и генетичка слика

Кратка историја и миграције Срби насељавају Лику махом у 16. веку, након што су Турци освојили ове крајеве, а сеобе и унутрашња померања трајаће и неколико наредних векова. Након ослобођења Лике од Турака, крајем 17. века, Срби из севернијих крајева враћају се у своје насеобине, док Срби из Северне Далмације…

› више информација

Горња Пчиња – порекло становништва и генетичка слика области

Положај и границе Горња Пчиња је релативно пространа планинска област у изворишном делу реке Пчиње и око њених притока: Коћурске реке, Трипошнице, Лесничке, Козједолске и Мале реке. Својим планинским карактером и висином она се издваја од појединих околних ниских крајева. Област је у целини издвојена, самостална и мимоилазе је главне…

› више информација

Угреновићи – порекло и генетички профил племена

Историјски извори и предања Угреновићи су стара племићка породица из околине Оногошта (данас Никшић). Били су господари овога краја током средњег века, све док власт нису преузели Никшићи. Најстарији владар старог Оногошта био је извесни бан Угрен (негде и Угрен Јеринић) и највероватније да је по овом бану Угрену касније…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа J1-M267)

Хаплогрупа J1-M267 је код Срба присутна са 1.5%. Највеће проценте у свету бележи на простору Блиског истока, Кавказа и Источног Медитерана. Код нас је, у динарским крајевима, најзаступљенија подграна J1-M267>L620>ZS4393>ZS9949. Ова подграна је, у нешто слабијем проценту, присутна и на истоку Балкана (Југоисточна Србија, Бугарска и Грчка Македонија). Када су…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа E-V13)

Хаплогрупа E-V13 се налази углавном на другом месту по заступљености код Срба (16-17%). Веома је раширена на југу Србије и у Црној Гори. У Крајини се креће испод српског просека. Присутна је значајније у Северној Далмацији (околина Книна) и на Змијању у Босанској Крајини. Када су у питању подгране које…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа R1a-Z282)

Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији.   Тестиране…

› више информација

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)

МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…

› више информација

Генетичке везе Крајине и Црне Горе

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу….

› више информација

Крајишки Никшићи – порекло и генетички профил породица

На простору Крајине постоји група међусобно сродних породица са славом Св. Лука. У питању су Опачићи, Кљајићи, Бандићи, Чубриле, Шевићи (Шеве), Кошутићи, Билбије, Мићићи и Драшковићи. „За њих постоји предање да су од Никшића, штавише спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама…

› више информација