Порекло презимена Лештарић

22. фебруар 2012.

коментара: 0

ПИШЕ: Српко Лештарић

Драги презимењаши,

Све се решавам да вам се јавим па никако, али ме сад деца натераше! Елем, ми смо Лештарићи, па ћу овде рећи коју реч о свему томе. Презиме одавно постоји у селу Врелу код Уба, породична слава је Свети Ђурђиц, а данас Лештарића има, осим у Врелу и у Београду, 3 куће у Обреновцу, 4 у Винчи, 2 у Болечу, 5 у Стокхолму па и још понегде.

Греши Љ. Павловић кад наводи да је презиме настало по имену села Љештанског код Бајине Баште. Много је вероватније оно што наводи Рјечник ЈАЗУ под презименом Leštarić, а то је да долази од придева лештар. Ту реч данас зна у Србији сваки избеглица из Книнске Крајине, а не зна је ниједан рођени Лештарић, нити га зна икоји „нормалан“ Србијанац (тј. није је нико ни од Лештарића знао док ја нисам почео мало истраживати и о томе причати међу рођацима и писати, а значи брз, хитар, окретан и долази од италијанског lesto – брз).

И наше породично предање каже да су Лештарићи раније живели негде другде, одакле су поодавно донели стално презиме Лештарић, што је, будући да су били обични људи, могло бити само под утицајем Млетака и/или Аустријанаца. То је морало бити у неком крашком крају, можда око Книна, јер су у Врело довели магарца, што се урезало у локално памћење.

Зна се да су Лештарићи у Врело дошли из села Лопатња код Осечине, где су се најпре сместили, може се претпоставити да су тамо стигли почетком 18. века, вероватно с Аустријанцима после Пожаревачког мира 1718. године, када је Аустрија поново кренула на Турску и освојила велик део Србије па је граница ишла лучно од Крупња, преко Јагодине све до граница с Влашком на истоку.

У Лопатњу су тада подигнуте три карауле, можда је и само село спадало у тзв. хајдучка села, а свакако се може претпоставити да су Аустријанци многима, па и Лештарићима, обећали добру земљу и пљачку. Аустрија је тада држала велик део Србије и звала је краљевином (Militärkommandatur des Königreichs Serbien) и то стање потрајало је до Београдског мира 1739. године.

Тада је део Лештарића, вероватно због тога што су се током две деценије теже замерили Турцима, одбегао у Врело код Уба, и то су моји Лештарићи. У Лопатњу, међутим, и данас постоји заселак који се „незванично“ зове Лештарићи, где живе Марковићи (који такође славе Ђурђиц) и који знају да су пре око два-три века променили презиме од Лештарић у Марковић, као и то да су им рођаци пали у убско село Врело.

Лештарићи су, дакле, око 1740. избегли најпре у Памбуковицу, где су наводно живели кратко време, а онда су прешли у Врело (или, тада: Врела), заселак Старо Врело. Око 1860. долази до деобе браће и гранања Лештарића у Врелу у три гране, које и даље живе ту, где је и данас Лештарића шор. Те три гране Лештарића не жене се и не удају међусобно, јер у том крају још важи обичајно правило десетог колена. (Или је бар било чврсто до педесетих година, јер су се тада неких двоје младих из суседног Калиновца, који су то прекршили а били су девето колено сродства, морали исељавати чак у Бачку, мада је момак био завршио студије агрономије и био јединац на повећем имању, а другог разлога против тог брака није било.)

Током друге половине 19. века један од Лештарића, Пантелија, веома се обогатио и прочуо, наводно је возио жито у Пешту са Дунђерским и наводно пратио кнеза Александра с малим Петром до Арада кад су 1858. пошли у прогонство, а да ли је то негде документовано, ја не знам.

Балкански ратови и Први светски рат однели су мноштво мушких глава Лештарића па неколико расутих кућа од 1918. више не припада њима јер су се удовице преудавале или доводиле зетове на имање, док су неке друге куће промениле власнике купопродајом, што од шездесетих, што седамдесетих, што осамдесетих година 20. века.

Уочи Првог светског рата, у једној од последњих кампања покрштавања Цигана муслимана, за шта су, као што је познато, бирани пригодни датуми и групни кумови међу виђенијим људима, мој прадеда Миљко Лештарић био је кум једној таквој групи из убског села Богдановице. Ти Роми узели су себи кумово презиме, што је било доста уобичајено, а касније су се иселили у Звечку, код Обреновца, где Рома Лештарића има и данас. Неки су се раселили, па их је било (или их има) у Панчеву, у Сомбору, једна породица живи у Београду на Црвеном крсту, један момак је био познат фудбалер негде на Западу итд.

У ваљевском алманаху „Колубара – велики народни календар за преступну 1992.“, стр. 229–239, налази се текст „Врело у попису 1863. године“, из пера Зорана Јоксимовића, који преноси и тај попис (Архив Србије, МФ бр. 152), па се ту налазе и неки конкретнији подаци о Лештарићима из оног времена.

У „Биографском лексикону ваљевског краја“, књ. 2, допунска свеска, стр. 397–398, објављене су 2001. године кратке биографске белешке под одредницама ЛЕШТАРИЋ Пантелија, ЛЕШТАРИЋ Српко и ЛЕШТАРИЋ-ЦВЕТКОВИЋ Благоје. (Од те тројице двојица су одавно покојни, а ја се бавим арапским језиком, пословни сам преводилац у пензији и књижевни преводилац.)

Можда овде треба да споменем и своју књигу Занимљиви српски презименик (Службени гласник 2014, ISBN 978-86-519-1794-6), у чијем уводном делу на четири табака излажем критеријуме сакупљања и селекције „друкчијих“ презимена, описујем структуру тог каталога итд., јер ми је пажња била привучена како значењима појединих презимена и њиховим пореклом, тако и њиховим ритмом и звуком, обличким и семантичким парадигмама које граде и у које улазе.

ИЗВОРИ:

  1. Љубомир Павловић: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Насеља српских земаља, књ. 8, стр. 427, СКА, Београд, 1912. (такође: Градска библиотека „Божидар Кнежевић“, Уб, 1998; још касније: Сл. гласник)
  2. Бранко Перуничић: Гласник Архива у Ваљеву, 1/1966, стр. 87–124.
  3. Архив Србије, Збирка тефтера 563, 3, 62, 61, 429, 367, 121, 192, 429 и 494. Од њих је најпотпунији онај из 1831. г. јер је попис свих мушких глава по имену и презимену, чак и новорођених а некрштених.
  4. Радош Љушић: Попис пореских глава, кућа и чланова мировних већа (у Мешовита грађа, књ. 9, стр. 43).
  5. Колубара – велики народни календар за преступну 1992, стр. 229–239.
  6. Биографски лексикон ваљевског краја, књ. 2, допун. св., стр. 397–398.

Срдачно,

Српко Лештарић

11080 Земун, Славонска 30/6

Тел.:  +381 63 173 6868

+381 11 402 9529

E-mail: [email protected]

Website: http://srpkolestaric.com

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.