Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
19. јун 2017. у 00:49
Marija
Ovo prezime ima u Azanji.Deda po imenu Petrus je ziveo na Kosovu i doseli se u Azanju.Pozrav
4. јун 2023. у 22:01
Ivan
Stoimenovi su iz Toplog Dola, opština Surdulica. Naravno da nisu jedini. Nema razlike između prezimena Stojmenović, Stojmenov, Stoimenov, svi su srpskog porekla, prezimena su im samo bugarizovana.
Dva perioda bugarizacije su ostavila takve posledice, od 1878 -1918 i od 1941 -1944. Komunisti su veštački stvorili tzv. bugarsku narodnost i to im je odgovaralo.
21. април 2024. у 19:46
Stojmen
Možda ima Stojmenovih u Toplom Dolu ali to ne znači da prezime Stojmenović ima veze sa bugarizacijom. Zašto? Zato što Stojmenović nije bugarsko nego srpsko prezime. Bugarizacija u navedenom periodu nema veze sa poreklom prezimena Stojmenović. Da li znate gde u Srbiji najviše ima Stojmenovića? U Vranju, Bujanovcu i Vladičinom Hanu i svi Stojmenovići u Srbiji su odatle. Što se tiče Stojmenovih u Srbiji svi su iz krajeva između stare i nove srpsko-bugarske granice, odnosno iz krajeva koji su posle Berlinskog kongresa dati Bugarskoj. Bugarizacija od 1878 do 1915 nije mogla da ima uticaj na ni jedno od prethodno navedena tri mesta. Mogla je da ima u periodu od 1915-1918 i 1941-1944 ali kod srba to nije imalo uticaja jer su svi u ova tri mesta i dalje Stojmenovići. Dakle, bugarizacija kao i srbizacija, je imala uticaja na šopski korpus, danas bugarskog ili srpskog stanovništva. A šopi, šopovi ili torlaci su živeli i danas žive i sa jedne i sa druge strane granice, počev od Vidina do Strumice. A tu sa naše strane ulaze Zaječar, Knjaževac, Svrljig, Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica, Gadžin Han, Vlasotince, Crna Trava, Surdulica, Bosilegrad, Vlasotince, Leskovac, Vladičin Han, Trgovište. A sa Bugarske uzmite kartu pa gledajte… Sofija je najveći šopski grad na svetu. Pozdrav od Stojmenovića.
22. новембар 2019. у 14:18
Ljiljana
Krsna slava Djurdjic prezime Stojmenović jug Srbije Vranje da li znate značenje i poreklo prezimena hvala
12. октобар 2021. у 20:31
Stojmenovic
Mi slavimo Sveti Aranđel, prezime smo dobili po nekom deda Stoimenu, koji je ziveo kod Trgovišta u pčinjskom kraju sredinom 19. veka. Koliko sam ja shvatio od svoga dede (rodj. 1918) dok je jos bio ziv oni su nekad bili Bugari a prezime nije bilo porodicno i nasledno kao i danas vec je bilo kao patronim i oznacavalo je ime oca. A taj deda Stoimen i njegovi su poreklom iz nekog drugog kraja dosli u Pčinju (vrv Kriva Palanka ili Bosilegrad), a njegov sin se početkom 20. veka preselio u Srbiju zbog turskog zuluma i kad su ga cinovnici pitali kako mu je prezime on je rekao da je on Stoimenov ali su ga greskom upisali sa J kao Stojmenovic, danas je gotovo pa obicaj da nam svuda prezime greskom upisuju sa I iako je u LK upisano J
Pozdrav.
31. јануар 2023. у 06:36
Marijan
Ne postoje Stojmenovici koji slave Djurdic, mozda je usvojena slava ako se prizetio. To je jako retka slava i ja nikad nisam sreo nikog u Vranju ko slavi Djurdjic. Mozda je koren iz Bosilegrada gde su ljudi uzimali slavu kao porodičnog zaštitnika i po preseljenju bi uvek uzimali drugu slavu. Stojmenovi iz Bosilegrada su inace slavili Sveti Arandjel i sveti Nikola kao i Stojmenovici iz Vranjske Banje i Bujanovca.