Порекло презимена Гороња

Презиме Гороња присутно је код Срба у Босни и Херцеговини, понајвише у Босанској крајини.

Могуће да је настало по личном имену Гороња.

Постоји и у облику Гороњић (у Србији, у ужичком крају).

У селима Агићи, Бусовача, Добрљин, Круаљ, Љубија, Стари Мајдан код Санског Моста и Нова Варош код Дубице славе Ђурђевдан.

У селу Кралупа код Високог славе Пантелиндан.

У селу Горња Згошћа код Какња славе Никољдан.

У Хрватској се презиме Гороња појављује у Двору на Уни, Храстину код Осијека, Сиску и Тењском Антуновцу код Осијека.

У Приједору је 1927. забележен занатлија – тапетар Васа Гороња, а у Агићима ковач Стојан Гороња.

ИЗВОРИ:

Велимир Михајловић, Српски презименик, Аурора, Нови Сад, 2002, стр. 256

Љубомир М. Марковић, Светислав Љ. Марковић, Становништво Моравичког Старог Влаха, САНУ, Географски институт “Јован Цвијић”, Београд, 2002, стр. 264

Јово Блажановић, Коријени који се чупају, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бањалука, 2000, стр. 40

Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске, Бањалука, 2020, стр. 213

Милорад Богдановић, Тимар и тимарски родови, Print Design doo, Приједор, 2020, стр. 167

Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југословенско Рудолф Мосе а. д. Београд, Београд, 1927, стр. 337 и 427