Порекло презимена, село Козник (Сјеница)

Порекло становништва села Козник, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Козник припада разбијеном типу села, смештено испод планине Голије. Налази се у висинском појасу 1.340-1.360 м, на падинама брда Козник (огранак Голије), 30 км источно од Сјенице. Ссло обједињује две махале: Ајдановићи и Колашинци. Површина сеоског атара износи 395 ха, а припада катастарској општини Шаре, површине 2.865 ха. Козник је 2002. године имао 27 становника.

Кроз село протичу Крћанска река и Каљава река, као и Незов поток, који одводе воду у Људску реку. У атару села налази се и извори: Стара чссма, Ибрахимова чесма и Ивљс. Козник је на вишим деловима обрастао буковом шумом, док су нижи делови под храстовом шумом. У атару села има и мањих површина под ливадама, које су на мањој надморској висини: Слана бара, Агина ливада, Дудина ливада, Незова ријека, Аљковача, Гацова долина итд.

Брдо Козник има купасти облик, а његов највиши део познат је под називом Врхови. Између Великог и Малог врха налази се удубљење Седло. Мештани тврде да се на том месту налазио “Јеринин град”, а по предању ту је било сакривено велико злато и златна колевка. Остало је предање да је Јерина имала намеру да повеже Врхове на Кознику са Шарским кршом.

Село Козник је административно-територијалном поделом 1959. године подељено на два дела, тако да је насеље на југозападним падинама брда Козника и Ћорнихата припало територији Дуге Пољане, а село Козник на супротној страни новопазарској општини тј. селу Мухово. Средином XX века је засеок Дуге Пољане, а потом физиономски део села Шаре. Године 1964. добија статус самосталног насеља.

Мештани сматрају да јс село настало у турско доба. О постанку имена постоје два предања: по једном, назив потиче од доминантног занимања становништва – гајењу коза, у време када јс село настајало. По другом, назив потиче од планине Козник, на чијим су се падинама населили и искрчили шуму.

Село је струју добило 1975, а тслефон 2006. године. Сеоски пут јс макадамски и у веома лошем стању, па можемо рећи као и да не постоји. Село нема водовод и водоснабдевање је индивидуално. Најважнија занимања становништва су ратарство и сточарство. Од дневних миграната 3 су радника, 3 ученика основне школе и 3 ученика средњс школе (у школу одлазе у Дугу Пољану).

У Кознику у периоду 1948-2002. године број становника је опао 54%, а домаћинстава 33%. Међутим, село је 1971. имало 248 становника, а 1981. године 239 становника. Ово је веома интересантна појава, јер је број становника од 1961. до 1971. порастао за 185, а од 1981. до 1991. године се смањио за 170 становника. Овакво стање вероватно је била последица тога што се становништво нијс исељавало, јер је посао налазило у Новом Пазару и Сјеници, а остајало да живи у селу. Број чланова у домаћинству је у опадању од 1991. године. Са 5 и више чланова у 1991. било је 6 (66,67%), а 2002. године 4 домаћинства (66,67%). Број домаћинстава 2002. године најбоље говори о величини села и о његовој демографској перспективи.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству          

Година   Број становника    Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.               59                                      9                                                 6,55

1953.               65                                      9                                                 7,22

1961.               63                                      8                                                 7,87

1971.             248                                    40                                                6,20

1981.             239                                    34                                                7,02

1991.                69                                      9                                                7,66

2002.               27                                      6                                                4,50

Домаћинства у селу Козник:

1.                  Ајдиновић Мурат

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено јс од основне школе 1,5 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа јс грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима. У домаћинству је једно лицс запослено ван територије Сјеничког краја, а једно похађа основну школу. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: представљају староседелачку бошњачку породицу.

2.                  Колашинац Раиф

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено јс од основнс школс 2 км, а од аутобускс станицс 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених, а 2 члана тражр посао. Два лица су ученици средње школе. Домаћинство узгаја говеда и живину.

Порекло: представљају староседслачку бошњачку породицу.

3.                  Хазировић Лутво

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али је опремљена санитарним уређајима. У домаћинству је једно лице запослено ван територије Сјеничког краја, а једно похађа средњу школу. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: представљају староседелачку бошњачку породицу.

4.                  Ајдиновић Јусуф

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених, а једно лице тражи посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: представљају староседелачку бошњачку породицу.

5.                  Ајдиновић Шефко

Једночлано домаћинство. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Једини члан домаћинства бави се узгојем говеда и живине.

Порекло: представљају староседелачку бошњачку породицу.

Род: Ајдиновићи.

6.                  Ајдиновић Расим

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 2 лица похађају основну школу. Приходе остварују узгојем говеда и живине.

Порекло: представљају староседелачку бошњачку породицу.

Род: Ајдиновићи.

 

Исељеници из села Козник:

1.                  Ајдиновић Сафет

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1974. године у Нови Пазар, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Ајдиновић Фикрет

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1980. године у Нови Пазар, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.                  Ајдиновић Омер

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1987. године у Нови Пазар, ради запослења, женидбе и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Ајдиновић Рамиз

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1990. године у Сјеницу, због саобраћајне изолованости и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио четворогодишњу основну школу.

Становници Козника, у потрази за бољим животним условима, одлазили су претежно у околне градове – Нови Пазар и Сјеницу.

У псриоду 1991-2002. године број становника до 19 година старости се смањио 63%, али и са 60 и више година старости 14%. Индекс старења је био 1991. године 0,23, а 2002. године 0,54 индексна поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     69        100,00

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        27        100,00

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У Кознику јс 2002. године било 27 Бошњака (100,00%). Сматрају да су им сс преци доселили у XVIII веку из Црне Горе.

У Кознику 1981. преко 15 година старости било је 153, 1991. године 49, а 2002. година 18 становника. Године 2002. без школске спреме било је 7 (38,89%) лица, са 4 разреда основне школе једно (5,56%), са основном школом 6 (33,33%) и са непознатом школском спремом 4 (22,22%) лица. Године 2002. неписмених лица било је 6 (33,33%).

Подаци из табела 7-10 указују да сточаретво као грана привреде у овом селу практично и не постоји, да се мештани баве ратарством, а да приходе домаћинства подједнако остварују из пољопривреде (33,33%), непољопривреде (33,33%) и мешовито (33,33%). Интересантан је и податак да је 2002. године било 55,55% издржаваних лица, а 11,12% је са личним примањима. Овај податак најбоље говори о економско- социјалним приликама у селу, и економској моћи села.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић