Порекло презимена, село Грлица (Урошевац, КиМ)

21. август 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Грлица, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у подножју истоименог брда (763 м), које се диже с леве (северне) стране Бродске клисуре на Лепенцу.

Разбијеног је типа. Поред главног дела села који се зове Грлица, један део му је поред Лепенца, на месту Провалија, на удаљењу од првог дела око 2 км. Селу припада и заселак Доња Грлица, који лежи у близини Неродимке, јужно од Старог Качаника, на удаљењу од главног сеоског дела око 4 км. У свим деловима села куће су груписане. За разлику од засеока Доње Грлице, главни део села се често назива Горњом Грлицом. Осим нових српских досељеника, настањених у Доњој Грлици, у селу живе само Арбанаси. Кажу да им преци нису затекли село, да је било „батал”.

Арбанашки родови:

Пруша (8 к.), од фиса Круе Зи. Досељен око 1830. из Пруше у Малесији. Појасеви су му у 1931. од досељења били: Дервиш Исљам, Мемет, Лимон, Џељадин (55 година).

Кардак (14 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије кад и Пруша.

Српски родови:

Ђорђевић (2 к.) 1920. из Сиринића, на куповицу.

Ђерић (1 к.) 1920. из Шипана (Гацко), на куповицу.

Банаш (1 к.) и – Окиљевић (1 к.) 1928. из Гацка, на куповицу.

Крстић (1 к.) 1929. из Липе (Смедерево), на куповицу.

Глоговац (3 к.) и – Бован (2 к.) 1929. из Чичева (Коњиц), на утрину.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.