Порекло презимена, село Врбица (Гњилане)

Порекло становништва села Врбица, општина Гњилане (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на планини Жеговцу, у изворишту Жеговачке реке, већим делом око његове десне саставнице.

Разбијеног је типа. Дели се на девет махала, чији су називи по родовима који у њима живе. Изузетак у томе чине Горња махала („Маала Епр”) и махале зване Бачевиште и Крушков Дол. Удаљења између махала су 1-2 км. Махале су такође разбијене. Село је управо разбијеног типа старовлашке врсте.

Арбанаси кажу да им преци нису затекли село при досељавању, међутим Срби Стаменковци у Понешу (Новобрдска Крива река) исељени су из њега око 1830. И топографски називи Бачевиште и Крушков Дол указују да су Срби били затечени.

Родови:

Спаијовић (12 к.), – Бислимовић (18 к.) и – Ибровић (15 к.), од фиса Бериша. Досељени крајем 18. века и почетком 19. века из Малесије.

Билиница (18 к.), од фиса Бериша. Дошао за својим рођацима из Билинца у гњиланском Карадагу, где се био доселио нешто раније.

Ашант (8 к.), од фиса Тсача. Досељен из Сев. Албаније после предњих родова.

Ћукол (12 к.) и – Смаљовић (17 к.), од фиса Тсача, братства Жерњана. Досељен из Брасаљца (Новобрдска Крива река), у Словиње почетком 19. века, а из Словиња у Врбицу око 1820. Појасеви у 1948. су му од пресељења из Словиња били: Алија, Сејди, Бећир (85 година). У махалама Бачовишту и Крушков Долу има 17 кућа мухаџира из Богуновца у Јабланици. Сви су од фиса Битича.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.