Порекло презимена, село Бандулић (Липљан, КиМ)

Порекло становништва села Бандулић, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је у равници, 2 км југоисточно од Липљана, на Жеговачкој реци.

Село је збијеног типа. Дели се на четири махале (Рамовића, Зећировића, Пушкола и Азировића), чији су називи по старијим родовима у њима.

На атару села нема старина сем једног старог гробља за које не знају чије је. Село су основали преци Рамовита и Зећировита крајем 18. века. Иако је атар села био под лугом, кажу да су њихови преци купили земљу од неког Турчина из Приштине.

 

Арбанашки родови:

Рамовит (17 к.) и Зећировит (12 к.). Преселили се крајем 18. века заједно из Мужичана, где су дуго живели као чифчије. Даље им је порекло непознато. Припадници су фиса Сопа.

Бајчинц (2 к.), од фиса Шкреља. Мухаџир је из Бајчинца у Топлици.

Говор (1 к.), од фиса Краснића, мухаџир из Говора у Јабланици.

Поарбанашени Срби:

Азировић (5 к.). Потичу од српског рода Русимових у Добротину. На ислам прешли у Добротину почетком 19. века, а у Бандулић пресељени око 1860. Појасеви у 1932. од поисламљивања: Селман, Рустем, Азир, Адем, Азиз (40 година). У Бандулић се доселио предак Азир.

Поарбанашени Цигани:

Пушкол (3 к.). Пресељени око 1870. из истоименог рода у Глоговцу.

Цигани православни:

Настовић (1 к., св. Василије). Пресељен из Глоговца 1930. као слуга и говедар.

Колонисти:

Шујица (1 к.) и Лукић (1 к.) досељени 1930. из Мале Попине (Лика).

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.