Порекло презимена, село Бабин Мост (Обилић, КиМ)

Порекло становништва села Бабин Мост, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији “Косово” Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је у подножју Копаоника, удаљено (на североистоку) 1,5 км од најближих тачака реке Лаба и друма Приштина-Вучитрн.

Типа је збијеног. Дели се на Горњу махалу, Доњу махалу и „Код Бунара”.

Б. Куринешић на свом повратку из Цариграда помиње на Косову ово село („Ваbnioss”) . Потом је оно запустело крајем 17. или у првој половини 18. века. Обновљен је око 1800. као чифлик Џинића из Приштине.

Српски родови:

Ђокићи (12 к., Св. Ђорђе Алимпије). Из Калудре у Топлици, одакле су избегли „од крви”, доселили се у косовско село Бариљево. Ту су, поред Срба, затекли и Арбанасе, па се, због свађе с њима, иселе у Бабин Мост око 1800. Појасеви у 1935. од пресељења из Бариљева: Ђока, Живко, Лаза, Станко, Богдан (48 г.). Оснивачи су села.

Ковачани (2 к., Св. Врачи). Доселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) одмах за Ђокићима.

Бошковићи (8 к., Св. Андреја). Повукли су се из Борчана (Копаоник, северно од Шаље) „у Карађорђево време”, јер су Арбанаси на планини, због буне у Србији, чинили велики зулум. – При досељењу су у селу затекли Ђокиће, Ковачане и кућу неког Арбанаса Азема Дуана, чији се род доцније затро. Појасеви у 1935. од досељења: Бошко, Јован, Петко, Благоје (78 г.).

Цураци (4 к., Св. Агатоник). Преселили се из Бакшије, после Бошковића. Пре тога су живели у Трудни. Старином су од Пећи.

Живанићи (2 к., Св. Никола). Доселили се из Вучитрна, после Цурака.

Мићолци (7 к., Св. Ђорђе Алимпије). Досељеници су непознатог порекла из средине 18. века. „Скитали” по многим селима, те им је далека старина непозната.

Тонићи (1 к., Св. Никола). Преселили се око 1875. из Бакшије. Једна кућа овог рода се по ослобођењу од Турака вратила у Бакшију на своју старину.

Дробњаци (3 к., Ђурђевдан). Доселили се у доба доласка мухаџира из истоименог рода у Слаковцу. Куће су им биле у тадашњем слаковачком засеоку а садашњем селу Куновику.

Аћанци (2 к., Св. Ђорђе Алимпије). Преселили се из Ада око 1880.

Ристићи (5 к., Св. Стефан). Досељени из истоименог рода у Раскову 1902, одакле су избегли од мухаџирског зулума, напустивши чак и купљену земљу.

Мижић (1 к., Св. Никола). Пресељен из истоименог стариначког рода у Бакшији.

Шћепановић (1 к.). Досељен 1920. као колониста из Црне Горе, а потом нешто земље и купио.

Арбанашки родови:

Алшић (6 к.), од фиса Бериша. Доселио се почетком 19. века са приштинског Голака, из села Јанакола. Појасеви у 1935. од досељења: Асан, Салија, Авдија, Идриз (70 година).

У 1935. години су у селу биле 3 куће Цигана Ашкалија, које „шетају свуда”. Ту су биле настањене 1929. и 1930. Бавиле су се прављењем ћерпича и цигала.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.