Порекло презимена, село Бубање (Беране)

5. април 2014.

коментара: 1

БУБАЊЕ.[1] Село се налази на страни која се од косе Вијенац спушта према Лиму. Групице кућа су везане за падине и заравни. Главни сеоски крајеви су: Залажђе, Немањине, Упанине, Селиште (Село) и Качмор преко косе. Сем тога, Бубањама припада и заселак Калудра. Поред ових крајева, важнији потеси под њивама и ливадама су: Пољанице, Пушиње, Јасиче, Солило, Баре, Доњи Качмор, Марково кућиште, Клапино поље, Дуб, Равне њиве, Металице, Крижевице, Забјел. У свим потесима има изворских вода, на којима су постављене чесме. Најважније су: Качмор, Коњова вода, Пушине, Жеженице, Паљевине, Спасовице, Љесковац, Лисивода. Шуме изнад села су: Врела, Дубраве, Равна гора и Бријег. Сеоска планина је Бјеласица (Рупе Омерагића и Штит).

Трагови ранијег насеља у Бубањама су црквине и гробља. Од цркве у Калудри, за коју народ тврди да је ”потонула”, виде се темељи у Боденицима.[2] Без сваке сумње она је била калуђерска ћелија, по којој је Калудра и добила своје данашње име. Заселак је давао дио доходка манастиру Мајсторовина, што значи да је Калудра раније припадала цркви. Још једно црквиште се види изнад Упанине; данас је тамо подигнута црква посвећена Св. цару Констатину и царици Јелени. На Пољаницама се налази гробље, али се од краја XIX вијека не користи. Село је старо насеље – раније се звало Качмор.[3] Данашњи назив изведен је из презимена братства током XVIII вијека..

Црква у Бубањама

Становници су врло разгранати род Бубање (68 к., сл. Св. Алимпија). Различита су мишљења о поријеклу и имену овог братства. Према породичној традицији, Бубање су из Херцеговине, из села Крушевице код Љубиња. Предање је потврђено и дефтером: ”Попис села и земаља санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године”. У Херцеговини су били дошли на једну кућу. Отуда се њихов предак Шурко Бубања са сељанима Јованом и Ђуром иселио, прво у Бјелопавлиће, а затим је предигао у долину Лима, гдје су се на Ситној Луци код Андријевице подијелили и разишли. (Од Јовановог сина Радована–Рала су Ралевићи у Калудри, а од Ђуровог сина Марка Шаботићи у Туцањама.) Бубање никада нијесу мијењали презиме – презиме је настало у Херцеговини, по имену претка Бубање. У Дубровачким документима катун Бубања се помиње 1313.

Милисав Лутовац наводи да су Бубање вјероватно старосједеоци или давни досељеници (Шурко се у данашње Бубање доселио почетком XVIII вијека); као доказ старине може се са сигурношћу узети и својина земље коју им је турски цар бератом потврдио. Стари људи су причали да се тај берат чувао у манастиру Никољац све до 1862. Бубање до Шурка набрајају 12 пасова. Врло су плодни. Послије 1919. Бубање се насељавају и по селима на десној страни Лима: Срђевац, Црнча, Врбе, Дубово, Журена, Потоци.

Из Бубања се једна удовица са дјететом давно одселила у Коврен. Од тог дјетета има сада (1960) 15 кућа. Из Бубања су и Бубање у Грбљу и Бубоње у Голубићу.

У засеоку Калудра живе, сем Бубања (16 к.,) и Петрићи (4 к., сл. Аранђеловдан); Петрићи су род са Недовићима у Пријелозима.

Према попису из 2003. у селу је живјело 213 становника (по попису из 1948. било их је 379, 1953 – 443, 1961 – 470, 1971 – 438, 1981 – 336, 1991 – 290). У Бубањама је, према попису из 2003. живјело 174 пунољетна становника, просјечна старост износила је 41,3 године (38,2 код мушкараца и 45,9 код жена), а просјечан број чланова по домаћинству био је 3,12. У посљедњих пет пописа, примијећен је пад у броју становника.

Надморска висина села је од 630 до 950 m.

На Уњем Крсту, старом гробљу у Бубањама, сахрањени су попови Вукадинн[4] и Раде. Приликом преноса њихових костију у гробље на Дубљу, у гробу попа Вукадина пронађен је очуван мањи престони крст из друге половине XVII вијека, украшен сребрним лимом, камењем и дуборезом. Цетињски конзерватори су констатовали да је вјероватно израђен у источној Херцеговини, у некој од радионица у Чајничу, Фочи или Требињу. На аверсу је приказано Распеће Христа и 4 јеванђелиста, а на реверсу Крштење Христа и 4 јеванђелиста. Крст је 12. августа 1991. предат музеју у Беранама.

Крст Бубања

[1] М. Лутовац, Бихор и Корита, антропогеографска испитивања, САНУ, Научно дело, Београд, 1967. стр. 85.

[2] Црква је према предању, потонула када је нека жена на њу окачила дечје пелене да се суше.

[3] Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака, Историјски институр, Београд, 2010. стр. 445.

[4] У књизи Војислава Бубање: Бубање, село и родослов, једном сину Шурка Радовановог уписано је име Вукадин. На споменику у гробљу у Бубањама уклесано је поп Милован. Ми у родослову користимо име Вукадин–Милован.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Фазилета Хафизовић, Попис села и земаља санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године, СКДП, ФФСЗ, ОИС, Загреб – Сарајево, 2016. стр. 342.

    Oд највећег je значаја појава имена заселка Шурковићи у Крушевици које одговара имену нашег претка Шурка, уз својеврсну надградњу у низу имена наше родословне линије, односно понављање имена код његовог унука.

    Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571., Историјски институт, Београд, 2010. стр. 445.