Порекло презимена, село Мала Сејаница (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села  Мала Сејаница код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва

Мала Сејаница као насеље припада вароши Грделице, која је до 1965. године била административно општинско месту.

Насеље мала Сејаница административно припада општини Лесковац, односно граду Лесковац у јабланичком округу.

Село Мала Сејаница Мало насеље у долини Козарачке реке између Грделице са југа и села Тупаловаца са севера.

Куће се налазе лево од реке на додиру долинског дна и падине.

Село Мала Сејаница као насеље је збијеног типа Не дели се на махале јер је мало насеље.

Сродничке куће су једна другој ближе.  Свега Мала Сејаница има 24 домова (1958.г.).

Мала Сејаница одснована је око средине  XIX  века. Основали су је сељаци досељени најпре из суседне Велике Сејанице (место Басковац). Касније због близине,  умрле становнике из М. Сејанице сахрањивали су у грделичком гробљу.

Већ смо у погледу порекла насељавања велике Сејанице истакли да су први становници Сејанице дошли из Сјенице (новопазарачки санџак).

Како је речено, Мала Сејаница налази се у непосредној близини Тупаловаца и Грделице. Она има и релативно мали број кућа.

Зато од 1945. године у администрацији М. Сејаница престала је да се води као посебно насеље.

Његов број кућа сада се рачуна додатак села Тупаловца (Кукурекци 8к, Каскаловца 5к, Зец 1к), док мали број кућа (Шијаци 6к) води као део Грделице (део звани „село“).

Мала Сејаница сада нема ништа заједничко са Великом Сејаницом.

* * *

Порекло родова:

Данашње становништво Мале Сејанице потиче од предака који су досељени по родовима.

Род К у к у р е к ц и (8к)-слава св. Арханђео, доселили се из Велике Сејанице, оснивачи Мале Сејанице;

Род Ш и ј а н и (6к) – порекло из неког места Шијака (Арабија);

Род К а с к а л о в ц и (5к)-не зна се порекло;

Род  З е ц (1к)-слава св. Никола, порекло из Велике Сејанице.

* * *

 Топоними (називи места-потеса):

-Поједини потеси око Мале. Сејанице зову се: Лука, Мужан, Јапанско,  Раковац, Рид.  итд (1958.г).

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, Велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне Траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја. 

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Велика_Сејаница

[3]  Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа -“Села у власотиначком крају” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

28 . новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.