Порекло становништва села Црни Врх. Стање из 1903. године. Према студији попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у турској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
За пола сата на запад од Ђурђевих Ступова, а на оном планинском ланцу што окружава беранску равницу, с обе стране реке Сушице, која баш ту извире, налази се село Црни Врх. На Сушици имају 4 редовничке воденице.
Без малог изузетка сви су сељаци на агаларској земљи. Засебне планине немају, јер су је Турци, вративши се 1862. године, продали Беранцима, само су Дубаци, доселивши се из Долца, задржали старо право да издижу на планину Расоу.
Каквих старевина нема, сем неких зидина, за које кажу да су латинске. Садање је село новијег постанка. Прича се да је вајпре припадало Дечанима, па су га заузели Мемовићи — Турци, који су овамо пребегли из Никшића, и по месту, одакле су доселили, назвали га садањим именом. Год. 1856.—8. Васојевићи су Мемовиће истерали из Црног Врха, а њихову земљу разделили породицама погинулих у том рату. Године пак 1862., када Турска поново завлада беранском нахијом, Васојевићи буду приморани оставити Црни Врх, те су га Турци држали до 1875. године, када га опет Васојевићи заузму и у њему се населе, па је тако остало и до данас.
Порекло фамилија
У селу има на 30 кућа. Сељаци су од Лопаћана: Вешовићи и Ђукићи, од Новаковића: Оровићи, од Мијомановића: Дубаци. Од Србљака су: Пешићи из Бјелопавлића, који славе Петковдан, и 5—6 кућа Ровчана и Морачана скорашњих досељеника.
Сељаци се копају у беранском гробљу, код цркве.
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 721). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)