Порекло презимена, села Бабино, Горажде, Драгосава, Заграђе, Маште и Тмушићи (Беране)

2. август 2013.

коментара: 27

Порекло становништва села области Полица (Маште, Драгосава, Бабино, Горажде, Заграђе и Тмушићи), општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Полица, најплоднији крај беранске нахије, находи се северно од Берана, уз Лим, а састављена је из неколико села, али представља једну географску целину. Полица се налази на оном планинском ланцу који се свршава Тивраном, а изгледа као висораван или, боље, полица, утнута са северне стране у овај ланац. Полица је као подељена на двоје узвишењем званим Диње, које се с јужне стране спаја са главним планинским ланцем, а са северне постепено прелази у равницу око Љешнице. Кроз Полицу протиче Поличка Ријека, састављена од два врела, од којих једно истиче испод села Заграђа, а друго испод Горажда. Од састанка ових двају врела Ријека тече у јужном правцу, просеца главни планински ланац и утиче у Будимску Ријеку. На Поличкој Ријеци има 8 редовичких воденица, а за натапање не може се употребити, те усевима врло много сметају велике летње врућине.

Полица је састављена из ових села:

Маште, Драгосава, Бабино, Горажде и Заграђе са сеоцем Тмушићем.

Југоисточни део западне удољине заузима село Маште, које је већим делом на сасвим благом нагибу главног планинског ланца, а мањим у равници, званој Макве. Вода се пије с извора: Макве, Стублине и једног извора близу хана. У селу има један хан поред главног пута који иде у Бијор. У селу је једно гробље.

Североисточно од Машта, на благим нагибима Тиврана, пружа се најравније, најлепше н најплодније поличко село Драгосава, које је по томе и ово име добило. Одмах изнад села находи се турска Фортица са 10—20 војника, начињена 1862. год., кад и тврђава у Беранама.

Северно до Драгосаве, на једном планинском огранку који се неприметно уздиже од Тиврана, налази се село Бабино. Ово је село у води најсиромашније у Полици, јер има свега један извор у Бабином Пољу и два бунара. На западној страни села налази се Бијели Поток, који се, текући на запад, улива у Љешницу, а ова опет извире испод Турјака, тече на запад, поред Полице, и, код места званог Џамије, утиче у Лим. На Бијелом Потоку има једна воденица која меље помоћу устава. На Бнјелом Потоку, као и па пољу Рудешу, била је главна битка између Васојевића и Турака године 1862., после чега је одузета беранска нахија од Црне Горе. Село је, како се прича, ово име добило због неке бабе која се ту прва населила. У селу има једно гробље, заједничко за ово село и за Драгосаву, источно од кога има једно узвишење, на коме је, по причању, била некаква стражарина.

На северној страни Диња, а у подножју овог узвишења, као и на благим нагибима косе од Ћујовца налази се село Горажде. Ова је коса једним узвишењем везана за главни планински ланац, те тако дели ово село од Заграђа. У средини села су извори: Врело, Краљевац и Корито. На брду Црквини до Бабина има развалина од неке старе цркве, а у средини села је гробље и друга црквина, око које се народ скупља о Тројичину-дне, када се носе крсти. На узвишењу које ово село дели од Заграђа находи се четвороразредна основна школа и заградско гробље. Поред главног пута што води у Рожаје имају два хана.

Између главнога планинског ланца, косе од Ћујовца и поменутог узвишења а на благим нагибима налази се село Заграђе са сеоцем Тмушићем. Заграђе са Гораждем обилује у пијаћој води, мада има само два извора: Корито у горњем и Вишњица у доњем крају села, али има приличан број бунара. Близу места Обетишта, где се па Тројичин-дан, о крстима, скупља народ, а између извора Банаца (пот. Банца) и Сумина Врела била је једна црквина.

Поличани су на откупљеној земљи, сем половине села Драгосаве. Планина им је Буковик, на 2 сахата даљине, али је издељена, те о Илину-дне сваки издиже на своје. Комуна нити заједничких испаша немају.

По народном предању Будимља је била варош у време Немањића, када су у њој биле столица епископска и жупанска. Тада је, како се прича, полиција с ове висоравни пазила на ред, те је од тога и цео крај ово име добио. За Заграђе се прича да му је име отуда, што се у то време ту властеоска стока заграђивала.

 

Порекло фамилија

У целој Полици има око 300 кућа. Становници су већином Васојевићи.

У Маштама су од Мијомановића: Шарбаићи, Стиовићи и Штипаљи,

од Лопаћана: Стојановићи,

од Ковачевића: Обадовићи.

Од Србљака су само Дмитровићи, како се сами зову, или Бирови, како их други зову, који славе Никољдан.

*  *  *

У Драгосави су од Лопаћана: Боричићи и Голубовићи,

од Мијомановића: Масловарићи

и од Дабетића Гарчевићи 2 куће.

Од Србљака су само Пођани из Роваца у Морачкој Нахији који славе Ђурђевдан, а прислужак им је Лучиндан.

*  *  *

У Бабину су од Ковачевића: Ђуришићи

и од Лопаћана: Ђукићи.

А од Србљака су: Шћекићи из Горњих Села, који славе Петковдан; Вељићи из Братоножића, славе Никољдан; Кучи су из Куча, славе Никољдан и Лаиновићи (1 к.), који су из Црне Горе, а славе Никољдан.

*  *  *

У Горажду су од Лопаћана: Ђукићи и Ненадовићи,

од Дабетића: Гарчевићи мухамеданске вере,

од Ковачевића: Кастратовићи и Ђуровићи,

од Новаковића: Пантовићи, Марковићи,

од Мијомановића: Делевићи и 4 кућа Ђукића мухамеданаца, који су од Лопаћана.

Од Србљака су: Поповићи и Савовићи с Кчева, који славе Св. Аранђела Михаила, Божовићи (2 к. из Куча, који славе Никољдан) и Вујовићи (2 к.) из Братоножића, који славе такође Никољдан.

*  *  *

У Заграђу су скоро сви Кучи, као: Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи и Трифуновићи који сви славе Пантелијевдан.

*  *  *

У Тмушићу су Васојевићи Ђуришићи, који су од Ковачевића.

 

Уз Полицу да поменемо и мало село Љешницу, од 11 кућа које су пре 10—15 година населили Кучи. Ово се село налази преко реке Љешнице, на западној страни села Бабина. Земља је сва агаларска.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Далевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. ?). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (27)

Одговорите

27 коментара

  1. dejan

    zna li neko koja familija u zagrađu slavila mratin dan ili petkovicu.te dve slave su moje.pouzdano znam da su moji preci dosli iz tog sela.kuca im je bila blizu nekog izvora.1863 god se pojavljuje pavle jankovic na popisu u novom selu kod vrnjacke banje sa porodicom .nedoumica mi je prezime.da li su dosli sa prezimenom jankovic ili su ga ovde promenili iz nekog razloga.smatram da po slavi koju su sa sobom doneli a to je najverovatnije mratin dan mozda neko nesto zna kojaje familija tu slavu slavila u tom selu. hvala unapred.

    • Горан

      Тмушићи са Полице су пореклом из села Тмуше код Калиновика,са планине Лелије.Одатле из села Тмуше је неколко породица у 17веку избегло у Горњу Морачу,поред Дуловића.По селу одакле су дошли призову их Тмушићи.Из Горње Мораче су Тмушићи отишли у Заграђе у Хасу.Сви славе Стевањдан што су преузели од Дуловића у Горњој Морачи.

  2. Durmitore Direktore

    Dobar dan,

    Majka mi je od Boričića, bas iz Dragosave, zna li neko i da li bi podelio ako poseduje tu informaciju, kako je doslo do toga da Boričići slave Svetog Savu kao slavu?

    Unapred zahvalan

    • Dejan Boričić

      Boricici slave i Arandjelovdan i Svetog Savu. Jedna teorija je da su neki Boričići prešli da slave Svetog Savu zbog medjusobnih slavskih posećivanja , a po drugoj da je u školi, gde se zajednički slavilo Arandjelovdan, neko se posekao i pala je krv na astal i morali su prometiti slavu.