Порекло презимена, село Јакаљ (Бајина Башта)

3. април 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Јакаљ, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији Љубе Павловића “Соколска нахија”. 

 

Село је благог нагиба и нагнуто на запад Рогачици. С источне стране до Јеловика је Црн Врх продужен у Криве Стране, а до Годечева је висока Варда, која се стрмо спушта Рогачици. Између Варде и Црног Врха је мала преседао, преко које је спроведен пут, те се њиме из дринских села спушта у црногорска и моравска села. Насред села налази се као самоникао један омањи вис, на врху кога је у ранија времена била сеоска црква, па уништена, а на њеним темељима данас је сеоска капела. Око овог виса су и раније и сада главна сеоска насеља.

Од запада је Рогачица до ушћа Јакљаче, од југа Мала Коса од Калуше, од истока Црни Врх и Варда, од севера Крушчица.

У Јакљу су реке и потоци: Вардански Поток, Јакљача (Јакљачица и Јакљанска Ријека), Вучак. Извори су: Врело, чесма, Точак и Мачковац.

Брда се зову: Марковића Брдо (на коме је црква), Вучак, Мачковац, Рајковац, Узуновац, Божинац, Висока Главица, Комуша и Дивич.

Њиве се зову: Пустопоље, Марковина, Луке, Вучак, Мачковац, Јазбине, Дивич, Барице, Трска, Трста и Божинац.

Кад се с Кичера и испред Капеле погледа на село, оно даје слику брдског насеља. Махале су: Марковићи, Милићевићи, Мартићи и Марковићи II. Већ увелико сељаци излазе у Јелову Гору и по њој насељавају, нарочито од последњих година 19. века када је по врху села преко Јелове Горе спроведен добар пут за Ужице. Стара гробља око цркве и на Варди, стара црквина, старе путине, старе ископине до Крушчице указују на стара насеља. Богати и угледни трговац из Косјерића, Ранисав Максимовић, родом од Милићевића, причаше, да су и по овом селу, све до 1788. год., била муслиманска насеља око Кичера у заједници с нашим лравославним, и да су се она када и костојевачка иселила у Босну, а наша православна да су се изгубила на непознати начин. По Ранисављевим причањима Јакаљ после ових старих родова чине ова три рода: Марковићи на Кичеру, Милићевићи и Мартићи.

Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован).

Милићевићи под Вардом су из Пиве и из истог села, одакле су и Марко- вићи; дошли су заједно у Семегњево, као познату пивљанску етапну станицу, и одатле с Марковићима дошли у ово село и населили се на Варди. Они су се селили и сељакали из места у место, а свде су под Вардом Милићевићи, до Јеловика Ђорђевићи, у Мартићима Николићи (70 к.; Св. Јован).

Марковићи на Варди према Крушчици стари су род. После Милићевића су у Јакаљ дошла два рођена брата, Новак и Ђукан, из Риђана код Никшића и населили се на Варди према годечевској Крушчици. Овде су дуго били па се и поделе, те Ђукан с децом пређе преко Варде у Крушчицу и тамо заснује велику породицу Ђукановића (из које је саветник г. Ђукановић), а у Јакљу на Варди остане Новак, који је одмах после деобе умро и иза себе оставио јединца сина Марка. Новакови и Ђуканови потомци и дааас су у родбинским везама, и данас имају изуплетана имања по Варди, да се из тога јасно распознаје њихова веза и сродност. Новакови потомци назвати су Марковићи на Варди (17 к.; Св. Никола).

Иза Новака и Ђукана дошли су из села Коритника код Вишеграда Стјепан и његова жена Марта, преци данашњих Мартића. Стјепан је пореклом од Никшића, одакле је пошао уз Новака и кад је Новак отишао иза Кичера на Варду, Стјепан се подигао под Криве Стране. Стјепан је рано погинуо и оставио удову Марту с пуно ситне деце, која их је све врло разборито извела на пут, па једног опремила и одселила у Цикоте, у Јадар. И Стјепан је још у Босни био добар качар и дрводеља, па му је и Марта све синове обучила у занатима и почела их слати по мајсторији по ваљевским и београдским селима. Њени синови правили су каце, зидали, стругали тренице, ковали и терзијали, те се ово код њих очувало и одржало до данас. Мартићи су од старина на малим имањима и своје су потребе подмиривали занатима и због заната разилазили су се на разне стране, па и остајали (28 к.; Св. Јован).

Млађи досељеници из доба наших устанака су:

Ранковићи међу Ђорђевићима, застали међу њима, а дошао им предак као слуга из Јабланице (ужичке) (5 к.; Св. Ђурђе).

Томићи су из Ђурића у Осату (8 к.; Св. Ђурђе).

Симићи су од Симе Мољка из Кремана, слуге неког од Катића (5 к.; Св. Ђурђе).

Вукашиновића кућа у Милановићима је из Драксина (Св. Јован).

Обрадовића (Бајића) кућа уНоваковићима је од Раче (Св. Никола).

У Јакљу има 9 родова са 187 домова.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, Соколска нахија (стр. 411-413)

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ana

    Prezivam se Filipović iz Jaklja sam, ali ne znam svoje poreklo

  2. Milica Milovanović

    Moja pokojna baka je rođena i živela u selu Jakalj, do svoje udaje kada je došla u Raču, takođe opština Bajina Bašta. Devojačko prezime joj je Filipović. A u ovom tekstu se Filipovići ne pominju. Zašto?

    • Biljana

      Ne pominju se ni neke druge porodice (npr., Petrović, Stjepanovići, Pavlović, Savići- Matići itd). Moguće je da su u taj kraj doselile u kasnijem periodu, tj. nakon nastanka ovog spisa.