Poreklo prezimena, selo Donja Or(ah)ovica (Ljubovija)

Poreklo stanovništva sela Donja Ora(h)ovica (danas Donja Orovica), opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je između rečice Slatnika i reke Ljuboviđe sa zapadne strane i Orahovičke Reke i Ljuboviđe sa severne strane. Dokle je Gornja Orahovica samo severnim delom planinsko selo, dotle je Donja obema i mnogo vrletnija i nepristupačnija. Dokle se u Gornjoj Orahovici polja spuštaju u reku, pa su i naselja u reci, dotle je u ovom selu visoko nad obema rekama Orahovička Planina i počinje od latinske ćuprije u Proslopu i diže se u visu Đurimu, visoko nad Ljuboviđom. Od Đurima polazi na jug visoka planinska kosa Drmnik, koja se završuje u Donjoj Bukovici prema Nemiću.

Oko sela su: od zapada Ljuboviđa, od juga Orahovica, od istoka Petački Potok, od severa Medvednik i opet Ljuboviđa.

U selu su pored Orahovice i Ljuboviđe još i ove vode: Petnjica, Petački Potok, Priseke, Vrelo i Rajinovac.

Vode su: Vrelo, Česma, Dobra Voda, Korita i Banica.

Brda se zovu: Rajinovača sa vrhom Orahovica (na njoj su škola, crkva, sudnica i mehana), Rajinov Gaj, Petnjik, Brezovac, Đurim, Visibaba, Glavica, Kamalj, Lipovo Brdo, Miličevac, Kurevije (krivo brdo), Brdo, Rupe (majdani bakra) i Strane.

Poznata su imanja: Ravan, Đurim, Livade, Jaruge, Petnjik, Visibaba (na njoj Bare, Lokva i Jezerina), Planina, Ljuboviđa, Vrela, Sopot, Jazavčine. Doline i Vrtline.

Na Drmniku se diže visoko brdo Petnjik. Crkva je u sredini naselja. Oko nje su sve mahale. Mahale su vekikog obima, svaka od 5—6 malih mahala, ali tako raspoređenih, da su ušle jedna u drugu i čine pet koncentričnih krugova. Mahale su: Stepanovići, Duke, Petnjik i Kurevije.

Stare „latinske ćuprije” u Proslopu (u hataru su ovog sela), stare zidine na Đurimu, staro groblje u Kurevijama, stara rudarska okna u Slatniku i pod Đurimom, stari grobovi po Petnjiku dokazi su starog života. Najstariji su rodovi rudarski i dalmatinski, Margitići i Sarići.

Sarići (1 k.; Miholjdan) su po deobi u Leoviću prešli u ovo selo na Petnjik. Zna se, da su se i ovde bili mnogo namnožili i da su vrlo dugo popovali. Mnogo ih se odavde iselilo, naročito posle prestanka rada u rudnicima. Po pričanjima Ilije Mojića iz Brezovice (okr. valjevski) u njegovo je selo došlo pet porodica Sarića i po imenima prvih doseljenika osnovali su pet seoskih džemata, koji danas čine više od dve trećine sela. Ovde ih je malo ostajalo i stoga što su se njihovi popovi naglo udaljavali odavde i odlazili čak i u moravska sela i dole niz Drinu.

Margitići, ranije u Radenkovići, ispod ušća Slatnika, podigli su se u plodniju Gornju Orahovicu i bliže dalmatinskim Matijićima u Torniku, koji su tako isto bili rudari, a ovde ih nije ostalo.

Duke pod crkvom sa zapadne strane i niz Drmnik su od neke udove Stane, koja ih je s dva devera dovela iz Pive. Stana je imala tri sina i jednog je zapopila i otisla negde u Mačvu, gde je u Drenovcu ostavio potomstva, drugog je odvojila od sebe i dala popu u Petnjiku ćerci u kuću, trećeg je ostavila uza se. Potomci Staninog sina u Petnjiku su Tanaskovići, sina uz nju Stanići i Dukići, a njenih devera Krstići, Vasići, Tešići i Gavrilovići, opet svi između sebe Duke i Dukići (43 k.; Sv. Nikola).

Stepanovići (stari Đukići) su poreklom iz Lijeve Rijeke u Bratonožićima. Đukići su došli u Drlače i našli sebi mesto u Zabrđu pod Stenama. Jedan od tih Đukića, po imenu Stepan i Šćepan, ljuto se zavadi s nekim susedom Turčinom, potegne i ubije ga, pa sa svojima pobegne u ovo selo i skrije se u stene pod Đurim. Kad su Turci Drlačani saznali, gde se Šćepan skrio, dignu se u poteru za njim. Šćepan se pomoću popova Sarića sa svojima skloni u valjevske Tulare i tamo ostane 15 godina među tamošnjim Sarićima, a ovde je sklonio srodnike u Margitićima. Turci su se vratili i zaboravili a Šćepan se u dubokoj starosti vrati sa sinom Đorđem i nađe svoje do Slatnika gde se skloni među njima. Sin ovog Đorđa bio je Stepan, koji se naročito odlikovao u našim ustancima i po njemu se prozvali Stepanovići. Stepanovići su s južne strane crkve i zovu se Gajići, Đokići, Lukići (25 k.; Sv. Nakola),

Kurevaje su iz Crne Gore; tačno ne znaju iz koga mesta; došli su u Stari Vlah u Dobroselicu, pa odatle sišli niz Drinu i redom izostajali ovde onde. Ovi ovde pričaju da ih ima i u našim i u bosanskim selima pri ušću Drine i oko Valjeva. Ovde se Kurevije zovu: Sovrići, Markovići, Đorđići, Simići, Matići, Ignjatovići, Gajići (45 k; Sv. Nikola).

Doseljenici iz doba Stepanove i njegovih ratovanja:

Nedeljkovići, u Kurevijama, iz Tornika od Vasića (5 k.; Sv. Jovan).

Spasojevići, u Dukama, iz Valetića u Gornjoj Bukovici (6 k.; Sv. Alimpije).

Trišići u Petnjiku su od Vasiljevića u Rogoti, od Gornje Bukovice (5 k.; Sv. Arhanđel).

Ilići u Petnjiku su Burmazi iz Duba, naselili su ih hajduci Burmazi iz Suvodanja (4 k.; Sv. Alimpije).

Lukići u Spasojevićima, upravo u Stepanovićima, su od Vićentića u Drlačama (2 k.; Sv. Jovan).

Matići u Dukama su iz G. Ljuboviđe (2 k.; Sv. Đurđe).

U Donjoj Orahovici ima 10 rodova sa 138 domova.

* Na Đurimu su danas gradske zidine, a pod njim su y koritu Ljuboviđe stari i novi rudarski potkopi. Priča se za ovaj grad da su bile tri sestre od visoka roda i plemena, da su bile prebogate i zvale se: Soka, Petra i Đurka (od Đurđija), da su imale brata jedinca i rano ga izgubile. Za spomen izgubljenog brata posle deobe reše se da svaka za se podigne po jedan grad. Soka podigne Soko, Petra Petrc, a Đurka počne poslednja, razboli se i umre i grad ostave nedovršen i zvao se Đurin, Đurin.

**  Obe .latiiske ćuprije su u Proslopu i 500 m. daleko jedna od druge, obe na Ljuboviđi i vekovima služile. Prva je pri velikom povodnju 1889. god. posrnula, pa i brzo pala i danas ne postoji, a druga i danas stoji, mada ju je najnovija trasa mimoišla i otišla gorno-ljuboviđanskom i carinskom stranom.

*** Ova pričanja potvrđivao je u svoje doba i Ranko Petrović. dugogodišnji direktor gimnazije, koji se rodio u Brezovicama i bio član velikog džemata Mojića.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 449-451), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić