Порекло презимена, село Оклетац (Бајина Башта)

23. јануар 2013.

коментара: 9

Порекло становништва села Оклетац, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово је четврто повленско село које се од Дрине дуж Гвосца (од којег га дели висока Главица) пружа преко Гњиле Присеке на север, скоро до Великог Повлена.

Око села су: с југа Дрина, од запада Висока Главица,. Корита, Колишта, Средњак, од севера Тријешњица, од истока Буква, Лозањ и његова коса до Дрине.

Кроз средину села тече Оклетачка Ријека, којој су главни извори у Вреоцима.

У селу су брда: Гробнице, које се деле на Велике, Мале и Дубоке. Изнад Дубоких Гробница је Латинско Гробље, Оклетачке Стране, Северња, Црвено Стиње, Стине, Брањача; у планини: Дуги До, Главица и Бољевине.

Њиве се зову: Подстине, Баре, Барице, Локве, Вреоци, Њиве, Долови, Братошевац, Дубрашница, Поље. (Поље се дели на три дела: Пустопоље, Залуг и Локве).

Стари Оклетац је био као и данашњи збијен на Рудинску Косу и на ушће Округле где је и пут, којим се пење у село и планину, а с Рудина се страном силази капели и великој махали око ње. Махале су: Обрадиновићи, Михољчићи, Врела и Поље.

Старо гробље на ушћу Округле, старо камење око Врела и капеле, докази су старијег живота у селу. Старих нема, они су или изгинули или се морали исељавати због сталних сукоба, које су имали с бачевачким Турцима. У селу су се могли одржавати само они родови, који су пристајали да су далеко од поља, да раде као аргати или да служе Турцима. По причањима многих Оклечана, сељаци овог села нису могли имати имања у пољу нити ливада у Тријешњчци. Због тога су се морали латити гајења воћа. За трешње Обрадиновића у Ваљеву и Ужицу не зато, што су најраније стизале него што су биле и најбољих врста, била је највећа тражња. Добра пастрма Симића и Милића много се ценила у Ваљеву и Ужицу. Већ тога данас нема.

Најстарији су род:

Обрадиновићи, дошли пре 200 година. Ваљевски Обрадиновићи причају, да су у Оклетац дошла браћа Обрадин и Вучић са синовцем Ранисавом, кога су од милоште звали Раном. Они су се доселили из Тепаца и звали су се Лаудановићи. Прва кућа била им је где је данашња капела под Рудинском Косом; по доласку поделили су се у четири куће, те су Обрадин и његови млађи синови остали на истом месту, старији му син отишао негде у Рађевину, Вучић сишао ближе реци, а Рано отишао ближе ушћу реке. Даљим деобама попуњаване су празнине око цркве и низ косу ка реци и тако је постала велика махала Обрадина, која се по добијању поља спуштала и Дрини и низ поље. Многи Обрадини иселили су се по занату и трговини у Ужице, Ваљево и Београд, а одатле су се разишли и по другим местима; овде се зову Обрадиновићи, Вучићевићи и Ранићи (57 к.; Св. Ђурђе)

Преко суседног осаћанског Жлијепца овде је уз Обрадине пао род:

Михољчића (49 к.; Ђурђиц), који је из села Делијића у Бањанима дошао у Жлијебац. Они су назвати по некаквој баби Михољци Михољчићима, а по селу Делићима и Демићима. Михољка је дошла са два одрасла и ожењена сина и прву кућу подигла на главици, где ја сада судница. Множењем а због клизавости овог дела села растурили се тако да их је ретко где по две куће. Много их се иселило и отишло у Посавину по службама, пошто се ретко одају занатима и трговини. Од њих се нешто одселило Шапцу и има их по Варни, Г. Врањској и Причиновићу.

Дуго ово село није имало других родова. После више од 60 година дошли су:

Симићи у врху села и усред поља, сродни с Ђокићима око врела; они су од Симића из Сијерча дошли на ова имања, која су добили од својих сродника у селу (17 к.; Св. Никола).

Тришићи, занатлије, су од Пријепоља (9 к.; Св. Јован).

Минићи на путу за Стрмово су од Пријепоља (9 к.; Св. Лазар).

Бабићи у Михољчићима су нови досељеници из Жлијепца у Осату; дошли на имање и узели њихову славу (2 к.; Ђурђиц).

Лазића кућа је из Стрмова (Св. Никола).

У селу има 7 родова са 144 куће.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 422-424), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. dragan

    da li znate poreklo prezimena Nešković iz Okletca, veliko hvala unapred

  2. Lazar

    Ima li neko vise informacija o Leontijevicima?

    • Живорад Николић

      Обрадиновића ни Лаудовића нема нити их је било у Тепцима,било је Обрадовића,то су извори из Црногорских архива

  3. Zna li mozda neko nesto o Miljanicima koji slave srdjevdan,u popisu iz 1863. pominje se Nedeljko Miljanic 22g,zena Petra 20g. i kcer Mileva 1g.A u popisima 1823,1825,1834,Bozo Miljanic,a 1836 Bozo i brat Matija Miljanic.Naravno svi popisi se odnose na Okletac.

  4. Александар Ранковић

    Да ли знате порекло презимена Ранковић?
    Нешто сам нашао у књизи POPIS ŽITELJA RAČANSKOG KRAJA 1863, коју сам кратко поседовао.
    Сад не могу да нађем ту књигу. Помињало се у књизи Ранко Глигоријевић, вероватно је одатле настало презиме Ранковићи.

    Да ли знате нешто у вези овог презимена? Локација засеок Бабићи вероватно по досељеним Бабићима, слава Ђурђиц.

    • Живорад

      Ранковићи(бабићи) Којићи,Павловићи,Кузмановићи и Ђоковићи(где спадају и Николићи код Којића и кузмановића) једна фамилија и сви славе Ђурђиц.

    • Живорад

      Rankovići,Kojići,Pavlovići,Kuzmanovići,Đokovići i mislim,nisam siguran Obradinovići Nikolići kod Kuzmanovića došli iz zaseoka vratne od Đokovića ,vode poreklo od iste familije (roda) i slave Đurđic

  5. Poreklo prezimena Matić iz Okletca. Hvala unapred..

    Poreklo prezimena Matić iz Okletca?

  6. Predrag Pavlovic

    Moji preci Pavlovic su iz Okleca doseljeni u Dokmir kod Uba, slavimo Djurdjevdan, voleo bih znati ima li jos Pavlovic u Oklecu