Горња Трепча је село разбијеног типа. Подељена је на три краја: Средина Села, Прекобањци и Горњи Крај.

У Горњем Крају ове су породице: Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Андрићи (1 к.), Мијаиловићи (2 к.), Милићи и Пејовићи (8 к.), Гојковићи (2 к.), Петровићи (9 к.), Милошевићи (3 к.), Мршовићи (10 к.), Јекићи (1 к.), Лазовићи (2 к.), Никитовићи (1 к.), Лазовићи (1 к.).

У Средини Села: Гојковићи (11 к.), Каровићи (10 к.), Јоксимовићи (1 к.), Мијаиловићи (1 к.), Јованчевићи (1 к.), Маринковићи (1 к.).

У Прекобањцима: Гојковићи (16 к.), Јоксимовићи (4 к.), Васовићи (1 к.), Станишићи (1 к.), Јовановићи (1 к.), Николићи (2 к.), Антонијевићи (1 к.).

Цело село има на 80 кућа.

Постанак села. Порекло сељака.

Ни у једном од ових села нема јаче традиције у народу о старости села него овде. Сваки старац прича како је Горња Трепча старо село и да је за турске владавине имало само 7 кућа, које су биле на левој обали Бање, у шуми, где је сада Горњи Крај. И ту су тада становале породице Лазовићи, славе Митровдан и Мршовићи (Јовановићи), славе Ђурђевдан. За ове две породице веле да су старинци.

Тек у време устанка, кад су дошли нови досељеници из Старе Србије, почело се село ширити по Средини Села и у Прекобањцима. По попису из 1822. г. Горња Трепча је имала само 18. кућа, дакле, увећала се више од четири пута.

У време Првог устанка су се доселили:

Гојковићи (Вукашиновићи, Красојевићи, Мићићи), од Сјенице, славе Аранђеловдан.

Николићи (Антонијевићи) су од Сјенице, славе Св. Јована.

Пејовићи (Милићи) од Сјенице, славе Аранђелов-дан.

Новичићи од Сјенице, славе Св. Николу.

Ракићи од Пљеваља, славе Св. Илију.

Доцније су се досељавали:

Јованчевићи (Марићи), славе Ђурђиц. Досељени су из Бугарске, отуда им је друго презиме Бугарчићи.

Милинковићи (Јовановићи, Никитовићи, Васовићи) доселили су се из Прилика (Ивањица), славе Аранђеловдан.

Петровићи су се доселили из Осата (Босна), славе Св. Ђурђа.

Јекићи (Петровићи) су досељени из Осата (Босна), славе Св. Луку.

Станисављевићи су такође из Осата, славе Ђурђиц.

Андрићи су се доселили из Босне, славе Св. Николу.

Јоксимовићи су се доселили из Лисица (Доње Драгачево), славе Св. Срђа.

Лазовићи (други) су се доселили из среза трнавског, славе Св. Николу.

Мијаиловић је доводак из Љуљака (окр. крагујевачки), слави Ђурђиц.

У овом селу највише је досељеника од Сјенице, па из Босне.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Н. Кузмановић