Порекло становништва села Чаглавица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Чаглавица је на југозападном подножју брда Ветерника (671 м), на друму Приштина – Липљан. Кроз село протиче поток Лабура.
Разбијеног је типа. Дели се на три махале. Источно од потока Лабуре је Сташићева махала, а западно махале Лазићева и Терзићева.
Има трагова од неког насеља дубље у долини потока Лабуре. Садашње село је постало средином 18. века на месту тог старог насеља. Село се почетком 19. века изместило на садашње место. Топографски назив Крушевац је, изгледа, очувани назив из Грачаничке повеље. Или је траг села таквог имена које је било негде у близини Чаглавице, како се закључује интерпретацијом података из повеље. Тај средњовековни Крушевац није био, дакле, на месту садашњег села Крушевца на Косову.
Родови:
– Бачеви (1 к., Славе Петрове Вериге, прослављују Петровдан). Непознатог су порекла. Предак (у 1932. шести појас уназад) био момак у неког аге у Приштини, па га ага населио нешто изнад садашње Чагловице и поклонио му земљу само да би се основало или обновило село.
– Терзићови (15 к., Св. Јован Златоусти). Досељени средином 18. века, после Бачевих из Јавора (код Пећи).
– Лазићи (20 к., Св. Стефан). Досељени од Пећи после Терзићових.
– Сташићови (9 к., Ђурђиц). Досељеници непознатог порекла; досељени после Лазића.
– Мијатови (5 к., Св. Јован Милостиви). Досељени крајем 18. века из Подриме.
– Славкови (8 к., Св. Никола). Пресељени из Гатња почетком 19. века.
– Неродинчани или Момкови (2 к., Св. Јован Крститељ). Пресељени око 1830. из Г. Неродимље, из рода Шабића.
У селу је 1932. живела и једна циганска муслиманска кућа која се бавила коваштвом. Живела је по многим косовским селима. Ту се настанила 1912.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
__________
ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио члан форума Порекло Гиле:
Село ЧАГЛАВИЦА, извештај учитеља Вукадина Поповића:
Српских кућа било је овде 37. И све до краја турске власти, само је домаћинство Благе Бачевића, са 7 чланова, имало своју земљу од 50 дана орања плугом. Домаћин је изјавио 1912. године да су његови преци дошли на ово земљу пре више од 200 година. Сва остала домаћинства била су потпуне чифчије. Село је имало седам агалара: шест из Приштине и једног из Вучитрна. Већина их је била средњег имовног стања сем Мемет-бега Алибеговића, који је био врло богат.
Највише чифлука имао је Амди-ага (Амдија). Њих су обрађивали: Пана Јефтић, Тода Ивић, Лила Петковић, Арса Мартиновић, Тода Маринковић, Лила Митровић, Трајко и Васа Стојановић, Коста Ивић, Риста Митић, Јорга Милић и Сима Цвејић.
Други по броју чифлука био је Атем-бег. Његове чифчије су биле: Стојан Мићковић, Дана Васић, Спаса Костић, Цана Денић, Јован Ђорђијевић, Милан Ђокић и Трајко Николић.
Агалари Трнак и Мемет-бег имали су по четири чифлука. Земљу првог аге су обрађивали Јован Петровић, Дека Ристић, Серафим Марковић и Кита Миловановић (Трајковић), а другог Дена Стевчетовић, Акса Јанковић, Тома Ђекић и Танаско Нићић.
Кариман-бегове чифлуке обрађивали су: Стеван Топаловић и Лаза Здравковић, а Џафер-бегов Лила Лекић.
Бег (Н.Н) из Вучитрна био је средњег имовног стања. У вом селу имао је 5 чифлука, које су одржавали: Зака Станковић, Трајко Миткић, Акса јоксимовић, тома Ст. Топаловић и Арса Стојановић.
Сви агалари овог села имали су и у другим местима по неку кућу. Од 1908. године узимали су четвртину производа и сами плаћали порез на земљу. Чифчије се нису селиле у друга места. Из Ливађа је 1902. године дошао Стеван Топаловић са 6 чланова породице да обрађује 16 дана оранице, а 1903. Кита Миловановић (Трајовић) са 4 члана да би имао 16 – 18 дана орања. Међу чифчијама су постојале разлике у имовном стању и броју чељади, као и у време стицања чифлука.
Лила Лекић 13 чељади, на чифлуку од пре 200 година, 40 дана орања плугом, Жива Терзић (Јок.) 6/300/30, Стојан Нићковић 18/300/40, Пава Јевтић 19/200/25, Зака Станковић 13/200/35, Тода Ивић 15/ 300/30, Лила Петковић 9/200/20, Арса Мартиновић 8/150/30, Дана Васић 11/100/30, Тода Маринковић 6/100/20, Лила Митровић 16/150, Трајко Стојановић 16/150/20, Васа Станојевић 6/150/20, Спаса Костић 13/300/35, Цана Денић 21/200/24, Дена Стевчетовић 18/150/35, Акса Јанковић 6/200/25, Трајко Миткић 9/200/25, Тома Ђекић 14/250/35, Танаски Нићић 13/100/25, Лаза Здравковић 9/200/25, Јован Петровић 12/150/30,Дека Ристић 7/200/20, Стеван Топаловић 6/105, Серафим Марковић 10/200/25, Коста Ивић 10/250/25, Риста Митић 5/100/20, Милан Божић 7/150/25, Јорга Милић 5/100/20, Јован Ђорђевић 5/120/20, Милан Божић 7/150/25, Трајко Николић 3/100/20, Акса Јоксимовић 9/200/25, Кита Миловановић (Трајковић) 4/150, Тома Ст. Топаловић 5/ 150/ 25, Арса Стојановић 5/ 150/ 25 и Сима Цвејић 7/30/ служи код бега Абди-аге.
За војску су спремни: Арса Мартиновић, Стојан Марковић, Арса Стојановић, Тома Стојановић, Живан Терзић, Дана Терзић, Тода Маринковић, Тода Ивић, Васа Сташић, Трајко Сташић, Илија Сташић, Спаса Костић, Зафир Станковић, Александар Станимировић, Младен Стевчетовић, Арса Јанковић, Трајко Митић, Тома Ђекић, Танаско Славковић, Благоје Марковић, Лазар Врагановић, Миленко Мијатовић, Дека Р. Мијатовић, Серафим Марковић, Коста Славковић, Риста М. Милетић, Пана Јевтић, Јорга Сташић, Илија Лекић, Јован Ђорђевић, Трајко Николић, Милан Ђокић, Акса Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Илија Петковић, Сима Петковић
Коментари (0)