Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
”ЦВЕТОВИЋИ” / ЦВЈЕТОВИЋИ – ”Цветовићи” у Суботици, од 1779.год.; католици у Босни и њихови исељеници у јужној Далмацији. У средњој Босни муслиманско-православно село Цвјетовићи, а у западној Босни католичко Цвитовићи.
ЦВИЈАНОВИ / ЦВИЈАНОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни Цвијановићи у Лици, досељени из Далмације, и од њих исељеници у Босанској Крајини, од 1686.год.; православни у Жагровићу код Книна, у Книну и у Плавну код Книна, а старином из Босне; многобројни православни по западној и по осталој Босни; православни у западној Босни.
ЦВИЈИЋИ / ЦВИЈИНИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у многим селима по западној и по средњој Босни и у босанској Посавини; православни у горњо-карловачкој дијецези. У Босни три православна села с именом Цвијићи: по једно у западној, у северној и у источној Босни.
ЦЕРНЕТИЋИ, сад ЧЕРНЕТИЋИ (без сумње место првобитног Црнетићи с уметнутим ”е” под утицајем немачких и мађарских власти) – у Суботици, од 1779.године. Код Фоче муслиманско-православна села Црнетићи и Црнета.
ЦИГАНОВИЋИ – у Баји, од 1714.год.; мој додатак – Ержебет (Елизабета) Цигановић, рођ. у Суботици 1848.год., од оца Јожефа (Јосипа) Цигановића и мајке Магдолне Лески (Lesky); православни у Лици и у Босанској Крајини, од 1686.год.; католици у Шибенику; православни код Книна у Далмацији; православни у Жагровићу код Книна, а старином ”из Босне”; у Печују 1698.год. ”Simon Ztiganovich”: Hic incola Catholicus et Bosnia, civitatem hanc annis 8 inhabitans”; више православних родова у западној Босни.
ЦРНКОВИЋИ / ЦРНКОВИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Лици и у Подгорју; католици у Новаљи на острву Пагу; православни у горњо-карловачкој дијецези; мухамеданци у Босанској Крајини; католици у Тузли. У западној Босни католичко село Црнкуше.
ЦРЊАКОВИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; православни у Отишићу код Врлике; у јужној Далмацији католици Црњакови из 17.века.
ЦУКОВИЋИ – у Суботици, од 1743.године.
ЦУЦИНИ – у Суботици, од 1686.год.; православни Срби у Бачкој (по мојем сазнању, види и моју ”Стару Црну Гору” – мој додатак: Ердељановић вероватно повезује ове Цуцине са братством Цуца у Старој Црној Гори); у средњој Босни православни род Цуце, досељени из Херцеговине, а старином, без сумње, из црногорског племена Цуца.
ЧАЈКАШИ (?) – у Суботици, од 1779.године. Мој додатак – и данас постоји ово презиме у Суботици.
ЧАЧИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1683.год. (код Грујића Ћаћић, што је или грешка или познија измена у народном изговору заменом ”ч” са ”ћ”, што је код тамошњег народа чест случај, а да је ово друго заиста могло бити, сведоче облици ”Ћаћићи” за овај род и Чаћић Драга, Чачић драга за његово седиште који се наводе у ”Рјечнику”), а пореклом ће бити у некој вези са Петром Чачом, војником у Сењу 1551.год.; католици у Книну; католици у Дрнишу; православни у западној Босни Чачићи и ”Ћачић” (”ч” је у другом облику замењено са”ћ”). У источној Босни православно село Чачиће или Ћаћице, а ови облици у којима се његово име наводи показује такође поменуто замењивање гласа ”ч” са ”ћ”. У слуњском срезу у Хрватској православно село Ћаћићи. У Далмацији код Бенковца Чачићи Крш, део православно-католичког села.
ЧЕВАПОВИЋИ – у Суботици, од 1715.год. (погрешно уписано као Czevab); у Баји, од друге половине 18.века.
ЧЕРНЕТИЋИ – у Суботици, види Цернетићи.
ЧИЗМЕЏИЈА – у Суботици, од 1724.год.; у Баји Чизмаџија, од 1714.год. (вере ?).
ЧИЛИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Баји, од 1714.год.; католици ”Чило” у Подгорју (Јабланцу); Чилићи, старинци мухамеданци, а раније православни, у коњичком крају у Херцеговини; мухамеданци Чилићи у средњој Босни, на чије се претке можда односи податак, да је један од племићских родова у краљевини Босни био ”Xilich…de Travnik”. У западној Херцеговини католичко село Чилић-махала.
ЧИШИЋИ – у Суботици, од 1687.год.; у Баји, од 1715.год.; Авдага и Мехмед Чишићи, мухамеданци у Мостару; у средњој Босни мухамеданци ”Ћишићи”, у ствари Чишићи, јер се у неким крајевима Босне место ”ч” говори ”ћ”.
ИЗВОР: Александар Маринковић
Коментари (0)