Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
ВОЈВОДИЋИ – у Лици, од око 1686.год.; православни у Србу у Лици; православни у Кули Атлагића код Бенковца; многи православни родови у западној Босни. У северној Далмацији католичко село Војводићи. У Босни четири села Војводићи: два православна у западној Босни, а два муслиманско-православна око Фоче. Мој додатак – у суботичким матичним књигама венчаних за католичку цркву Св.Терезије Авилске, средином 19. века, наведен је извесни Vojvodich као младожења. Верујем да се покатоличио уочи венчања.
ВОЈНИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., о њима вели Васа Стајић: ”кажу, да су из Далмације”; у Бајши, Баји, Моравици и Пачеру (мој додатак – Пачир?), од 1741.год. односно од 1841.год. и деле са на више огранака; католици у Лици, од око 1686.год.; село или скуп села под именом Војнићи спомиње се 1648.год. приликом сеобе нашег народа у млетачки крај; католици у загорској Далмацији, тамо и цела села од католика Војнића; мухамеданци у Босанској Крајини. У западној Херцеговини католичко село Војнићи. – У повељи босанског краља Стјепана Остоје из 1400.год. спомињу се ВоихЬнићи као кметови града Хливна у осам хливањских села – дакле очевидно јако братство или омање племе (једно од дванаест ливањских племена тог времена). Иако презиме Вој(и)нићи није ретко у нашем народу, ипак је доста вероватно, да многи Војинићи и Војнићи по нашим западним (а одатле и по северним) крајевима воде порекло од тих старих Војихнића из Ливањског поља. Као што је био случај са многим нашим старим племенима, тако је могло бити и са њима: да су се услед турске најезде или после ње растурили на разне стране и као што нпр. исељени Његуши, Цуце, Бјелопавловићи, Букумири, Мацуре итд. добивају или носе своја племенска имена као презимена, тако се могло десити и са Војинићима (Војнићима).
ВОЛАРИЋИ – у Баји (и још гдекод у Бачкој?), од 1753.год., а те је године њихово племство ”објављено на темељу туропољске свједоџбе”. Према томе, они су се доселили у Бачку из Туропоља у Хрватској. Иначе има католика Воларића и Имотском у Далмацији; у босанском католичком манастиру у Олову био је 1660.год. ”fra Bernardo Volarich missionario di Lipova”; 1864.год. се именује ”Фрањо Воларић, декан и школски надзорник за Крк” у Далмацији. У Босанској Крајини имао сеоце Воларић, део општине са становништвом све три вере.
ВОМИЋИ (?) – у Суботици, од 1687. године.
ВРБАНИ / ВРБАНОВИЋИ – у Подгорју и у Лици Врбани, од 1683.год.; у Суботици Буњевци Врбановићи (Verbanovich); Јосип и Петар Врбани, чиновници у Босни и Херцеговини. У Далмацији три католичка села с именом Врбањ: једно код Имотског и два код Омиша.
ВРКЉАНИ – у Лици, од 1686.год.; Људевит и Стефан Вркљани, чиновници у Босни.
ВУЈАВИЋИ – у Суботици, од 1715.год. (погрешно Vugavich).
ВУЈЕВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686. год.; у Баји и Бајмаку; католици у Далмацији: у Дабру код Сиња, у Вргорцу и у Имотској Крајини; католици у западној Херцеговини. У северној Далмацији католичко сеоце Вујевићи. У западној Босни сеоце Вујевићи, вероватно католичко.
ВУЈКОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686. год., у Каћмару; изумрли род у Лици; православни у Бргуду код Бенковца. У Босни два православна села: једно у Босанској Крајини, а друго у источној Босни.
ВУКАСОВИЋИ – у Сењу, од 1612.год.; католици и православни у Дрнишу и у околини Кистања; католици у Брназама код Сиња; Ј.Вукасовић, католички свештеник, родом из Ориовца у Славонији; Иван Вукасовић, становник Стоца. У средњој Босни Вукасовићи, део села са становништвом све три вере.
ВУКЕЛИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; у Подгорју и у Лици католици и православни, и то православни прешли у католичанство вероватно око 1700. године; о њиховом пореклу и старини види у 2. тачки претходног одељка (мој додатак – ради се о већ описаним потомцима неретванског властелина Гргура Владимировића – Рукавине); да су и православни и католици у Лици једног порекла саопштио ми је и г. Исајло Рајчевић, свештеник у личкој Средњој Гори, а родом из Смиљана у Лици; три српска православна рода у горњо-карловачкој епархији; православни у западној Босни и у босанској Посавини. У Босни шест села с именом Вукелићи: четири у западној Босни, сва православна, а два у средњој Босни, и од њих је једно православно, а једно муслиманско.
ВУКМАНОВИ / ВУКМАНОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Лици Вукмановићи од 1644.год. (вере ?); православни Вукмановићи у западној Босни. У средњој Босни православно село Вукмановић.
ВУКОВИЋИ / ВУКОВИ – у Суботици, од 1686.год.; у Подгорју и у Лици и православни и католици, православни примили католичанство вероватно око 1700. године; католици Вуковићи у Врлици у северној Далмацији; католици у Имотском; православни у Жагровићу код Книна, а тамо досељени из неког далматинског места; у загорској Далмацији католичко презиме и католичко село; P. и J.Vukovich, католички свештеници у сплитској дијецези, први родом из ”Da Tugari” код Омиша, а други из Бителића код Сиња; католици у Сињу и у Главицама код Сиња; православни у Кољанима код Врлике; у Купресу, у западној Босни, старинци католици; многи православни Вуковићи у Босни, нарочито у западној. У Босни 18 села с именом Вуковићи, од којих је једно, код Јајца, католичко и једно вероватно католичко код Г. Вакуфа (дакле оба у западној Босни), а остала су са становништвом разних вера.
ВУКСАНИ – у Лици, католици и православни, православни примили католичанство вероватно око 1700. године; католици у Подлугу код Бенковца; С. Вуксан, наставник српске учитељске школе у Пакрацу и Ј. Вуксан, православни Србин у горњо-католичкој епархији.
ВУНГАЉА (?) – у Суботици, од 1757. године.
ВУЧЕНОВИЋИ / ВУЧЕНОВИ – у Суботици, од 1715.год.; православни Срби, жумберачки ускоци Радивој и Никашин Вученовић 1556.год., а досељени са босанско-далматинско-личке тромеђе; Вученовић Јанко 1686.год. исељеник из Лике; Вученовићи, велики православни род у далматинском Косову и у Рамљанама код Книна, а старином ”из Босне”; православни Вученовићи у Звјеринцу код Книна, а досељени из Босне (по предању старином са Косова Поља); католици Вученовићи у Главицама код Сиња; Вучени, православни старинци у Гламочком Пољу; православни Вученовићи и Вучени у бањалучком крају, у Босанској Крајини, у босанској Посавини, и у Дервенти. У Босни код Гламоча православно село Вучен, а код Прњавора Вученовићи, село са становништвом разних вера.
ВУЧИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сењу (вере ?); католици у Шибенику; католици у Главицама код Сиња. У западној Босни православно село Вучићи.
ГАБРИЛОВИЋИ – у Сомбору, од 1715. године. У јужној Далмацији католичко село Габрили.
ГАБРИЋИ – у Суботици, од 1724.год.; вероватно огранак или сродници Сукновића који се у Суботици помињу још 1686.год.; католици у средњој и јужној Далмацији; католици у Сињу; католици у Угљану и у Сухачу код Сиња; у Босни три фратра у 17. и 18.веку са тим презименом; 1702.год. ”fra Gregorio Gabrich”, гвардијан манастира Олово у Босни.
ГАВРАНИ / ГАВРАНОВИ – у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици; у Лици (вере ?); католици у Далмацији и западној Херцеговини; православни Гаврани у Дабру и у Читлуку код Сиња; католици Гаврани у Варешу; православни Гаврановићи у Босни и њихови скорашњи пресељеници у Книнско Поље у Далмацији; православни у Книну; Г.Гавран, католички свештеник у Херцеговини, родом из Растоваче у западној Херцеговини; православни Гаврановићи у западној Босни; Ахмет-ага Гаврановић, становник Горњег Вакуфа у западној Босни. У западној Херцеговини католичко село Гавран-махала, а већином у западној Босни православна и католичка или села са становништвом разних вера: Гавран, Гавранићи, Гавранова Вода, Гавранов Поток, Гаврановица и Гаврановићи.
ГАКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у Далмацији код Обровца и од њих исељени у Босанску Крајину, а одатле и у средњу Босну и Херцеговину; многи православни родови Гаковићи и Гакови у западној Босни; М.Гаковић, православни прота у Босанској Крупи. У Далмацији код Обровца насеље Гакуша, део православно-католичког села. У западној Босни два православна села с именом Гаковићи, по једно Гаковац, Гаковци (с нешто католика) и Гакови (већина њих у околини Бањалуке); код Фоче једно муслимаснко-православно село с именом Гакови.
ГАТОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године. У Далмацији код Омиша католичко село Гата, а у западној Босни три православна и једно муслиманско село с именом Гата.
ГВОЗДЕНОВИЋИ / ГВОЗДЕНОВИ – у Суботици, од 1737.год.; православни у Лици; православни у Мостару; православни Гвозденовићи у западној и у средњој Босни и изумрли православни Гвоздени у средњој Босни; православни Гвоздени и Гвозденовићи у босанској Посавини. У Босанској Крајини четири села с именима: Гвозденовић, Гвоздени, Гвозденовац, Гвозденово.
ГЕЧИНИ (?) – у Суботици, од 1757.године.
ГЛАВАШИ – у Подгорју и у Лицу, о њиховом пореклу и старини види у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – већ поменута прича о потомцима Гргура Владимировића Рукавине); православни род у горњо-карловачкој дијецези. Има католика Главаша у Земунику код Бенковца и у Макарском Приморју; П. Главаш, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Козице у средњој Далмацији; православни Главашаевићи у западној Босни.
ГЛАВИНИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; од њих ће бити Себастијан Главинић, католички бискуп у Сењу 1689.год. и даље; католици у Сињу и у Потрављу код Сиња; ”Glavina M.”, родом ”da Clissa”, католички свештеник у сплитској дијецези; дон Анђелко Главинић, жупник у Требињу. У Имотском крају у Далмацији католичко-православно село Главина. У источној Херцеговии и средњој Босни по једно село Главинићи у православно-муслиманским општинама.
ГЛАВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у јужној Далмацији. У 14.веку Твртко Главић, човек зетске господе Ђурђа и Балше, а у 15. веку жупан Радосав Главић у средњој Босни; за осам негдашњих племићких родова у краљевини Босни, међу њима и род ”Glavich”, каже се, да су ”ex Bosnia quamplurimi ex territorio Travnik”. У Боки село Главић (-Матковић) део православно-католичке општине.
ИЗВОР: Александар Маринковић
Коментари (0)