Презиме Чоловић у Херцеговини се среће у селима Залужје, Батковић, Мољевац и Удрежње (Невесиње), Мало Поље (Мостар) и Турменти (Требиње). Како пише Ристо Милићевић у књизи “Херцеговачка презимена”, Чоловићи су се у Залужје доселили почетком 19. века из Миљанића у Бањанима. У Батковиће и Мољевац дошли су из Удрежња. У Мало Поље су доселили “однекле из Невесиња”. Има их и у Мостару. Славе Јовањдан.
Чоловићи у Турментима су један род са Гавриловићима у овом селу. Сматрају их најстаријим породицама. Славе Ђурђевдан.
Чоловићи су настањени и у Крековима (Невесиње).
КРСНА СЛАВА: Јовањдан, Ђурђевдан.
27. мај 2023. у 19:18
Nenad C.
ps…. da se ne ostanem,,dužan,,
i da se ,,razdužim,, i kod pomenutih Deretića (Dereta) i Grubača…
iz sela Tepljuh kod Drniša u Dalmaciji
i sela Orahovac (visoko ispod Bijele Gore ,masiv Orjena sa hercegovačke strane , predeo Korjenići , na dohvat ,,bačenog kamena ,, i uz samu granicu sa Crnom Gorom ,susedno selo Nudo ,Grahovsko pleme Crna Gora)…
Za Grubače je već napisano,
a Derete(Deretići) su poreklom iz Risna ,Boka Kotorska. Iz koga su se ,što je i opšte poznato , oduvek i i uvek pred opasnostima Rišnjani sa obale mora povlačili visoko u Orjenski planinski masiv…
I za kraj…za Deretiće i Grubače…
prava vazdušna linija između Trebinja i Drniša iznosi 219 km.
Naravno, konjskim i pešačkim putevima kroz planine , doline, klance i prečice tog surovog Dinarskog predela ta razdaljina je veća…
Koliko ona može biti veća…?
I da li je to neka velika razdaljina …
u smislu migracija…
između Orahovca i Tepljuha. Toliko.
I pozdrav i njima
18. август 2023. у 11:29
Stefan Čolović
Posotvani Nenade
Vidim da ste mnogo toga pisali o Čolovićima i da imate dosta znanja o poreklu ovog Prezimena.
Hteo bi samo da vas direktno pitam
Da li nesto znate o Čolovićima iz sela (Lazac i Dedevci) kod Kraljeva
Slava Sv. Stefan …..9.Jan
Ja sam na nekim Stranicama nasao da je to poreklo Jacimovica iz Bjelog Polja (Crna Gora) da li vi mozda znate nesto malo vise o tome.
27. мај 2023. у 19:34
Nenad C.
…izvinjenje za malu omašku…umesto iz Tepljuha….Deretama i Grubačima iz od Tepljuha na domet,,bačenog kamena,, … malog sela Biočić…sa kojima Tepljušani dele čak i istu crkvu…i za koji nikada ne mogu da se dogovore ,što je naravno samo najbliskije i izuzetno simpatično, ,,, familijarno,, nadmudrivanje i šaljenje …
da li je u Tepljuhu ili Biočiću…
I poseban pozdrav za ,,,Oravčane,, a posebno iz kuće ,domaćinske i poznate Mlađa Mićova, a u kojoj sam i više puta imao zadovoljstvo i čast i da budem.. a i noćim…Jer planina je planina…
a tastatura je tastatura…
1. јун 2023. у 12:22
Nenad C.
REZIME I PITANJE
U svom prethodnom ,za ovu temu o Čolovićima, veoma dragocenom, komentaru i uz komentar priloženom istorijskom elaboratu koji o tome nedvosmisleno jasno i precizno govori ,
g.Saša navodi selo Čolovići kod Obrovca
u Dalmaciji , koje je kako on to kaže
,, zateftereno,, još 1520. g.
U istorijskom elaboratu koji g. Saša prilaže uz ovaj komentar ,i koji svi možemo da pročitamo, ,precizno i jasno naveden je spisak od 33 sela iz šibensko -trogirskog dalmatinskog područja za koje je sa POTPUNOM ISTORIJSKOM SIGURNOŠĆU utvrđeno da su pred osvajanjem i dolaskom Turaka potpuno ispražnjena od stanovnika i ostala pusta ,
a da su po dolasku Turaka rekolonizovana i naseljena novim stabnovništvom.
I potpuni dokaz za to je da su sva ta sela IMALA DVA (2) IMENA….
jedno STARO ime , i drugo NOVO ime koje su im dali novi doseljenici u ta sela posle turskih osvajanja .
I ta sela su popisana od strane Turaka i sa starim i sa novim imenom (oba su navedena j turskim tefterima ) 1530.g.
Inače,Turci su osvojili Obrovac u Dalmaciji 1527 .g. .
Obrovac se prvi put pominje u pisanim dokumentima (mletačkim)
1327 g.
JEDNO od ova 33 precizno navedena i potpuno pusta i ispražnjena, a potom po dolasku Turaka novim doseljenicima naseljena i u turskim defterima iz 1530.g. popisana sela sa DVA (2) IMENA…
I STARIM I NOVIM….
je i selo ČOLOVIĆI kod Obrovca u Dalmaciji …
i koje je takođe od Turaka popisano 1530.g. i pod svojim STARIM IMENOM ČOLOVIĆI….
i pod NOVIM IMENOM koje je dobilo od novih dodeljenika i svojih novih stanovnika ( u navedenom dokumentu piše koje je to ime…)
Dakle,nedvosmisleno i potpuno je istorijski utvrđeno da pred dolaskom Turaka u okolini Obrovca u Dalmaciji
NESTAJU ..
I STARO SELO ČOLOVIĆI ….
I NJEGOVI STARI STANOVNICI
ČOLOVIĆI po kojima je to selo i dobilo svoje ime…
.i koje je sasvim sigurno pre svog nestajanja i nestajanja njegovih stanovnika Čolovića postojalo i trajalo
ne tako tako kratak istorijski period…
PITANJE:
KAKO JE ONDA MOGUĆE
DA PREZIME ČOLOVIĆ
POTIČE OD
već prethodno više puta
pomenutog i navedenog
TURCIZMA….
KAKO je to moguće…
ILI ono POTIČE od
takođe već više puta prethodno pomenutog i navedenog
i PRASTAROG LIČNOG IMENA
ČOLO (ČOLAN)…
Zahvaljujem na pažnji koju su mojim komentarima posvetili urednici ovog uvaženog portala Poreklo.rs…
kao i njegovi pratioci,a posebno Čolovići .
21. јун 2023. у 15:03
kninjanin
Postovani Nenade… kao prvo da ti se zahvalim na vrlo interesantnim tekstovima i komentarima.Imam nekoliko pitanja za tebe.Da li si i ti Colovic ili imas neke veze sa Colovicima i ako imas od kojih si?Kada ce izaci ta brosura ili knjiga Bratstvo Colovica,da li ti to spremas?Kakvo je tvoje tumacenje ili saznanje o imenu sela Colovic,danas Golubic kod Obrovca tj odakle to ime ako vidimo da se prvi Colovici pominju 1710 godine u dalmaciji?U iscekivanju te knjige ili brosure zelim ti svaku srecu u radu i istrazivanju
20. јул 2023. у 12:29
Petar
Poštovani i dragi Nenade i Čolovići,
Možda će ovo nekome biti zanimljivo, a meni je kao laiku bilo potpuno nepoznato. Nedavno sam, zahvaljujući diplomskom radu Ružice Gelo, odbranjenom u Zagrebu, došao do informacije o dvojici Čolovića iz Perasta čiji su brodovi potopljeni u borbi s gusarima. Članak u kojem je spisak potopljenih brodova objavljen nije u potpunosti dostupan na Google Books-u, ali je omogućen delimičan pregled. Tekst članka imam, ali sam zamoljen da ga ne delim online, pa ovde šaljem linkove do otvoreno dostupnih izvora. Nadam se da će biti interesantno. S poštovanjem, srdačni pozdravi svima, Petar
https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffzg:7465/datastream/PDF/download
https://www.google.com/search?tbm=bks&q=%22vicko+%C4%8Dolovi%C4%87%22
22. јул 2023. у 16:02
Nenad C.
U mojim prethodnim komentarima već je napisano da su Čolovići u Tepljuh kod Drniša u Dalmaciji ,gde su dobili posede za istaknute vojne zasluge u Mletačkoj republici, došli preko Perasta u Boki Kotorskoj , u koji su došli sa Čeva, Katunska nahija,Crna Gora,
a napisano je i da su imali mletačkre vojničke činove,
kao i to da je jedna grana Čolovića imala i porodični grb za koji ne može da se utvrdi iz koga je perioda.
Sve to je već napisano u mojim prethodnim komentarima .
U izvorniku koji navodite, i koji mi je veoma dobro poznat , navodi se i popis izgubljenih peraštanskih brodova u borbi s gusarima …
i precizno se navodi koje su i koliko brodova izgubile brodovlasničke i kapetanske peraštanske familije .
U tom popisu se navodi da su Čolovići izgubili dva(2)broda .
Istorijski su potpuno poznate i sledeće iszorijske činjenice :
Da su Mletačke vlasti radi snaženja odbrane od Turaka pozivale Crnogorce i Hercegovce iz poznatih plemena u današnjoj Crnoj Gori,a pre svega iz Katunske nahije ,da se nasele u Perastu
( a posle pobede nad Turcima i njihovog proterivanja i u neposredno susednom Risnu gde su naseljeni brojni uskoci iz Crne Gore i Hercegovine).
Poznata je Kula Baja Pivljanina između Perasta i Kotora, kao i njegov boravak u Zadru i zajednička borba sa dalmatinskim uskocima protiv Turaka…
Takođe poznata je i najbliskija saradnja i zajednička borba dalmatinskih (morlaka) ,crnogorskih i bokeljskih uskoka u vojnoj službi Mletačke republike protiv Turaka..
kao naprimer i osvajanje samog Herceg Novog u Boki Kotorskoj,
poznata je ličnost Vuka Mandušića iz Njegoševog ,,Gorskog vijenca, koji je bio dalmatinski uskočki serdar…
Dakle te usločko -uskočke i sve druge vojničke ali i naravno i druge,familijarne ,prijateljske ,kumovske ,trgovačke veze …pa i seobe i naseljavanja između prostofa sadašnje Dalmacije i Boke Kotorske i Crne Gore ..bili stalne , najtešne
Nekima je malo teže da razumeju da su vekovima i vekovima Dalmacija i Boka Kotorska i Crna Gora bili jedinstven vojnički odbrambeni prostor i bedem od prodora i ovajanje Turaka….
U ostalom i samog Petra II Petrovića Njegoša na tronu vladike …nasledio je Njeguš..ali iz Drniša…iz tamo naseljenih crnogorskih porodica.
U vezi ove grane Čolovića iz Perasta ,njihov grb imao je u gornjem levom polju krila ptice ,a u Mletačkim istorijskim dokumentima ,a i u perštanskim postoje i drugi tragovi ove grane Čolovića ,kao i porodična legenda da je jedan od njih ,navodno u odbrani časti svoje sestre , ubio jednog u venecijanskoj državnoj službi veoma istaknutog peraštanskog plemića,i da bi izbegao kaznu mletačke države, čiji domašaj u Crnoj Gori pa i na Čevu istorijski poznat i dokazan,
pobegao kod iskamizovanog dela Kuča (jer je kod htrišćanskih Kuča domaćaj ,,mletačke ruke,,bio isti kao i u Crnoj Gori.
I da je taj Čolović kasnije primio muslimanskiu veru ,istakao se junaštvom i od njega je nastalo bratstvo Čolovića koje se kasnije preselilo u prostor oko Rožaja u selo Biševo i iz koga je čuveni i već ranije navedeni Šemsi -paša Čolović -Biševac.
Ali ostavimo nešto i za buduću brošuru (reći knjiga je preterano)
o Čolovićima koja je u pripremi. I odgovor za Kninjana .Svi Čolovići u današnjoj Dalmackji (a i Hrvatskoj ) potiču iz Tepljuha.
Kao.šgo je napisamo mojim prethodnim komentarima ,prezime Čolović potiče od ličnog muškog imena Čolan ,Čolo (Čoleta) koje je postojalo mnogo,mnogo pre Turaka na Balkanu u reonu obale Jadrana i Dinarskog gorja…pa i u okolini Obrovca. Ti Čolovići kao i njihovo istkoimeno selo nestali su s tih prostora Dalmacije pred osvajanjem i člimom Turaka ..i selo re naseljeno novim stanovnicima i dobilo je novo ime…
O tim Čolovićima koji su nestali i nema ih u istorijskim dokumentima iz Dalmacije, i
o tome odakle potiču,nemam nikakve istorijske podatke .
Naravno seoba i naseljavanja je bilo i pre dolaska Turaka ,
kao i pre njihovih neposrednih i direktnih osvajanja nekog prostora …a recimo sadašnja razdaljina i to asfaltnim putem
Nikšić (Šipačo) -Drniš(Tepljuh)
iznosi oko 330km ,što navodim tek kao orjentir razdaljine .. .
Naravno ,preko planima i prevoja tadašnim konjskim i pešačkim stazama ipjtevoma ta razdaljina u kilometrima je još manja…Ako se znaju razdaljine mnogih, mnogih drugih migracija …ovo rastojanje između ovog reona Dalmatinske zagore i Čeva i Nikšićnog reona…
je veoma, veoma kratka mograciona distanca…
Ali da ostavim prostora i ostalima… i sve dalje u najavljenoj brošuri..
Pozdravsvima …i odjava.
28. август 2023. у 11:42
Nenad Č
Dopuna:
Manje bratstvo od nekoliko domova ČolEvića (sa E) iz Gornje Morače su takođe Čolovići , čiji se predak Stanoje ,koji je imao dva sina Andriju i Sima, doselio iz Pljevaljskog regiona (Zatarje) u selo Starevo u Gornjoj Morači pre 200 godina , što oni i pamte i veoma dobro znaju da u regionu iz koga su doseljeni u Gornju Moraču postoje brojni Čolovići ,
1. новембар 2025. у 10:48
Nenad C.
Na spisku ranjenika Kolašinske bolnice crnogorske Sandžačke vojske od 26.12.1915 g.-Dragisa Čolović iz Gornjo-moračkog bataljona. Poznato je da je ceo i geografski ,istorijski i kulturološki jedinstven vrletni planinski prostor koji čine Gornja Morača,Šaranaci,Uskoci,Jezera, Rovci bio najveće pribežiste uskoka koji su u njemu formirali i čuvena plemena poznata po svojoj ratobornosti i borbenosti,a među njima su bili i neki od Čolovića koji su u taj region uskočili iz Nikšićkog kraja,a o čemu sam detaljnije već pisao u mojim komentarima. Kao i njihovim daljim migracjjama iz tog prostora u severni ji i severozapadni prostor današ nje Crne Gore i ka dalje ka severu na prostor današnje Srbije.
14. август 2024. у 15:11
Đorđe
Hvala neizmerno na ovim dragocenim informacijama.
Potičem od Čolovića iz Tepljuha.
Da li postoje izvori gde može da se pronađe porodični grb Čolovića iz Perasta?
17. август 2024. у 15:23
Nenad C.
Poštovani, zahvaljujem na Vasim zaista veoma lepim recima .
Mišljenja sam da obaveza svih nas prema precima sadrzi i istu obavezu prema potomcima. Što je i osnovni razlog ovih mojih brojnih komentara.
Takode verujem da će precizniji odgovor o grbu kapetanske grane Čolovića iz Perasta (njegov delimičan opis je već napisan),a za koji pitate,biti dat na način koji sam već vise puta naveo na ou prethodnim komentarima, jer zahteva potpunu dokumentovanost i jasnost, obzirom da on neizbezno implicira i inicira neka istrazivanja dosta šire teme od predmetne teme : Čolovići
Ali do tada ,obzirom da ste Vi od drniške grane (iz Tepljuha) Čolovića predlažem Vam sledečće ,i pokusaću da budem precizan i najkraći mogući: Na ovom uvazenom portalu Poreklo.rs. imate objavljene već navedene prepise iz par najstsrijih Venecijanskih (Mletackih ) katastara , marljivog i istrajnog istrazivaca tog podrucja g.S.Zrnica,
,pa je ovo i još jedna dobronamerna sugestija i za njega. U tim preciznim prepisima g.Zrnica imate sva sela Drniske
krajine tog vremena. Opste je poznato da je u vreme vladavine Venecije Dalmatinsko zaleđe bilopodeljeno na nekoliko.vojno- teritorijalnih teritorija : Bukovicu,Ravne kotare, Drnišku krajinu,Kninsku krajinu ,Zagoru ,Cetinsku(Sinjsku) krajinu ,Vrličkukrajinu krajinu, Imotsku krajinu,Neretljansku krajinu…koje su boile Serdarije i pod komandom čuvenih serdara,
a podeljene na kapetanije na celu sa kspetanima ,
a koje su opet bile podeljene na manje teritorije (3, 4 sela )… na čijem su čelu su
bile harambaše…jedinice su se zvale banderije (zastave) , veće jedinice krajine (craine ).. itd..
Navedeni činovi i titule su nasledjivane i ostajale u istoj familiji kroz generacije.
( skoro bez ijednog izuzetka) .
U navedenim i preciznim prepisima g.Zrnica ,ako ih samo.malo detaljnije i dublje procitate i analizirate,
sami ćete vrlo lako utvrditi da je
u CELOJ Drniškoj krajini bilo samo
DESET (10) harambaških familija
….i samo DVE (2) KAPETANSKE
( i naravno istovremeno i harambaške) …
Jedna od njih je …
familija Čolović iz Tepljuha.
Nadam se da će i ovaj komentar biti važan za Vas i ovu granu Čolovića.iz Tepljuha.
Moji budući komentari ,ako ih uopšte bude , odnosiće se samo ,
da tako kažem , na neku ,,OPŠTU,,, činjenicu ili podatak koji je po mom misljenu važan i bitan za sve Čoloviće i njihova saznanja o poreklu, a ne na njihove pojedine i danas veoma brojne familije , kao sto je to npr. ova familija Čolovića iz Tepljuha kod Drniša.
Pozdrav za Vas i g.Zrnića.
2. јануар 2024. у 11:51
Nenad C.
Poštovani i dragi Petre, samo da podržim koliko mogu Vaš napor i interesovsnje za poreklo Čolovića …U ovom važnom fokumentu koji navodite i akademskom radu koji citirate ,preccizno je navedeno koliko je koja brodovlasnička i kapetanska porodica iz Perasta j Boki Kotorskoj izgubila svojih brodova u borbama sa gusarima ..i to ,zahvaljujući Vama svako može sam da pročita…
Neke od tih porodica izgubile su npr.
6,4 3,2a neke po 1 brod…
Za Čoloviće precizno piše da su i
zgubili 2 broda tipa FREGATON.
Ali …NIJE SAMO BROJ
izgubljenih brodova i jedini kriterijum i pokazatelj ekonomske i društvene moći i snage tih familija ..
već je to i TIP BRODA.
Tih Izgzbljenih brodova
PO TIPU BRODA… DVOCIFRDN BROJ…
Između samih TIH TIPOVA BRODOVA
su postojale međusobne
. i VEOMA,VELIKE RAZLIKE po veličini,nameni, nosivosti, konstrukciji, naoružanju , brojnosti posade.,dužini plovidbe…njihovoj vrednosti i značaju…
FREGATONI I NAVE su daleko
i NAJVEĆI I NAJMOĆNIJI brodovi tog doba…
To su bili oni veliki jedrenjaci sa 3 jarbola, naoružanjem,topovima i svim ostalim potrebnim za najduže plovidbe…
A Čolovići su izgubili
2 (DVA) FREGATONA…
Verujem da će i ovaj podatak pomoći u boljem i potpunijem razumevanju ekonomske moći i značaja ovog ogranka Čolovića u tadašnjem vremenu,Perastu,
Boki Kotorskoj… kao i veličinu njihovog ekonomskog gubitka ,gubljenjem ovih FREGATONA…
Srdačan pozdrav poštovani i dragi Petre,
uz najbolje želje za Vaše istraživanje porekla Čolovića o kome , u tom veoma dugom , vekovnom i burnom periodu, ima i izuzetno interesantnih i iznenađujućih dokumenata i fragmenata .
19. јануар 2024. у 15:58
Petar
Poštovani i dragi Nenade,
Nadam se da mi nećete zameriti što odgovor stiže sa zakašnjenjem. Najlepše Vam hvala na ovim, kao i na svim dosadašnjim informacijama. Bez vaših postova, verujem da bismo mi koji amaterski istražujemo ovu, u najmanju ruku izuzetno zanimljivu, materiju, bili uskraćeni za dragocene smernice i saznanja i da bi sama istraživanja (ako mogu tako da ih kvalifikujem) bila mnogo teže izvodljiva. Stoga Vam još jednom zahvaljujem, i verujem da to ne činim samo u svoje ime.
Pored samog istraživanja porekla, mislim da je glavni dobitak ovde upravo to što istoriju učimo na nekonvencionalan, ali uzbudljiv način.
Radujem se Vašim budućim prilozima i najsrdačnije pozdravljam Vas i sve Čoloviće, kao i one zainteresovane za istoriju onih koji nose ovo prezime!
8. јул 2024. у 18:40
Nenad C.
Hvala poštovani i dragi Petre,
I evo za kraj jos jednog lingvističko-etimološkog priloga i viđenja o poreklu licnog muskog. imena ČOLAN
i iz njega izvedenih ČOLO ,ČOLETA ,
od kojih potiču i prezime Čolović
i još neka druga prezimena….
U Dinarskom gorju i primorju ,
u nekim krajevma ,
reč COLAN.označava
veliku kost, ljudsku
(nadkolenicu,potkolenicu)
ali i neku drugu
,,npr.veliku kost od pršuta…
Takođe se sa istim značenjem upotrebljava i reč DŽolan .
Navešću samo neka prezimena koja.potiču od ličnog imena ČOLAN
, a neka su starija i zabeležena pre dolaska Turaka na Balkan .
To su ,naprimer, prezimena :
Čolan ,sela Vid i Jasenica kod Gabele u donjoj Neretvljanskoj oblasti blizu ušća reke Neretve u Jadran)
u Boki Kotorskoj
* Čolan ( selo Glavatičići , Grbalj ,doseljeni iz sela Trešnjevo u Katunskoj nahiji u plemenu Cuce)
* Čolanović , Kuti-Herceg Novi , Kavač-Kotor, Krtole-Tivat ,selo Đjuranovići
* Čolončič-Risan i Herceg Novi
i druga.
Ovo lingvisticko-etimolosko tumačenje reci ČOLAN dali su poznati stručnjaci iz te oblasti Ivica Gusić, Marta Andrić sa katedre za turkologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koja konkretno navodi i da reč ČOLAN
NE POSTOJI ni u jednom turskom rečniku od 17. veka do danas…
ali da postoji u takozvanim balkanskim ,,vlaškim,, govorima i ima isto značenje
-kost.
Jasno je da osoba koja po ređenju dobije lično ima … ,,velika kost,, – Čolan …
treba da bude tvrda, jaka, istrajna ,
da čuva tradiciju i rod
(npr. opste poznati izraz
,, naša krv i kost,,)
Verujem da se i ovim prilogom pomaže otklanjanju večito iste zabune i greške koja se u etnografskim istrazivanjima neprekidno ponavlja …
zbog nerazumevanja razlike
izmađu stare balkanske
reci ČOLAN
i kasnije pridošlog
turcizma ČOLAK …
koji su koren i izvorište
RAZLIČITIH PREZIMENA
koje svako može i sam lako da prepozna ,
pa i ČOLOVIĆI.
Verujem da će i buduća antropogeografska i etnografska kao
i sva druga istraživanja još jednom i potpuno potvrditi sve napisano u mojim prrthodnim i brojnim komentarima,
i potvrditi da je i prezime
ČOLOVIĆ
,kao i mnoga, mnoga druga genetski RAZNORODNA prezimena, bratstva ,knežine ,plemena
( a na ovom uvaženom portalu.Poreklo.rs
navedeno je na stotine takvih primera)
po svom poreklu
ZAJEDNICKO TERITORIJALNO PREZIME koje potiče iz već više puta
precizno navedenog malog ,planinskog
i izuzetno slabo i retko naseljenog ,surovog,krsevitog i regiona
Katunske nahije u Crnoj Gori ,
i iz njegovog veoma malog reona
Čeva i njemu geografski i etnografski izuzetno bliskog regiona nikšićkog
Gornjeg Polja i sela Šipačno.
A koje su potom potomci u svom
raseljavanju i migracijama ,
koji su neprekidno trajali
duže od tri (3) veka ,
kao svoje uvek
NEPROMENJENO PREZIME
razneli na takođe prethodno veoma precizano geografski određene i navedene regione i mikroregione
severne Crne Gore,
istočne Hercegovine,
zapadne Bosne,
jugozapadne i centralne Srbije,
i severne Dalmacije.
Jos jednom,hvala na zaista lepim rečima
, samo napred u Vašim daljim istrazivanjima i srdacan pozdrav Petre.
11. јул 2024. у 22:03
Nenad C.
P.S . primer ličnog mušlog imena Čolan, iz starih dokumenata iz Dinarskog regiona…
citira naprimer i autor
M. Šimurdić u svom delu –
Nepoznata osobna imena …
: selo Kržava, Radivoj sin Čolana , kmet.
( inace selo Kržava je u u reonu Bukovica u Pljevaljskom kraju,
Crna Gora )
2. август 2024. у 20:18
Nenad C.
Dopuna za lično ime ČOLAN :
* POPIS iz 1758.g. naselja Kamenog ,zaleđe Herceg Novog ,u Boki Kotorskoj
Yglavara Gligora Mandića
Mletačkim vlastima:
– popisan Nikola sin ČOLANOV…
** TOPONIMI, KATUNI I.NASEOBINE :
– ČOLANOV DO ,planina Sinjajevina ,tromeda plemena Drobnjaci,Uskoci i Šaranci , izuzetno nepristupačno
planinsko područje čuveno po uskocima , u neposrednoj blizini kanjona reke Tare..
.i njemu geografski veoma bliska ČOLANICA sa suprotne strane kanjona reke Tare…
Ovi toponimi i nazivi ovih katuna i naseobina u potpunosti potvrđuju porodično pamćenje nekih Colovića naseljenih u Srbiji (np. varoš Čajetina, selo Ljutice opstina Pozega i dr.). da su se dose)ili sa prostora Drobnjaka ,Jezera…u koju su ,,uskočili,, su ziveli neko vreme…
a potom se sa tih nepristupacnih planina spustili u odmah susednu Pljevaljsku oblast (reoni Hoćevine i Gotovuše) gde su se raselili.u niz sela i gde su neki od Čolovića presli na islam.
A potom se u svojim migracionim kretanjima raselili u jos par sela u Severnoj Crnoj Gori i dalje već u prethodnim komentarima navedenim MIGRACIONIM PRAVCIMA ( Zlatiborskim,
Moravičkim i Raškim ) i po selima ova tri( 3) istoimena okruga..
sa obe strane ovih migracionih pravaca .
Zaključno ,i kao što je to već prethodno napisano , sa krajnjim prostorom i tačkom sva ova tri (3) ,u poslednjem delu svog ,, toka ,, spojena , ,migraciona pravca u srcu Šumadijskog okruga i
tri (3) sela na današnjoj
administrativnoj teritoriji grada
Kragujevca (2) i opstine
Aranđelovac (1).
ČOLANICE
18. август 2024. у 14:04
Nenad C.
Postovani, na ovom uvaženom portalu Poreklo.rs već je objavljeno da se i samo porodično predanje,kao i mnoga,mnoga druga slicna, o poreklu pomenutih i uvaženih Jaćimovića , o tome da oni i Begovići (muslimanske konfesije) potomci dva rođena brata od kojih je jedan presao na islam ….i da su zbog toga Begovići često štitili Jaćimoviće…
pokazalo kao netačno i da Jačimovići i Begovići nisu u srodstvu.
Inace i Jaćimovići su se takođe raselili u vise sela na teritoriji danasnje Srbije, i
UVEK POD SVOJIM prezimenom.
Ne postoji ni teoretska mogućnost da je prezime Jaćimović starije od prezimena Čolović. U prethodnim komentarima sam već precizno pisao o i tadasnjem običaju i
, da tako kazem ,,,institutu,,..pribraćvanja.. .
do koga je dolazilo iz vise razlicitih razloga,
daleko najčešce zbog sigurnijeg i boljeg položaja neke familije u tim teskim i brutalnim vremenima…ali da li je toga bilo
i u ovom slucaju, ko kome i slično,
to nije moja tema .
Ali ako pogledate geografsku mapu i pročitate moje ranije komentare
i MIGRACIONE PRAVCE Čolovića,
lako ćete isami prepoznati i KOJIM su migracionim pravcem Čolovići doseljeni u selo Lazac ,a potom iz njega raseljeni u najbliža okolna sela ,kao i u nešto samo malo dalja sela na teritoriji današnjeg Kraljeva: Lazac (8 kuća) ,Jarčuljak (4 kuće),Drakčići, Dedevci ,Konarevo(1k.) , Musina reka,Ratina , Pogorelica (izumrli ), Rudna (koji znaju da su doseljeni iz sela Zaluzja kod Nevesinja a tamo iz okoline Nikšića) .
O Čolovićima iz Nevesinjskog kraja i iz Nikšićkog kraja već sam dovoljno napisao u prethodnim komentarima.
Nadam se da sam Vam pomogao u Vasem istrazivanju porodicnog porekla Čolovića iz Lazca i okolnih sela.
Pozdrav.
18. август 2024. у 21:14
Nenad Č.
P.S. moj prethodni komentar je zakasneli odgovor (nisam video pitanje) poštovanom Stefanu iz sela Lazac kod Kraljeva .
21. август 2024. у 22:02
Nenad Č.
P.P.S. ČOLOVIĆI MUSLIMANI
CRNA GORA : naseljeni u samo nekoliko sela na severu Crne Gore ,Gornji i Srednji Bihor ( Polimlje) : selo Biševo ,Rožajski kraj ,sada Opstina Petnjica (po prvom Crnogorskom popisu 1913 , 15 kuća Čoloviča, selo Godičevo blizu Biševa (iseljeni),selo Savin Bor blizu prethodno navedenih sela (iseljeni) …
SRBIJA:
Čolovići muslimani naseljeni sa severa Crne Gore ( isto kao i Čolovići hriščani pravoslavci u ovom regionu, a jedna familija hriščana pravoslavaca (7 braće) prvo bila naseljena u Ivanjičkom kraju pa početkom 20 veka preselili u ovaj region).
Neki Čolovići muslimani znaju da su poreklom iz Pljevaljskog kraja i da su tamo imali rodake, drugi su imali porodično predanje da su od negde iz plemena Kuča
( koje je bilo sporno i pokazalo kao netačno i novim istrazivanjima (DNK) , jer i
kao što sam već napisao , u Kučima nikada nisu postojali Čolovići . Čolovići muslimani iz Biševa imali su to predanje da odnekle Kuča i da su potomci decaka- siroceta iz Kuča koji je doveden u Biševo i čije prezime nose, ali da ne znaju odakle je tačno doveden. Od ovih Čolovića je čuveni turski junak, velikas i ratnik,najblizi general od poverenja turskog sultana Abdula Hamida II
, i po njemu se od pre par godina zove i jedna ulica u kvartu Bajrampaša u Istambulu. Od ovih Čolovića je prva žena premijerka Turske (1[93-96) Tanasu Čiler.
O Šemsi paši Čoloviću -Biševcu veliki srpski pisac Grigorije Bozović , njegov savremenik, je napisao izuzete reci pune postovanja ,
da je bio zestok ratnik i ,,,..veoma naočit i
plećat ,izuzetan jahač ,čovek teške ruke i
dobrog srca,,,.. veoma strog sudija …
,, koji je kao orlusina izletao i stizao tamo
gde je buna i surovo kažnjavao ..
,, ali i slušao gde narod place…,,
i bio veliki zaštitnik i pravde i pravoslavnih hrišćana .Njegov sin bio je takode junak i elitni turski oficir koji je poginuo u ratu Turskoj.
Doseljeni na sadasnju teritoriju Srbije Čolovići muslimani ostajali su u ovom regionu Sjenice,Tutina i Novog Pazara,
a neki se i iselili u Tursku. Dok su neki Čolovići hrišćani pravoslavci nastavljali dalje svoju migraciju ka centralnoj Srbiji
već u mojim prethodnim komentarima navedenim RAŠKIM MIGRACIONIM PRAVCEM.
27. децембар 2024. у 03:38
Nenad C.
ČOLOVIĆI-MUSLIMANI ,DOPUNA:
Sela u kojima žive ili su živeli Čolovići muslimani nalaze se u vreme njihovog doseljavanja iz Pljevaljskog kraja u tada jedinstvenom i nevelikom geografskom prostoru ,a koji je u sadašnje vreme podeljen granicom Crne Gore i Srbije i koji obuhvata severni deo opstina Petnjica (sela Savin Bor i Godočelje ) i Rožaje (selo Biševo) u današnjoj Crnoj Gori i juznim delovima opština Sjenica (selo Dujke,kome je susedno selo Božov potok/Gornje Gonje u kome zive Čolovići hriščani,a o čemu je u svom komentaru već pisao poštovani Vlada) i Tutin (sela Dolovo,Veseniće, Raduhovce,Smoluća ).Neki od Čolovića muslimana u ovaj prostor doseljeni su kao muslimani ,a neki su doseljeni kao hriščani pa su u njemu u kasnijem istorijskom periodu prešli na islam, a neki od doseljenih Čolovića su ostali hrišćani. Neka sela u ovom prostoru u kojima su živeli ili žive Čolovići nalaze se u neposrednoj blizini jedno drugog ,takoreći jedno preko puta drugog sa obe strane navedene granice (sela Savin Bor ,Godočelje (Petnjica) u Crnoj Gori i selo Dujke (Sjenica) u Srbiji; selo Biševo (Rožaje)u Crnoj Gori i selo Dolovo u Srbiji ,dok su Čolovići muslimani iz Biševa kasnije migrirali istocnije u mali prostor tri susedna i grupisana sela Vesniće (5 kuća),Raduhovce(1 kuća) i Smoluća u severnom zaleđu jezera Gazivode na granici centralne Srbije
i Kosova iMetohije .Neki Čolovići hrišćani doseljeni na prostor Sjenice kasnije su migrirali u mikroregion severno od Novog Pazara ka planini Goliji (sela Vranovina, Sudsko Selo i Tušumlja ,zbirno 8 kuća u vreme istrazivanja ovih sela) .Neophodno je navesti i to da su se u samu varoš Sjenicu početkom 20 veka. naselila devetorica (9) braće Čolovića hriščana iz sela Erčage (sada opština Ivanjica) , koje je ,kao i njemu susedno ivanjičko selo Medovina u kome takode žive Čolovići, geografski veoma blizu Sjenice.
Nadam se da sam uspeo da na razumljiv način pojasnim,kada je tema poreklo Čolovića, ovu nešto složeniju i komplikovaniju elaboraciju geografski kompaktnog prostora Biševa, Rožaja, Sjenice,Tutina i Novog Pazara.
Kao posebno interesantnu još jednom pominjem i oblast planine Golije koju i sa njene zapadne ,istočne i južne strane ,,,,obuhvataju,, u mojim prethodnim komentarima već navedeni Moravički i Raški migracioni pravci Čolovića ,uz koje su grupisana sela u kojima su živeli i žive Čolovići,
i sa par sela u centalnom severnom delu ove planine u kojima takođe žive Čolovići , u susednim selima Rudno i Dražinići (teritorija Kraljeva).
4. јануар 2025. у 19:27
Nenad C.
DOPUNA OBJAŠNJENJA
O MIGRACIONIM PRAVCIMA ČOLOVIĆA KROZ SADAŠNJI ZLATIBORSKI, MORAVIČKI I RAŠKI UPRAVNI OKRUG :
Za precizno razumevanje i praćenje ovih migracionih pravaca moja sugestija za zainteresovane pratioce ove teme su sledeći pravci uz koje se ,sa njihove leve i desne strane, nižu sela i grupacije sela u kojima su u različitim istorijskim periodima naseljeni Čolovići :
* ZLATIBORSKI OKTUG:
Sadašnji putni pravac severno od Zlatarskog jezera prema selu Mačkat (a koji vodi dalje ka Užicu): sela Burađa,Ojkovica,Donja Bela Reka,varošica Čajetina…)
** MORAVICKI OKRUG :
Sadašnji putni pravac koji ide od približne polovine regionalnog puta od Sjenice ka Novom Pazaru a odatle pravcem na sever ka Ivanjici : sela Erčage, Medovina,Rovine..
*** RAŠKI OKRUG :
Regionalni saobraćajni pravac od Novog Pazara ka Raški i dalje ka Kraljevu( sela : grupacija susednih sela na njegovoj teritoriji i severno Novog Pazara sela : Vranovina,
Sudsko Selo,Tušumlja …
na teritoriji Raške i sa obe strane ovog pravca sela Kraviće, Pavlica,Jošanička Banja ..
i dalje ovim pravcem na ka sever njima geografski bliska sela na graničnoj teritoriji Kraljeva : selo Rudno i njemu susedno selo Dražiniće …
Još jednom ponavljam da se
OVA SVA TRI (3) MIGRACIONA PRAVCA ,,ULIVAJU ,, U POTPUNO KOMPAKTAN,JEDINSTVEN I CELOVIT PROSTOR dela opštine Lučani (selo Dučalovići),
grada Čačka (više sela),
grada Kraljeva (više sela)
i dela opštine Vrnjačka Banja
ka Kraljevu (selo Gračac)
Jasno je da su se u gradove Kraljevo i Čacak koji su regionalni centri i u njihovu okolinu , u različitim istorijskim periodima, Čolovići u njih doseljavali
iz SVA TRI (3) već navedena migraciona pravca .
6. јануар 2025. у 12:33
Nenad C.
SELA NA DANAŠNJIM TERITORIJAMA GRADOVA ČAČAK I KRALJEVO
u koja su se doseljavali i u okolna sela raseljavali Čolovići.
U ova sela Čolovići su se doseljavali iz SVA TRI (3) prethodno navedena migraciona pravca(Zlatiborski,Moravički i Raški ),a sa razvojem i širenjem Čačka i Kraljeva neka od ovih sela postala su predgrađa i deo ovih gradova.Navodim sledeće podatke na osnovu do sada, i od različitih autora u različitim vremenskim periodima, istraženim selima sa teritorija oba ova grada ,Cacka i Kraljeva, a kojih je veoma veliki ,i u odnosu na ukupan broj ovih sela na teritorijama oba ova grada, , ubedljivo pretežan broj sela.
TERITORIJA GRADA KRALJEVA:
Grupacija susednih sela oko sela Lazac (matično ,8 kuća)i sa samo jednom ili par kuća Čolovića u selima Drakčići,Dedevci,Musina Reka, Vrdila, Ratina,Konarevo, Progorelica (izumrli),Jarčuljak (sada predgrađe grada Kraljeva i kome su osim Čolovića doseljenih iz Dedevca (4 kuće) doseljeni i Čolovići iz regiona Novog Pazara (4 kuće) i još jedna familija Čolovića (2 kuće) ;
kao i međusobno susedna sela na planini Goliji, Rudno i Dražiniće.
TERITORIJA GRADA ČAČKA:
Sela: Žaočani(1kuća, selo susedno sa već pomenutim selom Lazac na teritoriji
Kraljeva ), selo Ostra (na obroncima planine Vujan i u neposrednoj blizini ranije u mojim komentarima već pominjanog sela Brusnica u opštini Gornji Milanovac u kome takode naseljeni Čolovići), sela koja su sada predgrada Čačka
-Loznica 4 kuće) i Kulinovci (3 kuće)koji su doseljeni iz susednih sela Medovine i Erčaga ,opština Ivanjica),Konjevići(2 kuće),Jezdina(2 kuće) ,kao i Čolovići doseljeni u uži urbani deo Čačka.
SELA U TOPLIČKOG OKRUGA
u koja su doseljeni Čolovići :
selo Kosmača u opstini Kursumlija i sela Dobrotić, Đusnica i Simonovac na teritoriji grada Prokuplju. Kako su ovi Čolovići na prostor tToplice doseljeni tek krajem 19. i pocetkom20.veka po oslobodenju ovih krajeva od Turaka, svi ovi Čolovići znaju odakle su doseljeni(Sjenicki,Ibanjicki region i itd..) a mnogi znaju i svoje starije i dalje poreklo.
ISTORIJSKA NAPOMENA:
Kada se preklope geografske i stare istorijske mape više je nego ocigledno da su u veći broj u mojim komentarima navedenih sela na teritoriji (ovaj put koristiću stare istorijske nazive) Stare Hercegovine,Starog Vlaha ,Stare Raške,/Sandžaka,Stare Srbije…
doseljavani i doseljeni i kao graničari, ali i kao hajduci, uskoci,odmetnici ,četnici,komite i kačaci, na i uz (i to u najbukvalnijem smislu )
same granice tadašnih i novostvorenih država Kneževina i Krajevina Srbije i Crne Gore koje su neprestano širile svoje teritorije i tadašnje teritorije Turskog carstva koje se postepeno i postupno povlačilo sa Balkana. I to i Čolovići hrišćani i Čolovići muslimani ,i sa obe strane granica sve tri ove navedene države.A te granice su ,kao što je istorijski i poznato, neprestano pomerane.Tako da ceo ovaj prostor, ni u doba mira, u pravoj realnosti nikada nije bio miran .Već uvek pun prethodno navedenih ratnika i njihovih grupa,četa i odreda i istih takvih kontra-formacija, i neprestanih manjih i većih krvavih oružanih obračuna, sukoba, pohoda, četovanja ,napada, osveta, odmazdi..A u kojima su i Čolovići uvek i orno i zorno učestvovali i hvatali se u svako,,krvavo kolo,, u regionima svih ovih prethodno navedenih granica, i sa obe, u tim neprestanim sukobima i ratovima, sukobljene strane.
Što je naravno i u velikoj meri i uticalo na prethodno navedene migracije Čolovića.I to je takođe neophodno razumeti i imati u vidu u kontekstu migracija i migracionog prostora Čolovića o kojima sam pisao o mojim prethodnim komentarima.
Po prestanku ovih veoma dugih i ratnih i burnih istorijskih perioda i događanja migracije Čolovića išle su uvek ka razvijenijim ekonomskim regionima i centrima .
30. октобар 2025. у 16:27
Nenad C.
Od Čolovića koji su u Pljevaljskom kraju prešli na islam ,medresu Kralja Aleksandra u Skoplju maturirao je 1937 Hajro Čolović.
21. август 2024. у 22:34
Nebmnad Č.
..
I jos neki od Čolovica koje pamte istorijski dokumenti…:
* Pljevaljski kraj, pre pripajanja ovog regiona Crnoj Gori, dobrovoljci u Crnogorskoj vojsci 4 brata Čolovića ,Stijepo,Milovan, Anto
i Ilija.
Stijepo je bio i poznati komita za vreme
austrougarske okupacije.
* Perast ,Boka Kotorska, Vicko Čolović vlasnik i kapetan velikih jedrenjaka tipa fregaton.
* Jablanicki okrug,Kursumlija, selo Kosmaca, Milutin Čolović četnicki vojvoda..
( već sam u prethodnim komentarima napisao da su Čolovići na jug Srbije u Jablanički i Toplicki okrug i(u okolinu Prokuplja) , u par sela, doseljeni tek u istorijski gledano novim i vremenski veoma bliskim migracijama ,tek po oslobođenju ovih krajeva od Turaka krajem 19. i pocetkom 20.veka ,i da svi oni znaju odakle su tamo doseljeni, a što je u potpunosti saglasno sa prethodno napisanim u mojim
komentarima)
22. август 2024. у 22:40
Nenad C.
MIGRACIJE I DOSELJAVANJE ČOLOVIĆA
Prostori odakle su Čolovići migrirali,
migracioni pravci i prostori na koje su se doseljavali precizno su navedeni u mojim prethodnim komentarima . Neophodno je već napisano dopuniti i sledećim.
Kao i svi drugi ,Čolovici su migrirali nekada kao pojedinci, nekada kao pojedinačna porodica, nekada kao više porodica Čolovića , a nekada zajedno sa DRUGIM porodicama i PREZIMENIMA iz svog okruženja (rodacima,komšijama,
kumovima prijateljima..)
istovremeno ili su naknadno pozivali jedni druge da im se pridruže u novom kraju i mestu stanovanja .Što je u tim vremenima bilo veoma važno i za egzistenciju i za poziciju , snagu i uticaj samih tih porodica i familija u novim krajevima.
Često su u tim novim krajevima ovim novim doseljenicima i GRUPAMA OD VIŠE RAZLICITIH FAMILIJA I PREZIMENA
tamo zatečeni starosedeoci davali
ZAJEDNIČKO I ZBIRNO IME (NAZIV) Naprimer…
MUNIGUZI u selima Donja Bela Reka ,Ojkovica i Burađa (teritorija Nove Varoši..koji.znaju da su doseljeni iz Pljevaljakog regiona ),
SJENIČACI (selo Mala Vrbica gradska opština Stragari ,Teritorija grada Kragujevca …samo ovo ime /naziv govori odakle su doseljeni ) ,
OTAŠI (selo Gracac ,teritorija Vrnjačke Banje…naziv po čelniku te grupe doseljenika … koji znaju da su poreklom
sa Čeva ,Katunska nahija,Stara Crna gora)….itd..
Često su ovi doseljenici nastavljali da slave zajedničke slave – zavetine sela iz kojih su doseljeni.
Sve to je kroz vreme dovelo do POGRESNOG tumačenja krvnih veza ovih zajednički novodoseljenih i različitih PREZIMENA ( porodica podrodica i familija)
Naprimer , već pomenuti Muniguzi :
Munuti znači gurnuti, pomeriti, udariti …
i to je nadimak , ne baš pohvalan, jer su doseljenici zauzeli mnogo tamosnjeg prostora i bili veoma jaki,
koji su tamošnji starosedeoci dali
SKUPU zajednicki doseljenih
RAZLIČITIH PREZIMENA
(porodica i familija )
u taj kraj iz Pljevaljkog kraja .
A koje su pod tim RAZLIČITIM PREZIMENIMA I DOSELJENE.
Dakle MUNIGUZ NIJE JEDNO PREZIME (FAMILIJA) KOJE SE KASNIJE RAZGRANALO NA VIŠE PREZIMENA (FAMILIJA) ,kako se to navodi u nekim starijim etnografskim radovima.
Nepobitni dokazi za to su da ISTA TA
,I VRLO KARAKTERISTIČNA PREZIMENA ,
a koja se u prethodno pomenutim starijim etnografskim radovima navode kao prezimena nastala kasnije razgranavanjem Muniguza,
i postojala i postoje i dan danas u Pljevaljskom kraju
(npr. Čoloviči,Šećerovići, Jocovići..) .
Tako da su se navedeni doseljenici pod tim ISTIM prezimenima i doselili u ovaj region na teritoriji današnje Nove Varoši…
Isto je i sa drugim ovakvim
ZBIRNIM IMENIMA /NAZIVIMA
i u drugim regionima doseljavanja Čolovica.
24. август 2024. у 22:59
Влада Чоловић
Помаже Бог, Ненаде, хвала на смерницама. Моји су дошли из Сјенице, село Гоње, друга половина деветнаестог века у топлицу, село Добротић поред Прокупља. Мој чукун деда Јевто са својим кумом Пешићем долази у топлицу, а у Гоњама остаје један Јевтов брат и трећи брат прелаи у ислам и дана су његови потомци у селу Дујке. У породици се увек говорило да смо чевљани, а ти си први који потврђује предање мојих предака. Успео сам да пронађем своје претке зхваљујући кумству и слави. а иначе и дан данас се одржало кумство Чоловића и Пешића у Гоњама и од њих сам сазнао да је кумство од старина и донето је из црне горе. Занимљиво је и порекло мојих кумова, који воде порекло од Тодора Кадића. Захваљујем ти на новим сазнањима о нашем пореклу, поздрав и с’Богом
28. август 2024. у 06:44
Nenad C.
Bog Vam pomogao i hvala na tako lepim rečima. Upravo sam hteo da napisem još nešto o.muslimanima Čolovićima ,koji inače znaju da su se tako prezivali i pre prelaska na islam, kao i o poslednjem poznatom i evidentiranom prelasku na islam Čolovića, kao jos jedno i preciznije objašnjenje o samom Čevu, ali Vi ste deo toga već napisali i završili Srdačan pozdrav.
ČEVO
Prvobitno i pre formiranja plemena na prostoru.Stare Crne Gore
(četiri nahije, Katunska, Riječka,Crmnička i Lješanska) prostor Čeva obuhvatao je značajno veći prostor i Katunske nahije i Stre Crne Gore od kasnije plemenske teritorije Čeva,koja je izuzetnim snaženjem bratstva Ozrinića kasnije dobila i plemenski naziv ,paralelan i istovremen sa nazivom Čevo plemenski naziv Ozrinići.
Ali i posle formiranja plemena uovom.prilostoru veličina te plemenske teritorije Čeva se menjala ,povećavala i smanjivala u raznim vrememnskim periodima .
Kao primer povećana te plemenske teritorije Čeva navešćunsamo.primer iz.polovine 18.veka kada su Čevljani
i Cuce zajednicki napali i prinudili na iselljavanje stanovnike tašasšnje teritorije Cuca iz reona cuckog Donjeg kraja i Bašinog sela ,a čiji je glavar bio deda istorijske ličnosti i poznatog lika iz Njegoševog ,,Gorskog vijenca,, Vojvode Draška (Popovića,) pop Prenta Dragojević.Inace vojvoda Draško je bio veliki crnogorski junak i mletački ratnik sa platom ,kao i njegov otac koji je za ratne zasluge dobio zlatnu mletacku kolajnu i doživotnu penziju.
Proterani stanovnici navedenih sela bili su.autonomni i predstavljali posebno, kako neki autori to navode i nazivaju…, ,pleme,, ,.a kada su ih napadači savladali , Cuce su uzele svu pokretni imovinu a Čevljani navedenu teritoriju prikljucili svojoj plemenskoj teritoriji…
Takode , osim sela Ozrinići u okolini Nikšića za koje se smatra da su ga osnovali sa Čeva iseljenki Ozrinići ,
i prilican prostor Nikisićkog regiona , koji skoro na pola preseca put iz Nikšića za Šavnik i koji na istok dopire sve do Gornjeg polja u kome su u ubedljivo največem broju naseljeni Čevljani i u kome se nalazi i selo Šipčcno u kome zive Colovići, navedeni i poenuto niz puta u mojim prethodnim komentarima,takode nodi naziv Ozrinići…
Što jos uvek nije jasno istorijografski objasnjeno , i sto u stvsri otvara čitav niz pitanja pai teritorijalnih plemenskih….koje ,njihove zbog opsirnosti, neću ovde navoditi . Naravno,bilo je u proslosti,
u razlicitim vremenskim periodima,
i mnogo migracija i u prostor Čeva i iz ovog prostora,a što svaku multidisciplinarnu analizu porekla nekog prezimena,familije,porodice…
čini jos slozenijom i prilicno otežava… ali. nije nesavladivo. Po svim prethodno navedenim dokazima,kao i uobicajenim kriterijumima iparametrima,
moze se reći da su
ČOLOVIĆI TERITORIJALNO
I RAZNORODNO ²…
koje je, da to tako ,,,opisno,,
kažemo …
veće od porodice i farmilije …
,a mnogo manje od plemena…
i negde između bratstva i knežine…
Verujem da će neka
buduća istrazivanja ,i sa i neophodnim i topografskim istrazivanjima , jer su sa migracijom stanovnistva neki topografski lokaliteti zadrzavali stare nazive,
ali i mnogi dobijali nove nazive,
a što takode čini svako istrazivanje još komplikovanijim i složenijim …
i to pitanje ,verovatno i ne baš toliko ni bitno pitanje
( teritorijalno i raznorodno bratstvo …
ili ista takva knežina )
u vezi porekla Čolovića ,
biti rešeno.
29. август 2024. у 16:21
Nenad C.
P.S..u vezi Vasih kumova Pešića koji su od Kadića,… Posle ubistva knjaza Danila i ubistava iz osvete mnogih i progonstva Kadića , Kadići se naselili u Bijelo Polje, a što je direntnom zaledu i Vaseg migracionog pravca i sela Gonja u Sjenickom kraju,
iz kojeg ste Vi Čolovići doseljeni u Toplicu..
A u varosi Čajetina ( zaselak Šipkovina, jedni uz druge žive međusobno blisko povezani Čolovici i PAšići tamo doseljeni
pre otprilike 130.g… koji
naravno znaju da su
doseljeniiz Jezera ,
u Drobnjaku…već objašnjenim migracionim pravcem iz Nikšićkog regiona preko Durmiltora ,
i gde su iseljeni Čolovići
,,,uskočili,, i neko
vreme živeli..
( tromeđa Drobnjaci, Uskoci, Šaranci, Planina Sinjajevina,
Čolanov do,kanjon Tare,Čolanica…)…
Pozdrav i za Vaše kumove
29. август 2024. у 17:13
Nenad C.
PPS. .. na ovom uvaženom portalu Poreklo.rs objavljeno.je vise od 55 sela
( – danasnje teritorije Crne Gore i Srbijale , Istočna Hercegovina
( Nevesinnjski i Trebinjski region) ,Istočna Bosna (reon Glasinca ,Romanjjski region),
Dalmacija (Drniski region , Knin ) .
U daleko ,daleko najvećem broju ovih sela u različitim vremenima njihovog istraživanja , bilo je samo po jedna ili samo par kuća Čolovića ,
a u nekim selima samo sećanje ili stari dokumenti da su i u tim selima živeli Čolovići.
Izuzeci od ovog pravila su veoma veoma retkni
( npr.selo Ljutice danas Opstina
Pozega, istorijski region
Užicke Crne Gore ,u kome je u vreme njegovog istrazivanja bilo 32 kuće Čolovića , selo Lazac kod Kraljeva sa nekoliko.kuća Čoloviča iz koga su se Colovići isekili u vise okolnahsela..)
Sve ovo neoborivo govori o neprestanoj migraciji Čolovića već prethodno navedenim migracionim pravcima …
Od SVIH ovih Čolovića,
a drugih i nema,
U POSLEDNJIH BAR
4 VEKA
NE POSTOJE SELA
U KOJIMA ŽIVE ILI SU
ŽEVELI ČOLOVIĆI
A KOJI SU TA
SELA DOSELJENI
VAN PROSTORA I MIGRACIONIH PRAVACA
koje sam precizno i detaljno naveo
u mojim prethodnim i već
objavljenim komentarima.
Več sam napisao da sam mišljenja da nasa obaveza prema pretcima sadrzi i obavezu prema potomcima, a kojima su, u prvom redu , bili i.namenjeni svi ovi komentari.
Bila.mi je inobaveza i čast,
da ih napišem.
S postovanjem,
Nenad Mirka Dušana
Vasiljevog…..Čolović..
S postovanjem
VAN MIGRACIONIH PRAVACA KOJE SAM PRECIZNO.
24. септембар 2024. у 19:36
Влада Чоловић
Свако добро ти желим, захваљујем на одговору, поздрав и с’Богом.
13. јануар 2026. у 15:52
Nenad C.
ČOLOVIĆI ISTAKNUTI UČESNICI PRVOG I DRUGOG SRPSKOG USTANKA 1804-1815.g.
Po državnom popisu iz 1865g. u čast ,na pomen i na 50-godišnjicu Drugog srpskog ustanka ( inače ovaj drzavni popis je veoma nepotpun i manjkav , urađen je na brzinu i za samo dve (2) nedelje):
* I Prvi i Drugi srpski ustanak :
Paun Čolović ,selo Žaočani ,danas teritorija Čačka ( Čolovići doseljeni u ovo selo na samom kraju 18. i početkom 19.veka iz reona sela Erčage/Medovina u Ivanjičkom kraju) .
* Prvi srpski ustanak :
Jovan Čolovič, selo Miločaj ,danas teritorija Kraljeva.
Sela Zaočani i Miločaj nalaze se na veoma bliskoj geografskoj udaljenosti u nevelikom regionu između Cačka i Kraljeva u koji su se Čolovići, u različitim vremenskim i istorijskim periodima , doseljavali
iz sva 3 (tri) , u mojim prethodnim komentarima precizno označena i navedena , migraciona pravca , Moravičkog,Zlatiborskog i Raškog.
30. август 2024. у 07:14
RADENKO ČOLOVIĆ
Poštovani Nenade
sve pohvale za vaš rad.
Ja sam od Čolovića iz Nevesinja selo Zalužje. Po nekim pričama došli smo iz Banjana kao Miljanići i u Nevesinju promenili prezime u Čolović. Međutim skoro sam saznao da u Nevesinju postoje neke stare matične knjige gde je upisano mnogo više Čolovića nego što je u ovom usmenom predanju bilo poznato. Tako da mi ova Vaša priča izgleda mnogo realnija.
Molim Vas za informaciju kako napreduje vaša knjiga o Čolovićima .
Voleo bi da lićno stupim sa Vama u kontakt u vezi istraživanja Ćolovića u Nevesinju.
Srdačan pozdrav.
31. август 2024. у 14:25
Nenad C.
Postovani pratioci ove teme, , prvo moje izvinjenje svima … za greske u kucanju
Naravno da nema opravdanja , ali daleko najveći broj ovih komentara napisan je u tramvaju,u uličnim uslovima dok nekoga ili nesto cekam i slicnim i, itd,
A nekada mi ,najčešče u ulicnom polumraku i prevremeno ,,pobegne,, neki komentar …pre nego sto ispravim grešeke
u njemu ,kao npr.ovaj poslednji koji je
katastrofalno prepun tih gresaka ,slovnih i
drugih…ali nikada i sadrzajnih i sustinskih.
A sada odgovor g.Radenku iz Nevesinja.. Ova moja,,priča,,.. je najdirektnije zasnovana na dokumentima,vremenu ,metodologiji i istrazivanjima,analizama,
ciji broj (hiljade i decenije ) je lako pretpostaviti iz prethodno napisanog….
i neću opterecivati pratioce ove teme sa brojevima dokumenata ,knjiga, mapa, ,studija,naučnih i drugih radova iz raznih oblasti, direktnih poseta većini od ovde prethodno navedenih prostora…jer
mora se ,,osetiti i prostor, geografija, i ambijent i ljudi..,, itd,itd.
Tako da, iskreno rečeno, po pitanju ove
JEDNE i JEDINE teme o kojoj ovde pisem. apsolutno. nemam nikakve autoritete,
ni sadašnje, a ni starije..
O Čolovićima o Nevesinjskom regionu, radu Jefta Dedijera, selima MIiljevac (Čolović u njega doselio iz blisko udaljenog sela Udrezanj ), njemu obližnjem selu Krekovi
( u kome je roden i narodni heroj Savo Čolović) ….
selu Miljevac u koje se iz Miljanića u Banjanima u Miljevac doselio Čolović
koge pominjete, pre sada već blizu
220-230 godina od vremena kada je to tada pre vise od 100 godina napisao Jefto Dedijer ,otac poznatog kasnijeg istoricara Vladimira, u svom neprocenjivo znacajninom etnografskom delu ,,Hercegovina,, …
Prvo : Naravno da su Colovići.postojali u Nevesinju i PRE doseljavanja tog Čolovića u Miljevac…o cemu i Vi g.Radenko ovde i pisete…
a doseljeni su migracionim pavcem
PREKO KAZANACA I GATAČKOG REGIONA , a odakle…..i ton sam već napisao..
Drugo: Miljanići jesu PREZIME
ALI I ISTOIMENO SELO u Banjanima ,
U KOME SU I ŽIVELI I ZIVE
I STANOVNICI TOG SELA SA DRUGIM PREZIMENIMA
Treče: Najjace i najpoznatije bratstvo iz tog sela su naravno Miljanići po kome se selo i zove… A MILJANIĆI SU
STARI ČEVLJANI…
SA ČEVA, a što je i potpuno poznato.
a i već takode napisano u mojim prethodnim komentarima.
A i ta DRUGA PREZIMENA
U TOM SELU UMILJANIĆIMA su ,
skoro sva, ISTOG porekla….
i medu njima nema više Čoloviča.
Tako da se u Zaluzje iz SELA MILJANIĆI
DOSELIO ČOLOVIĆ…
ISTOG POREKLA
KAO I MILJANIĆI….SA ČEVA
…. A NE MILJANIĆ.,kako je to pogresno shvatano…
A i zašto bi Miljanić menjao prezime jednog od najacih i najpoznatijih bratstava u Banjanima….
a istovremeno govorio da je iz Miljanića…
Toliko o tome
i pozdrav za Vas g.Radenko.
I kyxaveć ponovo pisem.komentar. i za Coloviće u jugotapadnoj Srbiji i Šumadiji Srbiji…
SVA TRI PRETHODNO NAVEDENA MIGRACIINA PRAVCA
ČOLOVIĆA U SRBIJU,,
SLIVAJU SE U JEDAN I JEDINSTVEN PROSTOR SPOJENIH ŠIRIH
TERITORIJA KRALJEVA I ČACKA..
…I SPOJENI U TOM PROSTORU
U JEDAN MIGRACIONI PRAVAC NASTAVLJAJU ZAJEDNO
KA SEVERU
FORMIRAJUĆI MNOGO UŽI
MIGRACIONI PROSTOR
PRIBLIŽNE SADAŠNJE TERITORIJE GORNJEG MILANOVCA
U KOME JE I SELO LJTICE NA SAMOM OBODU DANASNJE TERITORIJE POŽEGE KA GORNJEM MILANOVCU I SELU BOGDANICA( ( I U LJUTICAMA I U BOGDANICI KOJE SU IZUZENO BLIZU ,
ŽIVE COLOVIĆI..
. .. I TAJ SADA
JEDAN MIGRACIONI PRVAC
NASTAVLJA DALJE KA ŠUMADIJSKIOM OKRUGU I U NJEGOVA
TRI (3) SELA KOJA SAM VEĆ RANIJE NAVEO U REGIONIMA ARANĐELOVCA (1)
I KRAGUJEVCA (2) …
I ZAVRSAVA I TAJ MIGRACIONI PRAVAC
I OVA CELOVITA I JEDINSTVENA
MIGRACIONA TERITORIJA .
O jedinom izuzetku (selo Vodanj uz Smederevo i blizu Dunava, a u koje su Colovići dodeljeni relativno skoro posle Drugog srpskog ustanka i znaju da su doseljeni iz ovog migracionog prostora ( iz reona Dragaceva) takode sam već ranije nalisao.
I na kraju ove opsirne elaboracije predlozio bih pratiocima ove teme ,
i naravno svim Čolovićima sledeće :…
Da UPOREDE. :
VELICINU I POVRSINU
CELOG PROSTORA
OVOG DELA BALKANA
NA KOME SE GOVORI NAŠ JEZIK…
A KOJI JE BIO
OSVOJEN OD TURAKA…
I VELICINU I POVRŠINU
OVOG
U ODNOSU NA PRETHODNO NAVEDENI
I OD TURAKA OSVOJENI PROSTOR
IZUZETNO, IZUZETNO
MALOG PROSTORA
( KOJI ČINE DELOVI
SADAŠNJIH TERITORIJA
CRNE GORE
I SRBIJE I ISTOČNE HERCEGOVINE U KOME SU SSVA SELA U KOJIMA
ŽIVE ILI SU ZIVELI ČOLOVIĆI .
( …jer Čolovjći u Drniškom regionu i u samo jednom selu Tepljuh i Čolovići u Istočnoj Bosni na Glasincu na Romaniji u tri (3) susedna sela sa ukupno 4-5 kuća Čolovica u vreme istraživanja ovih sela … su samo dve iz ovog regiona iseljene male enklave Čoloviča).
TA OGROMNA RAZLIKA
U VELIČINI I POVRŠINI
IZMEĐU
OVA DVA REGIONA
SVE GOVORI
I DAJE SVE POTREBNE PREOSTALE
ODGOVORE
I NA PITANJA
O IZVORU I NASTANKU
PREZIMENA ČOLOVIĆ
I O POREKLU ČOLOVIČA.
A svim Čolovićiima koji traže i konkretan migracioni put svojih sopstvenih i pojedinačnih porodica i familija,
i koji proučavaju svoju posebnu porodičnu istoriju , verujem da će prethodni komentari
i konkretno pomoći u tim istrazivanjima.
I zelim im i potpiluni uspeh u tome,
kaom mnogo ličnog zadovoljstva i uzbudenja na tom putu.
Srdačan pozdrav svim pratiocima ove teme i svim
Colovićima , i verujem…
ovaj put i zaista…odjava.
a to sam verovao i ranije…
A li neki moj budući komentar biće napisan samo ako sadrzi neki , i da tako kazem
,,opši ,,značaj za Čoloviće.
N.Č.
U PROSTORE I TERITORIJE
3. септембар 2024. у 14:04
Radenko Čolović
Hvala.
Pratimo Vaš rad i dalje.
Veliki pozdrav.
12. октобар 2024. у 01:39
Nenad C.
P.S.Da bi za g. Radenka i Čoloviće iz reona Nevesinja jos jasnije precizije argumenzovao doseljavanje Čolovića sa prostora Čeva u prostor Banjanea,selo Miljanići , što nije bio nikakav poseban izuzetak,navodim i sledeče .Osim jednog od najpoznatijih bratstava sa Banjana već pomenutih Miljanića ,na Banjane sa Čeva,i to bas siz čevskog reona Velestova su doseljena jos neka najpoznatija Banjanska bratstva kao sto su Kilibarde,Erakovići ,Pejovići i jos neka,koje su u Banjanima zbog njihovog porekla i zvaki Velestovci.
Ono što posebno navodim je da su npr.Erakovići naseljeni ,na isti način , u susedna i najbliža sela već više puta pomenutom selu Tepljuh u regionu Drniša u Dalmaciji u koje su od strane Venecijanaca(Mlečana) ,dobivši posede za vojne zasluge, naseljeni Čolovici.To u sela Mioćić ,Kanjane,Štikovo…
Takode ,u porodičnom predanju Kilibardi postoji sečanje da su bili naseljeni u region Knina (a Drniš je istorijski uvek pripadao Kninskom regionu) iz koga su se vratili na prostor Banjana.
Verujem da će i ovaj komentar i navodi pomoći Čolovićima i iz regiona Nevesinja i iz regiona Drniša u njihovom potpunom i jasnom razumevanju i ovih migracionih kretanja Čolovića, kao i marljivom istraživacu Drniškog regiona i saradniku ovog uvaženog portala Poreklo.rs g.Zrniću u njegovom istraživackom radu i proučavanju mletačkog ( vencijanskog)
vojno-namenskog pograničnog doseljavanja Crnogoraca
u drniška sela, a ne samo,
i kako je to već odavno i poznato
i mnogo puta navođeno ,
u samu urbanu varoš Drniš.
24. октобар 2024. у 11:39
Nenad C.
PS. I jos jedano dopunsko i konkretno objašnjenje za poštovanog g.Radenka i Čoloviće iz regiona Nevesinja
U svom kapitalnom antropogeografskom delu ,,Hercegovina,, jedan od najeminentnijih učenika i sledbenika Jovana Cvijiča prof.Jefto Dedijer u prvoj deceniji 20. veka ( dakle pre približno 110- 115 godina) je napisao :
da se Čolović u selo Miljevac u regionu Nevesinja tamo doselio pre 100 godina iz sela Miljanići u plemenu Banjani.
U istom tom svom delu ,,Hercegovina,, prof. J.Dedijer piše i da su se Čolovići
iz sela Malo Polje kod Mostara
(a čjja je lokacija na pravcu ka Nevesinju) tamo doselili pre 200 godina iz Nevesinjskog kraja…
Naravno da i sve to potpuno potvrđuje da su u regionu Nevesinja Čolovići živeli i pre doseljavanja navedenog Čolovića u selo Miljevac ,koji je verovatno i poslednji tamo doseljeni Čolović (ako ne uzimamo u obzir ,da tako kazem, ,,savremene ,, migracije ).
A odakle i kojim migracionim pravcem su ti ,,stariji,, nevesinjski Čolovići doseljeni u region Nevesinja, već sam precizno i detaljno naveo u mojim prethodnim komentarima.
3. јануар 2025. у 13:47
Vidak Colovic
Pozdrav svima!
Ja sam Colovic iz Odzaka kod Nevesinja. Ima vise “loza” Colovica i ja pripadam onoj koja je dosla iz Banjana. Nismo mi ni u kakvom rodu sa Colovicima iz Krekova. Mii poticemo od Miljanica i to je 100% sigurno! Cak su nam Miljanici do izbijanja 2, Svj. rata redovno placali za koristenje naseg dijela zemlje u Banjanima.
U Rast kod Odzaka dosao je Vidak sa sinovima. Kad je Vidak umro sinovi, pet njih su se raselili na razne strane. Jedan u Malo polje kod Mostara, jedan vjerovatno u Sokolac a jedan negdje u Srbiju. Dva brata, Lazar i Djordjo su ostali u Nevesinju. O potomcima brace Lazara i Djordja se sve pouzdano zna jer to je bliska proslost i imaju i pisani podaci. Meni i Radenku je Lazar pradjed. Po mojoj liniji su dakle potomci Colovica: Vidak-Lazar-Todor-Jovan-Vidak-Zlatko-Oskar. I ostale grane i ogranci naravno…
Pozdrav
Vidak Colovic
Pozdrav od Vidak
4. јануар 2025. у 20:05
Nenad C.
I ovaj komettar g.Vidaka potvrđuje ono sto sam u prethodnim komentarima napisao ,da su Čolovići u regionu Nevesinja živeli pre doseljavanja Colovića ciji je potomak g.Vidak u taj region .
A već sam ranije i citirao čuvenog antropologa Jefta Dedijera o tome da su se Čolovići u Malo Polje kod Mostara tamo doselilii iz regiona Nevedinja približno 100 (sto) godina PRE nego sto se predak g.Vidaka doselio iz sela Miljanića uplemenu Banjani u regionNevesinja.
Takode već sam napisao i da Čolovići iz regiona Sololca na Romaniji pamte da su se tamo doselili iz prostora
,,sa one druge strane Durmitora,,…
i isto kao i njima u susedstvu naseljena potpuno tipična i prezimena Mimović,Kasalica…
A to ,,sa one druge strane Durmitora,, je Nikšićki region.
O samim Miljanićima i istoimenom selu u Banjanima iz koga se u region Nevesinja nesporno doselio relativno vremenski bliski predak g. Vidaka već vise nego sam napisao . To što su Miljanići plaćali Čolovićima za koriććenje zemljista u tom po njima nazvanom selu Miljanići ,nesporni je dokaz vlasnistva i nekadasnjeg boravka i prisustva Čolovića u tom selu.Dokaz o krvnoj srodnosti je DNK analiza. U tom selu Miljanići postojalo je i vise drugih prezimena o čemu sam već opsirno i detalno napisao ,navodeći više tih prezimena .A napisao sam i to da su i Miljanići i sva ta druga prezimena i porodice u istoimenomselu u Bsnjanima takođe poreklom sa Čeva .
A 100 % tačna je samo DNK analiza , a i one koliko mi je poznato , postoje na ovom portalu pa ih treba pogledati.
Pozdrav za g.Vidaka
7. јануар 2025. у 16:27
Nenad C.
DOPUNA I ISPRAVKA:
Slučajnom omaškom
u jednom od ovom komentaru neposredno prethodnih komentara napisao sam da se Čolović iz sela Miljanića u plemenu Banjani doselio u nevesinjsko selo Miljevac…
umesto da se doselio u Miljevcu susedno selo Zalužje u koje se ovaj Čolović doselio (mada sam u prethodnim komentarima na ovom Portalu isto to više puta napisao i ispravno).
Takođe, i kao veoma često i druga sela u drugim krajevima i regionima u koja su doseljeni Čolovići, i SVA ova nevesinjska sela u kojima su živeli i žive Čolovići ,a koja u svom već pomenutom i poznatom antopogeografskom delu navodi Jefto Dedijer , nalaze se ,susedna i grupisana i međusobno udaljena samo par ili nekoliko kilometara, u malenom mikroregionu u neposrednoj blizini hercegovacke varoši Nevesinje ,južno i jugoistočno od
same ove varoši.
To su sela Udrežnje, Miljevac, Batkovići i delovi ili zaseoci jedne iste i kako Dedijer navodi ,,seoske opstine,, Rast -Zalužje i Ođzaci.
Selo Krekovi ,u kome su takođe zabeleženi Čolovići ,a koje je od sala Batkovići i Miljevac,na istok, udaljeno samo nekoliko kilometara,Dedijer nije obuhvatio svojim istraživanjima.
U celoj Istočnoj Hercegovini Čolovići ,osim u ovom nevesinjskom malenom mikroregionu postoje samo u već više puta u mojim komentarima navedenom selu Turmenti (par kuća) u regionu Zupci u zaleđu Trebinja ka Herceg Novom i Boki Kotorskoj, i u selu Malo Polje u koje su se i doselili iz Nevesinjskog regiona.
Da li je na izbor i odluku već pomenutog i u Nevesinjski region poslednje doseljenog Čolovića,
u selo Zalužje,
imalo značaj i uticaj
i to što su u tom malenom mikroregionu već živeli Čolovići, pa se, od cele Istočne Hercegovine, bas u njega i doselio…
odgovor na to pitanje nevesinjski Čolovići trebalo bi da potraže u svojim porodičnim predanjima. Jer i u ta, iz današnje perspektive ,,stara vremena,, , ljudi su se kretali, odlazili i vraćali se, putovali, i znali mnogo toga,
a posebno o sebi samima, svojima i sebi bliskima.
A u vezi takođe pomenutih Miljanića ,kao i običaja i instituta pribraćenja ,još nekih pitanja i tema ,kao i toga da su Čolovići u daljim migracijama
UVEK VRAĆALI SVOJE
I SELILI SE
UVEK I SAMO
POD SVOJIM PREZIMENOM,
već sam u prethodnim komentarima dovoljno ,detaljno
i precizno pisao ,
pa samo da samo dodam i ovo…
Na ovom uvaženom portalu Poreklo.rs su , prema
dosadšnjim utvrdenim rezultatima istraživanja
… i za sada… ,
već napisane i objavljene
bar dve (2) DNK haplogrupe Miljanića iz Banjana…
..tako da su i Miljanići raznorodno (višerodno) bratstvo.
3. септембар 2024. у 22:49
Nenad C.
Molim lepo i nema na čemu poštovani g.Radenko ,
drago mi je ako sam u nečemu ovim komentarima pomogao Nevesinjskim Čololićima, a i onima
iz sela Malo Polje kod Mostara
( na pravcu od Mostara ka Nevesinju)
koji su tamo i doseljeni
iz Nevesinjskig kraja.
I samo još jedna
,,OPŠTA NAPOMENA,,:
Na ovom uvaženom portalu Poreklo.rs
objavljena je izuzetno obimna literatura,
kao i komentari i objašnjenja ,
O PLEMENIMA,KNEŽINAMA ,BRATSTVIMA….i zato samo najkraće i konkretno vezano za ovu temu.
PLEMENA SE DELE na :
1. RODOVSKA (JEDNORODOVSKA),koje čine više krvno povezanih bratstava.
2. TERITORIJALNA
(RAZNORODOVSKA/VIŠERODOVSKA ) povezana teritorijom, teritorijalnom organizacijom i interesom opstanka)…
i kojih je neuporedivo
VEĆI BROJ od ovih prvonavedenih.
Jer su kroz numitnu
ISTORIJSKU ZAKONITOST,
kroz vekove i priključenjem drugih familija i bratstava već postojećem
RODOVSKOM plemenu ,
i PRIHVATANJEM ZAJEDNIČKOG PLEMENSKOG IMENA I
PLEMENSKE PRIPADNOSTI…
većina tih RODOVSKIH (JEDNORODOVSNIH) plemena
postajala TERITORIJALNA I RAZNORODOVSKA
(VIŠERODOVSKA ) PLEMENA.
Na ovom portalu Poreklo.rs navedeno je niz takvih plemena (npr. pleme Vasojevići i druga) ,
kao i takvih plemena u kojima su bratstva po kojima su ta plemena i dobila ime, kroz vekove i ovaj istorijski proces, postajala manjina tim plemenima
(npr.Piperi,Kosijeri i druga).
A postojala su i PLEMENA koja su do samog svog nastanka bila TERITOTIJALNA
(RAZNORODOVSKA/VISERODOVSKA), kao npr.Grbljani,Cetinjani i druga.
Jedno od mnogobrojnih takvih TERITORIJALNIH
(RAZNORODOVSKIH / VIŠERODOVSKIH)
BRATSTAVA ILI KNEŽINA (?)
I PREZIMENA…
… su i ČOLOVIĆI,
a koji su nastali
tamo gde sam već napisao u mojim
prethodnim komentarima.
Nadam se da sam ovom,,OPŠTOM NALOMENOM,,
Potpuno ISTI TAJ I TAKAV neumitni istorijski proces vazio je i za KNEŽINE
(isto što i pleme samo manje i malobrojnije) I BRATSTVA (kroz poznati proces PRIBRAĆIVANJA ,a o kome sam već napisao u prethodnim komentarima).
Primeri takvih ,dakle
NE RODOVSKIH (JEDNORODOVSKIH) ,
već TERITORIJALNIH
( RAZNORODOVSKIH/ VIŠERODOVSKIH) BRATSTAVA objavljenih na ovom portalu Poreklo.rs su mnogobrojni….
(npr. čuveno i jedno od najjačih bratstava Bulatovići , koje po poslednim istrazivanjima (DNK ) , i za sada , ima utvrđenje 4 ( četiri ) krvne grane…
kao i mnoga druga takva
TERITORIJALNA
(RAZNORODOVSKA /VIŠERODOVSKA)
BRATSTVA ,KNEŽINE I PREZIMENA.
3. септембар 2024. у 23:08
Nenad C.
… Nadam se …
(… prekinuto u prethodnom komentaru koji mi je ponovo ,,pobegao, ,
u toku ispravljanja slovnih i drugih grešaka…)
da sam ovim komentarom bar malo pomogao i uštedeo vreme u istraživanju
i razumevanju tematike o
PLEMENIMA ,KNEŽINAMA
I BRATSTAVIMA
nekima od Čolovića i drugih pratilaca ove predmetne teme ,a kojima to nije bilo poznato i blisko,
kao razumevanju ove
predmetne teme : ČOLOVIĆI ,
i mojih prethodnih komentara.
10. октобар 2024. у 11:17
Nenad C.
U pokusaju sto kraćih i sazetijih objašnjenj poreklu Čolovića ,za one kojima ta tematka nije bliska ili dublje poznata:
Postoje DVE (2) VRSTE POREKLA
1 . KRVNO (GENETSKO) :
koje se istražuje putem DNK analiza ,
i koje danas potvrđjuje ili osporava KRVNU (GENETSKU)vezu pripadnika nekog bratstva,knežine,plemena i nosilaca nekog prezimena. Ova istrazivanja već su potvrdila ali i osporila veoma veliki broj predanja o istom krvnom (genetskom )poreklu .ali.u utvrdila do sada nepoznate krvne (genetske ) veze ptopadnika brojnih pbratstavaknežina,plemena i nosilaca istog prezimena,i ta DNK istrazivanja se nastavljaju….
2. DRUŠTVENO POREKLO:
pripadnost ISTOM BRATSTVU, KNEŽINI,PLEMENU ILI PREZIMENU .
U više istraživačkih radova o ČEVLJANIMA I ČEVU ,prvobitno teritoriji i kasnijem i znatno manjem i istoimenem plemenu,a koje je u narednom istorijskom periodu snazenjem bratstva Ozrinići dobilo
i drugi i istovremeni i,,paralelan,, naziv -Ozrinici…
ČOLOVIĆI se izričito navode :
* i kao prezime i bratstvo koje je živelo na prostoru ČEVA
** i kao iseljeni ČEVLJNI u Nikšićki region ,u Šipačno ,Gornje Polje, i u Banjane i u tadašnju a i današnju Hercegovinu
*** i kao staročevljani .
U svim drugim regionima i reonima gde su se u svojim narednim i vekovnim migracijama ČOLOVIĆI raseljavali i naseljavali
UVEK NOSEĆI , NE MENJAJUĆI
I ČUVAJUĆI SVOJE PREZIME…
ČOLOVIĆI SU
UVEK
DOSELJENICI I NASELJENICI…
Svi ti prostori naseljavanja i migracioni pravci raseljavanja ČOLOVIĆA već su precizno i detaljo navedeni i definisani u mojim brojnim prethodnim komentarima .
O formiranju ,nastanku , kao procesu i razlozima homogenizacije, učvršćivanja i snaženja zajedništva
TERITORIJALNIH
RAZNORODNIH
(VIŠERODNIH)
PREZIMENA, BRATSTAVA,
KNEŽINA I PLEMENA
na ovom uvazenom portalu
Poreklo.rs već postoji objavljena enormno obimna literatura pa te istorijske procese i razloge nije potrebno objasnjavati.
Svi moji prethodni komentari objasnjavaju
DRUŠTVENO POREKLO
TERITORIJALNOG
RAZNORODNOG
( VIŠERODNOG)
prezimena ,
bratstva (ili knežine )
ČOLOVIĆ sa
ČEVA (KČEVA)
KATUNSKA NAHIJA,
STARA CRNA GORA …
..a drugi Čolovići i ne postoje.
26. октобар 2024. у 12:57
Nenad C.
Najkraće moguće objašnjene za one kojima to nije blisko i poznato :
Prostor Stare Crne Gore ,Katunske nahija i Čeva , pre formiranja kasnije četiri nahije Stare Crne Gore i njihovih poznatih plemena, bio je prostor i teritorija starijih plemena koja su u kasnijem istorijskom periodu nestala (Mataruge,Španje,Svirivlage, Riđani,Nikšići …)
Ova starija plemena bila su tzv.,,vlaška plemena ,,
po svom posebno uređenom i priznatom drustvenom statusu
( bavili su se pretežno stočarstvom ,imali posebne i različite poreske i druge obaveze kao i prava od zemljoradnika.. itd.. )
a njihovi pripadnici (plemenici) bili su kroz čitav prethodni i dugi niz vekova vekova pomešani slovenski i neslovenski rodovi i familije koji se po nestanku ovih starijih plemena delom ostali na prostoru Stare Crne Gore, mešali se sa iz raznih susednih i daljih regiona novopridošlim i u ovaj surovi, bezvodni ,krševiti nepristupačan planinski prostor
,i koji do tada skoro da nije imao stalne stanovnike već samo u vreme ispaše stoke sezonske stanovnike u planinskim katunima.,
pred Turcima izbeglim useljenicima .
Ovako i višetruko izmešani ovi novi i od tada stalni stanovnici pethodno navedenih prostora njemu su formirali nova i poznata plemena Stare Crne Gore.
A prethodno su tako formirana i nova bratstva i knežine iz kojih su ta nova plemena i nastala.
Teritorije i tih novih plemena takođe se se menjale (međusobni sukobi plemena,,sukobi plemena sa Turcima ,Venecijansko-Turski ratovi … ).
Sve dok te plemenske teritorije nisu definitivno određene i utvrđene kao pojdinačne i posebne teritorije plemena Stare Crnr Gore.
A isto tako i u istom tom i takvom vremenskom periodu i u tom istom prostoru je nastalo i raznorodno
( višerodno ) i teritorijano bratstvo Čolovića.
13. новембар 2024. у 17:39
Nenad C.
PRIBRAĆENJE: Sva savremena genetska DNK istraživanja bratstava, knežina i plemena pokazuju da je u njihovom formiranju i nastanku ,
rastu i snaženju, veoma široko rasprostranjeni običaj PRIBRAĆENJA imao NEUPOREDIVO ,
ponavljam NEUPOREDIVO
VEĆI ZNAČAJ nego što se to i mislilo
i bilo zabeleženo u starim predanjima o poreklu.
Ako se ima u vidu da je prvi i daleko najznačajniji pokazatelj snage i moći nekog bratstva,knežine i plemena bio
,,broj pušaka/sablji,, a što znači vojnika ,razlozi toga potpuno su jasni.
KRVNO SRODSTVO PO ŽENSKOJ LINIJI : Kao i danas, krvno srodstvo po ženskoj liniji bilo je izuzetno važno,poštovano i uvazavano i u tim davnim vremenima .Naravno da je ,kao i sama udaja i ženidba, i krvno srodstvo po zenskoj liniji doprinosilo medjusobnom zbližavanju porodica,familija i doprinosilo njihovoj homogenizaciji ,pa i njihovom udruživanju , pre svega u odbrambenom cilju, i veoma doprinelo u formiranju novih i što je moguće snažnijih RAZNORODNIH (VISERODNIH) bratstava ,knežina i plemena . Srodstvo po ženskoj liniji ,zbog njegovog izuzetnog značaja, veliki broj puta je opevano i u narodnim pesmama npr
.,,Sestro moja rodi mi sestrića ,da ujaka brani od Turaka…,, i dr.
Tako da je veoma moguće ,a i verovatno , da su neka od bratstava (prezimena) koja sam naveo u prethodnim komentarima, a koja se povezuju sa Čolovićima , i bila sa njima blisko rodbinski povezana ali po ženskoj linili ,ili.drugim bliskim i jakim vezama ,npr. kumovskim, komšijskim,plemenskim,
prijateljskim …
Pa su zbog toga i kretali zajedno u svoje migracije i seobe.
ČEVO : Prvobitna teritorija Čeva bila je znatno MANJA od teritorije Stare Crne Gore i neprestano se menjala,
i znatno VEČA od dosta kasnije precizno i definitivno utvrdene teritorije plemena Čevo, ,koje je sa iseljavanjem niza bratstava i snaženjem i širenjem bratstva Ozrinića u kasnijem periodu dobilo i drugo i paralelno plemensko ime Ozrinići. Ta prvobitna teritorija Čeva obuhvatala je teritorije starijih plemena koja su nestala pod različitim udarima u tim burnim vekovima prepunim većih i manjih oružanih sukoba, pohoda, pohara, gladi… Prvobitna teritorija Čeva prethodno je bila teritorija više različitih i starijih nestalih plemena Riđani, Španje, Mataruge,Svirivlage i Niksići , čiji se jedan deo plemenika pred nadirućim Turcima povukao u taj do tada stalno nenastanjen , nepristupačan ,surov, planinski prostor katuna , i u kasnijem periodu od par vekova tu se pomešao sa drugim izbeglicama pred Turcima iz daljih prostora ,formirajući i nova bratstva,knežine i pleme.
16. новембар 2024. у 15:02
Nenad C.
Crna Gora pala je pod Turke 1497 g. odlaskom Đurda Crnojevića izbeglistvom njenog poslednjeg vladara Đurds Crnojevića na teritiriju Republike Venecije( u Mlatke).
Iz perioda pre formiranja plemena i samog plemena Čevo/ Ozrinići ,po turskom defteru (popisu) iz 1570 g. na kasnijoj plemenskoj teriritoriji umanjenoj za njen severni deo koji je tada u to vreme još uvek pripadao kasnije nestalom plemenu Riđani , postojalo je samo JEDNO jedino selo ,samo selo sa dvojakim nazivom Čevo/Ozrinići ,koje je imalo samo 32 doma (kuće) i na čitavoj toj teritoriji nije postojalo nijedno drugo stalno naselje. Što apsolutno potvrđuje da je kasnije formirano pleme Čevo(Ozrinići).,koje je u narednim vekovima bilo jedno od najjacih i najbrojnijih crnogorskih plemena, formirano kasnijim useljavanjem drugih useljenika ,i njihovim mešanjem sa tamo zatečenim stanovnicima , stvaranjrm jakih bratstava i iz njih nastankom veoma snaznog plemena . Od starešina navedena 32 doma (kuće) u tom turskom defteru ličnim imenom i imenom oca popisano je njih 19,
a njih 13 imenom i prezimenom
(zapisano samo 4-5 različitih prezimena) među kojima nema ni prezimena Čolović, kao ni mnogih drugih čevskih prezimena poznatih bratstava sa Čeva kao i bratstava za koje se zna da su se iselila sa Čeva. Ovako mali broj stanovnika u to doba bio je i u čitavoj Katunskoj nahiji ,
koja je u kasnijem periodu , sa formiranjem velikog broja novih i snažnih bratstava i iz njih plemena Katunske nahije, postala matica i stožer formiranja države Crne Gore.
17. новембар 2024. у 11:45
Nenad C.
Kao konkretan dokaz toga koliko je surov,nepristupačan,planinski, krševit i bezvodan prostor Stare Crne Gore ,Katunske nahije i Čeva pre formiranja crnogorskih plemena bio je vise nego slabo i.minimalno naseljen navodim konkretne podstke iz turskog deftera iz 1570. g.,dakle 76 g.od pada Crne Gore Đjurada Crnojevića pod tursku vlast : Na čitavom prostoru koji je kasnije postao prostor plemena Cevo umanjenom za njegov severni deo koji je u to doba još uvek pripadao kasnije nestalom plemenu Riđani ,popisano je SAMO JEDNO JEDINO STALNO NASELJE , SELO ČEVO (koje je i tada imalo i drugi naziv Ozrinići) SA SAMO
32 DOMA . Turski defteri toga doba bili su izuzetno precizni i sveobuhvatni.
Na tom skoro praznom prostoru u sledećem veku nastalo je najveće ,najbrojnije i najsnažnije pleme Katunske nahije i Stare Crne Gore . Dakle, od samo jednog sela sa 32 doma do najbrojnijeg i najsnažnijeg plemena za samo jedan vek. Naravno da je i jako i brojno crnogorsko pleme Čevo nastalo i intenzivnim usaljavanjem brojnih novih useljenika i nastajanjem i umnožavanjem novih sela i u njima novih bratstava, u čemu je i običaj pribraćivanja oko najsnažnijih familija (prezimena) i bratstava imao izuzetno veliki značaj . Jer ovakvo umnožavanje i snaženje plemena Čevo (sa kasnije pridruženim i drugim nazivom Ozrinići) samo umnožavanjem 1570.g postojeća samo 32 doma za samo jedan vek apsolutno je nemoguće, čak i u za zivot najidealnijim uslovima , a posebno u tim i takvim pogibeljnim vremenima i najsurovijim životnim uslovima koji su tada vladali u Staroj Crnoj Gori i Katunskoj nahiji. U tom i takvom vemenu ,uslovima i na geografskom prostoru koje se nazivalo Čevo i na teritoriji plemena Čevo koje se formiralo , nastalo je i teritorijalno i raznorodno (višerodno) bratstvo Čolovića. U narednim vekovima pripadnici bratstva Čolovića ,kao i svih drugih bratstava sa Čeva , migrirali su u različita vremena ,pod različitim uslovima i u različitim migracionim pravcima koje sam već precizno naveo u mojim prethodnim komentarima.Te migracije bile su nekada pojedinačne ,nekada migracije jedne porodice a nekada više porodica,nikada ne menjajući svoje bratstveničko prezime ,što je i omogućilo potpuno precizno utvrđivanje i tih migracionih pravaca i prostora u kojima su se naseljavali ,
i iz kojih su mnogi od Čolovića ponovo kretali dalje u nove migracije na nove prostore.
21. август 2024. у 19:29
Марија
Може ли ми неко рећи нешто о Чоловићима у Рашком округу? Моја прабаба је из тог округа , волела бих да сазнам нешто више.
19. новембар 2024. у 20:53
Nenad C.
Dopuna prethodnog komentara :
* TurskI defter iz 1521. u selu Čevo/Ozrinići samo 37 kuća ;
* Turski defter iz 1523.g. u selu Čevo-Ozrinici samo 17 kuća…
Odakle su na prvobitni i znatno veći prostor tadašnjeg Čeva , na čijem je jednom delu u kasnijem vremenskom periodu nastala plemenska teritorija i pleme Čevo ( Ozrinići), doselili PRVI Čolovići koji su bili stožer oko koga je formirano istoimeno višerodno (raznorodno) bratstvo ili knežina , moguće je da će pokazati dalja istraživanja turskih i venecijanskih (mletačkih) dokumenata (vojnih,popisniih,trgovackih ,sudskih ,carinskih i drugih) kao i proučavanje starih mapa i topografskih lokaliteta iz tih davnih vremena.
To je ujedno i moja sugestija i smernica svima koje interesuje odgovor i na ovo još jedino preostalo pitanje o najstarijem poreklu Čolovića.
To još jedino preostalo PITANJE o poreklu Čolovića konkretno glasi :
Da li su povlačeći se pred Turcima prvi Čolovići na prostoru Čeva bili plemenici starijih i nestalih plemena koja sam već
naveo u mojim prethodnim komentarima ,
ili su na prostor Čeva doseljeni iz daljih prostora.
***
Takvih useljavanja ,kao i kasnijih iseljavanja (pojedinačnih,porodičnih i grupnih) sa prostora Čeva u narednim vekovima bilo je nebrojeno mnogo…
Uz neka u mojim prethodnim komentarima već navedena navešću kao primere
i još neka u takva useljavanja i iseljavanja:
* Najpoznatije čevsko bratstvo Ozrinići (po kojima je i pleme Čevo i dobilo svoje drugo ime) doseljeno je na Čevo iz obližnje doline reke Zete…
* Čuveni Trebješani koji su bili grana i deo plemena Nikšići , i koji su živeli na prostoru brda Trebjesa koje se nalazi uz sam grad Nikšić , posle teških i krvavih sukoba sa Turcima ( u istoriji poznate tzv.,,razure,, Trebješana,) približno 1711.g. bili su prinuđeni da se povuku na prostor Čeva gde su živeli sledećih 30 godina. Zbog novih i žestokih sukoba sa Turcima bili su prinuđeni da se odsele i formiraju novo i čuveno pleme Uskoci na delu teritorije plemena Drobnjaci i susedno plemenu Šaranci.
U mojim prethodnim komentarima već sam napisao da su u približno istom vremenskom periodu ,potpuno istim migracionim pravcem i u taj isti prostor na tromeđji plemena Drobnjaci, Uskoci i Šaranci, ,u nepristupačne predele planine Sinjajevine (Čolanov do, reon Zimnice i geografski blisku Čolanicu sa druge strane kanjona rele Tare ) migrirali i naseljeni
i neki od Čolovića, koji su se u.kasnijem vemrnskom periodu spustili u Pljevaljski region …
Ovim migracionim pravcem Čolovići su postupno i u različitim vremenskim periodima migrirali i naselili SVA sela u prostorima sadasnje severne Crne Gore i jugozapadne Srbije zaključno sa centralnom Šumadijom u kojima su živeli ili i danas žive,
SVe to što sam već detaljno i precizno objasnio u mojim prethodnim komentarima (jedini izuzetak je jedno već takode prethodno navedeno selo u Srbiji u koje su se Čolovići naseli migracionim pravcem preko Nevesinja).
23. новембар 2024. у 23:32
Nenad C.
Kako sam u mojim prethodnim komentarima ,zbog njihovog preciznijeg određanja i lakšeg razumevanja ,
za prostor u kome su sela u koja su se Čolovići doseljavali, i u kojima žive ili su u njima živeli ,kao i za istoimene migracione pravce Čolovića, koristio sadašnje savremene teritorijalne nazive Zlatiborski, Moravički i Raški upravni okrug zaključno sa Šumadijskim upravnim okrugom , korektno je da taj isti princip i model primenim i za prostor Crne Gore :
Napuštajući prostor Katunske nahije i Čeva Čolovici su se naseljavali u Nikšićkom regionu, a potom migracionim pravcem preko prostora planina Vojnik, Durmitor , Sinjajevina (u kome su neki Čolovići odredeno vreme i živeli u reonu Zimnice – Čolanov Do, i Čolanice sa druge strane kanjona reke Tare) migrirali na prostor današnje opštine Pljevlja (selo Kakmuži ), šireći se u narednom istorijskom periodu na širi prostor i u više sela ove opštine kao i na teritorije današnjih opština Bijelo Polje i Petnjica .
Teritorije ove tri opštine zajedno čine jedinstvenu teritoriju i ,da tako kožem, severni teritorijalni pogranični ,, pojas ,, Crne Gore sa granicom Srbije i teritorijama njenih Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog upravnog okruga.
Naravno da su istorijske prilike tih burnih vekova uslovili da Čolovići hriščani svoje migracije nastave na sever ka centralnom delu Srbije i Šumadijskiom okrugu, migrirajući već prethodno navedemim Zlatiborskim,Moravickimi Raškim migracionim pravcem migracionim ,
dakle sa sva ova tri (3) migraciona pravca.
Dok su oni Čolovići koji su prešli na islam i postali muslimani, uvek ,i ne menjajući svoje prezime, migrirali samo Raškim (1) migracionim pravcem ka današnjim teritorijama Sjenice, Tutina i Novog Pazara ,
i na njima se naseljavali, jer je na tom prostoru vladavina Turske najduže trajala.
Prethodno navedene teritorije današnjih Crne Gore i Srbije, posmatrane zajedno
i u celini , čine:
GEOGRAFSKI I TERITORIJALNO
KONTINUIRAN , NEPREKINUT, KOMPANTAN, JEDINSTVEN
I CELOVIT PPOSTOR .
24. новембар 2024. у 00:57
Nenad C.
Kako bi najpribliznije prikazao i objasnio veličinu prethodno precizno navedenog prostora Crne Gore i Srbije u kojima su sela naseljena Čolovićima navešću MEĐUSOBNU RAZDALJINU
ČEVA i ARANĐELOVCA
NA ČIJOJ TERITORIJI JE SELO BANJA,
NAJSEVERNIJE SELO OVOG KOMPAKTNOG CELOVITOG
I NEPREKINUTOG PROSTORA
U KOJEM SU NASELJENI ČOLOVIĆI :
razdaljina između Čeva i Aranđelovca pravom vazdušnom linijom iznosi
251(dvestotinepedesetjedan) kilometar ,
dok ta ista razdaljina savremenim putevima iznosi
422 (četiristotinedvadesetdva) kilometra.
Da li je to velika ili mala razdaljina kada su u pitanju demografske migracije proceniće sami Čolovići i svi uvaženi pratioci ove teme o poreklu Čolovića.
25. новембар 2024. у 00:20
Nenad C.
Ovaj navedeni celoviti i kompaktan prostor na teritorijama današnjih Crne Gore i Srbije, naravno, ima potpuno nepravilan potpuno geometrijski oblik, ali kao ilustraciju nǰegove širine po horizontalnoj ravni pravcem zapad -istok / istok zapad , navešću samo njegovu približnu širina u njegovim delu u kojem je ovaj ptostor najširi : Pljevlja -Raška , razdaljina u pravoj vazdušnoj liniji 102,5 km ,
razdaljina savremenom drumskom saobraćajnicom 173 km.
Slična samo nešto manja je i sledeća najveća širina ovog prostora u pravoj vazdušnoj liniji Čajetina – selo Gračac između Kraljeva i Vrnjacke Banje Severnije od teritorija Čacka, Lučana, Kralǰeva i Vrnjačke Banje ovaj prostor se naglo sužava i svodi samo na teritoriju Gornjeg Milanovca i njoj najbliže i neposredno susedno selo Ljutice na teritoriji Pozege ,
na kojoj se sva tri (3) prethodno navedena migraciona pravca (Zlatiborski, Moravički i Raški )
ponovo spajaju sjedinjuju u jedan (1) migracioni pravac koji nastavlja na sever . Pruzajući se dalje u pravcu severa ovaj ponovo jedinstveni migracioni pravac, kao i ovaj migracioni prostor, skreće ka zapadu i ka teritoriji Kragujevca, a zatim završava kao vrh horizontalno položene i ka zapadu zakošene nepravilne piramide u već navedenom selu Banja kod Aranđelovca .
Jasno da u ovom prostoru koji je u pravoj vazdušnoj liniji najveće širine od približno 100 km međusobna razdaljina tri (3 ) navedena i paralelna migraciona pravca jug-sever, uz koje se sa njihove obe strane nižu reoni i sela u koje su naseljeni Čolovići, ne može biti veća od par par desetina kilometara.
Kao i da je poprečnim brdsko planinskim putevima i prečicama
( konjskim ,zaprežnim ,pešačkim) ,
a kojima su se migracije Čolovića i odvijale i događale u prethodnim vekovima, međjusobna razdaljina između ovih reona i sela u kojima su Čolovići naseljeni znatno manja nego
sto je to savremenim drumskim saobraćajnicama.
Opšte je poznato da su snažne i masovne migracije stanovnika ovog dela planinskog Dinarskog pojasa ,
u prethodnim vekovima prodora i osvajana Turaka , a kasnije i njihovog povlačenja , u vekovima neprekidnih ratova i ratnih pohoda, buna, i konstantnog egzodusa i migracija stanovnistva , dosezale do samih zidina Beča , južne Slovacke (grad Komoran), severne Mađarske (grad Ostrogon) ,zapadne ( grad Arad), severne (okruzi Sučava, Bakau,) severoistočne (grad Jaši) Rumunije , Kišinjeva u Moldaviji, Bahmuta i Luganska u Ukrajini…
Možda će prethodno napisano , a odnosi sa na najširi migracioni prostor stanovnika ovog dela Dinarskog planinskog prostora, pomoći pratiocima ove teme u sagledavsnju realne migracione velicine kompaktnog i celovitog prostora koji je deo današnjih teritorija Crne Gore i Srbije
a u kome su sela i regioni u kojima su naseljeni Čolovići .
Dakle, prostora koji pravcem jug -sever
u pravoj vazdušnoj liniji dostiže maksimalno oko 250 km,
a pravcem zapad-istok maksimalno oko 100 km .
27. новембар 2024. у 22:23
Nenad C.
DOPUNSKA OBJASNJENJA :
NAZIV ČEVO
U mojim prethodnim komentarima, kao i u brojnim istorijskim dokumentima i razlicitim istorijskim,antropolosko-geografskim i drugim radovima raznih autora ,naziv Čevo se koristi da u TRI(3 ) razlicjte namene i cilja
Prvobitno da oznaci veliki deo Katunske nahije, potom i kasnije da označi od njega znatno manju plemensku teritoriju plemena Čevo,
i treča namena i cilj je da oznaci samo selo Čevo . Čevo kao veliki deo Katunske nahije prvi put se u istorijskim dokumentima pojavljuje jos u veoma poznatom delu ,,Letopis popa Dukljanina,,.kao ,,Budva sa Kcevom,, i u njemu jedino pomenuta zetska župa na prostoru kasnije formirane Katunske nahije,jedne od četiri nahije Stare Crne Gore.Obzirom da se pominje zajedno sa Budvom govori da je Čevo bilo veoma retko naseljeno ,a stare mape pokazuju da je tadasnja oblast Čeva u to vreme obuhvatala i teritorije više kasnije formiranih plemena (Cetinje,Njeguši, Cuce ,Bjelice,Ćeklici,Kosijeri. ..) .
Plemenska teritorija Čeva bila je najveća plemenska teritorija u Katunskoj nahiji koja je bila najveća nahija u Staroj Crnoj Gori i obuhvatala je 933,66 km2 ili 63,5 % njene teritorije , a teritorija njenih plemena Katunske nahije: Čevo(Ozrinići) 220,19 km2,Cuce 202,61 km2,Pjesivci 133,56 km2, Njeguši 82,04 km2,Cetinje 77,92 km2, Bjelice 77,66 km2,Ćeklići 58,12 km2, Komani 51,84 km2,Zagarač 40,62 km2.
STARA I NESTALA PLEMENA
I ova plemena koja su nestala bila su takođe višerodna (raznorodna) i u njih su se takođe useljavali , kao i u Zetu i kasnije Gornju Zetu i Staru Crnu Goru, novi stanovnici isa bližih i daljih prostora koji su se ,povlačili se pred turskim osvajanjem tih prostora. Poznato je da su se ova turska osvajanja događala postupno i decenijama ,pa su i ova useljavanja u ova stara plemena , koja su u narednom istorijskom periodu nestala sa istorijske scene , trajala decenijama i bila neprestana .Ti novi useljenici , mešajući se sa plemenicima ovih starih plemena, formirali su nova i poznata plemena Stare Crne Gore i njenih nahija Katunske, Riječke, Crmničke i Lješanske nahija.U tom decenijskom istorijskom formiranja ovih plemena, ,njihov temelj , formirana su i vroma brojna višerodna ( raznorodna ) bratstva i među njima bratstvo (ili knežinu ) Čolovića.
29. новембар 2024. у 07:16
Nenad C.
Još neki Čolovići koje pamte istorijski dokumenti:
Selim i Selman Čolović iz Biševa ,oficiri dobrovoljci-đurumlije u turskoj vojsci u ratovima na istoku Evrope, Aziji i Egiptu . Todor Čolovič iz sela Tepljuh kod Drniša ,ustanik partizan iz rudnika Bare ,Kucajske planine i istocnoj Srbiji
Tanasije Čolović iz Kraljeva, solunski ratnik i ranjenik u Bizerti u Tunisu.
Vojin Čolović,podnarednik i četnik u Kolašinskoj četnckoj brigadi.
Dušan Čolović ,vođa grupe borskih diverzanata-patriota koja je digla u vazduh sve vitalne objekte Borskog rudnika neposredno pre dolaska Nemaca 1941.
Najstariji antropogeografski istraživači ponekad su navodili i neke karakterne osobine pripadnika dominantnih porodica u nekim selima po kojima su bili prepoznatljivi u tom kraju .
Citiraću neke od njih koje se odnose na neke od Čolovića :
,,stara hajducka kuća,, -selo.Bogdanica kod Gornjeg Milanovca,
,,zadruzni ,otresiti , nametljivi ,borbeni ,stočni (imaju mnogo stoke) – selo Ljutice , region Požege .
2. децембар 2024. у 18:12
Nenad C.
DOPUNSKO OBJAŠNJENJE :
Kao potpuni dokaz postojanja ličnog muškog imena Čolan (Čolo) na prostoru Čeva navodim i šledeče:
Hronoloski i posmatrano kroz vreme, prvo geografski prostor, potom župa i kasnije plemenska teritorija Čevo/Ozrinići i njihova
veličina i površina ( i geografskog prostorai župe i plemenska teritorija ) su se menjali različitim istorijskim periodima.
Ali je apnolutno nesporno da je taj prostor i izvoriste prezimena i bratstava Čolan i Čolanović
u Boki Kotorskoj (Grbalj ,Krtole, ,Kavač,Đuranovići…) .
Percizno rečeno prostor porekla Čolana i Čolanovića je teritorija autonomnog plemena, mada je zbog njegove veličine i postojanja
čelnika- kneza preciznije reći knežine , koje je postojalo na prostoru i u župi Čevo ,a posle toga ono se nalazilo na potom formiranoj plemenskoj teritoriji plemena Cuce .
Ovo pleme je nestalo i iseljeno zajedničkim napadom udarom novouseljenih doseljenika na prostor Cuca i zajedno sa njima Ozrinića , a taj uder ih je predvodio ozrinićki pop Prenta. Potom je terizorija ovog nestalog plemena ili knežine postalo deo plemena teritorije plemena Čevo/Ozrinići , o čemu sam već pisao u prethodnom komentaru .
Iistorijsjki potnato da plemenici ovog nestalog bratstva/ knezine vieći broj bratstava u Crnoj Gori ,Boki Kotorskoj i tadašnjoj Hercegovini. Najače bratstvo ovog takođe raznorodnog (višerodnog ) i nestalog plemrna bili su takode raznorodni (viserodni) Sjeverovići.
P. S.
I sam mala opisna anegdota koja objašnjava oblik migracionog prostora današnjih severne Crne Gore i jugozapadne Srbije i Šumadije , na kome se nalaze sva sela u koja su doseljeni Čolovići.
Dok sa radio na preciznoj mapi ovog mkgracionog prostora Čolovića mom radnom stolu prišla je mala petogodišnja Una i upitala me šta to crtam. Podigao sam je u krilo i rekao joj da sama pogodi ali prvo da dobro razmisli.Neko vreme je pažljivo gledala na crno beloj mapi jasnom naranđžastom bojom obeležen ovaj migracioni prostor Čolovića i razmišljala , a onda rekla :
,, Ovo je jelka na koju je pao sneg i ima dva vrha. .,, .
Njena naredna pitanja bila su u vezi kićenja ove jelke i Nove Godine i nisu od znacaja za ovu temu …
Mislim da je ovaj opis navedenog migracionog prostora Čolovića apsolutno najbolji i njegov potpuno precizan opis.
Moramo učiti i od mlađih.
Dva vrha ove ,,jelke,, su :
levi – selo Banja
u sadašnjoj opstini Aranđelovac,
a desni – nekadasnje selo a današnje predgrade Kragujevca
u gradskoj opštini Aerodrom, selo Petrovac.
6. септембар 2025. у 18:39
Nenad.C
DOPUNA:
Čolovići , Bijelo Polje,Crna Gora :
U crkvi Sv. Nikole u Bijelom polju u ,,Čituljama pokojnih ,, iz 1882.g. pominje se prezime Čolović što znači da su neki od Čolovića u to vreme živeli u ovoj tada maloj varoši.
Čolovići ,selo Miševići , Opština Nova Varoš.,Srbija:
dssetak kuća Čoloviča,slava Sv.Luka, jasno porodično predanje i sećanje da su poreklom i doseljeni iz Nikšićkog kraja.Ovo selo nije obuhvaćeno do sada objavljenim etnografskim i drugim istrazivanjima raznih autora.
Selo se nalazi u južnom delu Opštine Nova Varoš ,u prostoru u kome se migracioni pravac Čolovića koji je dolazio sa severa Crne Gore iz Pljevaljskog regiona delio (račvao) na u mojim prethodnim komentarima navedene Zlatiborski,Moravički i Raški migracioni pravac .
Atar ovog sela izlazi na Sjenicko jezero a na veoma bliskoj geografskoj udaljenosti,a naročito tadašnjim brdsko-planinskim putevima , nalazi se nekoliko sela u kojima su živeli ili još žive Čolovići a koja su navedena u mojim prethodnim komentarima :
Južno od ovog sela Miševići su sela Gonje,Božov Potok u Opštini Sjenica, severno su sela Burađa, Ojkovica ,Donja Bela Reka u Opštini Nova Varoš , zapadno su sela Erčage ,Medovina
u Opštini Ivanjica…
Selo Miševići je i rodno selo jednog od četvorice slavnih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata ,vojvode Petra Bojovića , sa kojim su po kazivanju Čolovića iz ovog sela oni u bliskom srodstvu po ženskoj liniji.
3. децембар 2024. у 00:59
Nenad C.
PS. U cilju jasnijeg prikaza velicine i površine ovog jedinstvenog ,kompaktnog i neprekinutog migracionog prostora Čolovića na teritorijama današnje severne Crne Gore ,jugozapadne Srbije i centralne Šumadije ,koji ima potpuno jasan oblik nepravilnog trougla sa dva prostorno bliska i odvojena vrha (špica) ,zapadni (levi) vrh selo Banja uz Aranđelovac i istočni (desni) vrh selo Petrovac sada predgrađe Kragujevca , navešću i da približne dužine ,,bočnih stranica,, ovog nepravilnog trougla , njegove zapadne i istočne stranice , u pravoj vazdušnoj liniji iznose približno oko 135-140 km .Dakle, zapadna i istočna. Verujem da sve ove prethodno navedene razdaljine , i date u kilometrima (km),
omogućavaju veoma precizno sagledavanje i razumevanje i ukupne dužine prethodno navedenih i migracionih pravaca kao i ukupne veličine i površine migracionih prostora u kojima su sva sela u koja su se kroz prethodne vekove i u različitim istorijskim periodima naseljavali Čolovići. Ne čini mi se bas lakim ovo crtanje mapa rečima .Mnogo lakše će biti njihovo gledanje i analiziranje , a koje su u završnoj fazi izrade, u tematu u pripremi :
ČOLOVIĆI
– višerodno(raznorodno) bratstvo (knežina) sa prostora Čeva u
Katunskoj nahiji u Staroj Crnoj Gori i Gornjoj Zeti.
Mada je najveći deo sadržaja ovog temata već objavljen i najdirektnije dostupan najvećem mogućem broju Čolovića i drugim zainteresovanim za ovu temu u mojim brojnim prethodnim komentarima na ovom uvaženom portalu Poreklo.rs.
A što je i bio njihov prevashodni i jedini cilj. Zbog čega sam već , i u više navrata , ipak nastavljao sa ovim komentarima iako sam prethodno napisao da ih završavam. Ali uvek mi se potom činilo da je ono osnovno i bazično o Čolovićima potrebno još preciznije objasniti i argumentovati i objaviti baš ovde na ovom daleko najuglednijem portalu koji se bavi temama o poreklu.Na njemu ostaviti taj trajan trag i nalakše dostupan zapis i generacijama Čolovića koje dolaze.
Da li sam u tome i uspeo proceniće i oni kada dođe to njihovo vreme.
Ali bar sam pokušao ,onoliko koliko sam mogao, umeo i znao.
Moje najbolje želje svim Čolovićima, a posebno onim mlađim na kojima,, svet ostaje,, pa i ovo naše veoma staro i uvek i kroz vekove sa dostojanstvom i ponosom nošeno prezime .
I sa željom da to uvek tako i ostane.,
Uz srdačan pozdrav urednicima i moderatorima ovog cenjenog portala Poreklo.rs.
s poštovanjem
Nenad Mirkov Čolović, sr.
11. јануар 2025. у 01:31
Viktor Colovic
Pozdrav, da li se zna kada izlazi knjiga?
23. јануар 2025. у 16:30
Nenad C.
DOPUNA: NAČIN MIGRACIJA
U cilju boljeg i slikovitijeg objašnjenja i razumevanja načina tadašnjih migracija,pa i Čolovića, navešću nekoliko citata čuvenog naučnika i etnografa Jovana Cvijića
,koji ove migracije naziva ,,metanastazičkim kretanjima,,. :
,,Putujući poslednjih decenija po Balkanskom poluostrvu često sam sretao duge povorke iseljenika koji su iz Crne Gore ili iz Sjeničke ili Novopazarske oblasti išli za Srbiju.To su uvek bile porodice koje su imale malo ili nisu imale svoje zemlje.Po jednom starom običaju jedan član zadruge sa svojima uvek je ostajao na starom ognjištu, i njemu su se ostavljale nepokretnosti i glomazne stvari koje se nisu mogle nositi.Sve ostalo je nošeno na konjima koji su išli na čelu povorke.Uz iseljenicke karavane ide i nesto ovaca,nesto koza ,zatim tele i krava ali nisam video volova.,,
,,Često iseljenici nisu pravo išli iz zemlje matice u zemlju kolonizacije
već su se često zadrzavali, kraće ili duže vreme, u prelaznoj ili etapnoj zemlji: naprimer,oni koji su silazili sa Crnogorskih brda često su se zadržavali oko Sjenice ili na Pešteri ili u Starom Vlahu,pre nego što siđu u moravsku Srbiju a ovde su se naseljavali u visoku Šumadiju. ,,
,,Na licu mesta meštani znaju doline i planinske prevoje kojima su se kretale strujenaseljavanja iz Dinarske oblasti.,,
,,…retko se koja migracija događala bez prethodnog obaveštavanja o zemlji naseljavanja.Pre nego što bi krenule veče iseljeničke grupe one bi izašiljale izvidače da izaberu mesto za naseljavanje. Iziđaci bi išli tamo gde već postoji neki njihov srodnik ili saplemenik,bavili bi se kod njega i ispitivali prilike,pre nego što bi ostali grupno krenuli iz zemlje matice.Kadšto su izbor zemlje i kraja za naseljavanje izabirali sveštenici i kaluđeri…,, ( koji su poznavali te prostore – N.C.)
,, Te seobe su se ,osim izuzetno, vršile postepeno iz jedne matice ili plemena i išle vekovima.,,
,,Veoma često njihove (iseljeničke-N.C.) ugledne porodice naseljavale su se blizu metanastatickih (migracionih -N.Č.) vratnica, planinskih prevoja i brodova(gazova preko reka-N.Č.) i prihvatale nove naseljenike,svoje saplemenike, i dalje ih upućivale.Ove dobro
poznate kuće ,na glasu, zvučnog imena, nameštale su nove naseljenike u više generacija, obezbeđivale sigurnost oblasti i kretanja emigrantskih grupa.,,
,,Iz dinarskih predela stanovništvo se kretalo poprečnim putevima kroz metanostazičke (migracione -N.Č.) vratnice i preko prevoja Mokra Gora,Kokin Brod, Javor, Raška …,,
Naravno , svi ovi navodi i zapažanja Jovana Cvijića imaju opšti karakter, ali kao da je , i to u najbukvalnijem smislu , u ovim njegovim opisima i objašnjenjima Jovan Cvijić opisivao migracije samih Čolovića.
30. јул 2025. у 11:54
Nenad C.
Antrfile:
Najnoviji i veoma obiman naučni rad i leksikon od vise od 6000 ličnih imena ,, Imena srednjevekovne Bosne ,, ,2024.g., autorke Mine Pješćić, a koji geografski obuhvata i Dubrovačku regiju, Hercegovinu, deo današnje Crne Gore ,i u kome su taksativno navedena lična muška imena ČOLAN i iz njega izvedena imena ČOLO /E u potpunosti , apsolutno i naučno potvrđuju sve u vezi ovih imena od kojih je nastalo prezime ČOLOVIĆ ,
( kao i još neka prezimena:Čolanović, Čolančić… … a ne od bilo kakvih i mnogo kasnijih turcizama) ,
što je napisano u mojim prethodnim komentarima.