Вилимоновић
Хаплогрупа: R1a општи кластер
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
11. јануар 2015. у 01:29
vladimir vilimnovic
Ja znam vrlo malo o svom prezimenu nazalost , znam da je nastalo po nekom vilimonu koji se doselio u selo rudno podno golije (izmedju manastira gradac i manastira studenica) iz hercegovine ili crne gore, odatle smo se raselili, u srbiji u krajevo,rasku,kragujevac,smederevo,beograd,pozegu i aleksandrovac, u inostranstvu u ameriku najvise (gde se i ja trenutno nalazim) i to je u sustini to a voleo bih da saznam puno vise jer prezime je onako jedinstveno i ja mislim da smo u sustini svi neki rod a i trebalo bi znati svoju proslost da bi znali ko smo ako ima nekoga ko poznaje nase prezime malo vise i bolje
24. децембар 2015. у 23:21
miljan vilimonovic
O ovom prezimenu veoma malo znaju ljudi koji se tako prezivaju. Licno ja o tom prezimenu znam da ga ima na podrucju opstine Raska i opstine Kraljevo. Ovi iz Raske su nastanjeni u blizini manastira Pavlica a Kraljevcani Vilimononvici su sa Rudna. Pored manastira Pavlica zive porodice Ostracanin za koje se smatra da su bliski rodjaci sa nama i da su svi dosli iz sela Ostraca kod Leska. U tom podrucju je jos u srednjem veku bilo razvijeno rudarstvo pa se pominje povezanost i sa rudarima Sasima koji su tu bili tada prisutni. Meni licno je najveca fama odakle taj koren reci prezimena – Vilimon? U Srbiji postoji konceptualna umetnica Biljana koja u svom umetnickom predstavljanju sebe potpisuje kao Biljana Willimon. Ona je negde napisala da joj je ustvari to dedino ime koji je bio poljskog porekla.
29. јануар 2017. у 21:38
Milovan Filimonović
Poštovani Miljane, ja se zovem Milovan Filimonović, iz Topličkog kraja sam, gde se moj pradeda doselio iz Leska, u Gornjem Ibru, na zemlju koju je od kralja Milana Obrenovića dobio za ratne zasluge u Ibarskom ustanku, nakon Berlinskog kongresa. Predjasnje stanište je bilo u selu Kovačica, kraj Bajgore, u Kopaoničkog Šalji odakle su potisnuti od strane Arnauta koji se naselili Turci nakon Austrijsko-turskih ratova. Elem, poreklo dalje od kraja 16og veka ne znamo. Atanasije Urosevic, nas poznati etnolog tvrdi da Kovačani prestavljaju staru dinarsku, crnogorsko-hercegovačku struju koja je naselila Kopaonik pred kraj 16 veka. U odsustvu arhivske gradje iz Osmanskoh arhiva, krenuo sam unazad tragovima koji su nesporni a ono sto je konstanta kod Kovačana i svih bratstava koja od njih potiču jeste krana slava, Sveti Vračevi kao i dalje raseljavanje uz Ibar. Najveće koncentracije su na teritorijama opstina Leposavić, Raška, Novi Pazar, Kraljevo, Brus, Kuršumlija i Blace. Istovremeno, naseobine po svim ovim krajevima uz izuzetke u Toplici, koji su kolonizovani posle 1878.godine, koincidiraju sa rudarskim centrima, bas kao i inicijalni lokalitet sa koga su se raseljavali posle Austrijsko-turskih ratova.
Ostraćani koje pominješ su od moje familije tzv. Kadića – Vilimonovića iz Leška, o kojima je nas poznati etnolog, Radoslav Pavlović pisao. U etnografskoj zbirci SANU se čuva jedan od poslednjih spisa koje je on napisao ali koji nažalost nije objavljen. U njemu su dva članka, jedan o Kovačanima a drugi o familijama koje slave Sv.Vračeve. Članci se nadopunjuju. Rado ću ti poslati skenirane kopije ako ti budu trebale.
Koji slavu slavi Vasa familija i da li imate neke informacije o daljem poreklu/kretanju i siicno?
Srdačan pozdrav,
Milovan
29. децембар 2020. у 12:35
Урош
Поштовани Миловане
Да ли би могли да ми се јавите на мејл адресу [email protected] мислим да бих могао да Вам помогнем у Вашем истраживању, а и Ви мени у мом.
Поздрав
Урош
11. јун 2022. у 21:48
Jovan
Pozdrav Milovane Filimonovicu. Jovan Seizovic je. Radili smo DNK pre neku godinu,posla li ste mi bili informacije o mom DNK testu i neke informacije o mojim precima Seizovic al sam ja to nekako izgubio pa bi vas zamolio ako možete ponovo da mi ih posalje te na e-mail [email protected] ili na viber broj 064 499 62 70. A ja sam nacuo da manastir Žiča ima sve crkvene podatke u manastirskoj arhivi od postojanja Manastira Žiča . Veliki pozdrav
10. фебруар 2021. у 10:59
Vukaśin
Dragi Vladimira moja baba je iz Raške Deda joj je sa Rudna zove se Vukašin Vilimonović otac mu je Simeon Vilimonović,a majka Majka mu je Radojka Vilimonović njegova žena je iz Hrvatske i zove se Danica Vilimonović
14. август 2025. у 21:08
Aleksandar
Vukašine.. Moj čukundeda je Glišo. rođeni deda Simeona Vilimonovića od kog je Vukašin učitelj.. Postojao je još jedan brat Milentije, ubili ga Bugari 30. oktobra 1915. god. kao vojnika III poziva. Oni su deca Dimitrija i Marije, njihov deda je Atanasije Vilimonović kmet sela rudna koji se udavio u Ibru, Atanasijev otac je Petar Vilimonović, a Petrov otac je Filimon Bošković, rođen oko 1745. god.. Od njega su Vilimonovići, a od njegovog brata Andra Boškovića – Andrići. Eto 🙂
3. фебруар 2024. у 16:33
Aleksandar
Ja ima drugu teoriju. u Arilju su postojali Vilimanovići, sada mislim da ih više nema. Postoji i dan danas jedan deo koji mi u Arilju zovemo Viliman, niko nije znao zašto, dok nisam pročitao da je tim delom nekada proticao Rzav reka dok nije promenio svoj tok. U nekim rečnicima može se naći da je Viliman sinonim za Vir ili Vrtlog. I dan danas malo ispod Vilimana nekih 100-200 metara je mesto na Rzavu plaža koje se zove Uski Vir. Viliman reč je verovatno nastala od reči Vila, vilino kolo, kolo se igra u krug i simbolično predstavlja vir, vrtlog. Postoje izrazi vileniti odnosno povileneti. Dakle Prezime Vilimanović verovatno potiče od toponima Viliman (ne mora da znači da je od ariljskog toponima, ima ih verovatno na još mesta po Srbiji) a toponim Viliman je nastao na mestu do reke gde je imalo virova i tako su nastali kasnije Vilimanovići.
4. јун 2024. у 10:45
Nikola Vilimanović
Ja potičem od Vilimanovića iz okoline Ivanjice. Inače jako malo znam o svom poreklu, ova priča o Arilju mi je jako zanimljiva. Da li imate još podataka o tim Vilimanvicima? Pozdrav
9. август 2025. у 11:47
Aleksandar
Vilimonovići ili Filimonovići, jedna familija iz sela Rudna, planina Golija. Slavimo sv. Stefana i u srodstvu smo sa Andrićima. Prvo ću da pričam ono što znam, što je vrlo verovatno sigurno, zatim pretpostavke na osnovu određenih informacija. ČINJENICE: Od okoline Nikšićkih planina se selimo ka Lešku na Kosovu, međutim, zbog Turaka i stalnih upada se selimo severnije, ka Goliji, dolazimo u selo Rudno, najverovatnije u 18. veku, između zadužbina Stefana Nemanje i Jelene Anžujske, manastira Studenica i Gradac. Za vreme Stefana Uroša I koji je počeo da kuje srebrni novac, na tom mestu se nalazio rudnik, odatle i naziv Rudno. Doveo je rudare Sase, koji su se nastanili tu i od njih su Šekleri koji takođe slave Svetog Stefana. Bili smo džezvari, to je zanat kojim smo se bavili, u selo Rudno dolazi Dzezvar Boško sa sinovima Androm Boškovićem (oko 1740-1814) i Filimonom Boškovićem (oko 1745). Od njih počinju dve porodice, Andrići i Vilimonovići. Zašto sad od Filimona Vilimonovići? Nepismeni ljudi.. Pisalo se kako se čuje, ili zbog promene pisma, u svakom slučaju na grobovima starih Vilimonovića piše F umesto V, to se u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka već polako menja. Filimon je imao tri sina, Petra, Vukomana i Vukosava, koji kasnije imaju svoje porodice i od njih nastaju velike familije. Groblje Vilimonovića na Rudnu i dalje postoji, i većina je ispisano i čitljivo, naravno za starije grobove mora da se zna jezik pre Vukove reforme da bi moglo da se pročita.. Ako vas zanima nešto o vašim precima, a da ste od ovih Vilimonovića, odgovorite mi pa ću vam reći sve što znam o njima, jer od nas do Filimona ima 7 generacija.. PRETPOSTAVKE: Gore je ono što sam dosadašnjim istraživanjem utvrdio, a sada govorim pretpostavke i ono što nije utemeljeno ali ima osnova. Mislim da smo promenili slavu i da smo se asimilovali sa Šeklerima prilikom dolaska na Rudno, znači da smo pre Boška (ili Boškovića) slavili drugu slavu. Boškovići su inače ogranak plemena Bjelopavlovića, jedan od potomaka Bjelog Pavla je bio Boško, jedan od pet Kaluđerovih sinova, živeli su svuda raspoređeni od Boke do Nikšića, ali najviše ih je bilo oko Danilovgrada, Ostroga i brdima Nikšića. Jedan od najpoznatijih Boškovića je Risto Bošković. Od njih su i Garašani, koji su to prezime dobili tek kad su došli u okolinu Aranđelovca sredinom 18. veka. Znači da su se tad Boškovići razgranali i po Srbiji, a sredinom 18. veka su rođeni Filimon i Andro. Takođe smo hajdukovali pod komandom Ilije Garašanina… Odatle moje pretpostavke, da smo promenili slavu da bi nas prihvatili Šekleri, da smo se naselili ovde, a da vučemo poreklo dalje od Bjelopavlovića, tačnije grane Boškovića koji i dan danas postoje samo sa drugom slavom.. U svakom slučaju možete i vi da istažujete pa da vidimo kojim činjenicama raspolažemo, svakako sam napisao šta je u ovom slučaju činjenica, a šta pretpostavka. Mišljenja su uvek dobrodošla.
11. децембар 2025. у 01:54
Aleksandar Vilimonović
ПРИЛОГ:
Порекло породице Вилимоновић са Рудна, Голија (Рашки округ)
Етимологија презимена:
Што се тиче порекла фамилије Вилимоновић, прво је битно да објаснимо етимологију самог презимена. Презиме Вилимоновић настало је по имену мушког претка Филимона (Φιλήμων). Име је грчког порекла и значи „љубљени“.
Како је од Филимона настало презиме Вилимоновић? У условима ограничене писмености у прошлости, презимена су се често писала онако како су се чула, те тако се често у документима јавља презиме Филимоновић и Вилимоновић за исту породицу, у зависности од тога ко пише и како чује. На крају је преовладала друга верзија презимена, односно Вилимоновић, која је у употреби до данас.
Опште информације о породици Вилимоновић, миграција и сродство са породицом Андрић:
Породица Вилимоновић је насељена на Голији у Србији, у селу Рудно. Породична слава је Свети првомученик и архиђакон Стефан, односно Стевањдан (09.01.). Усмена предања у породици су јако оскудна, па ћу их укратко изложити.
Породица Вилимоновић је у сродству са породицом Андрић са Рудна, и обе породице су свесне тога, третирају се као рођаци и славе исту славу. У случају ове породице, не постоји ни једно предање о миграцији, бар не да сам ја чуо у току истраживања.
Ово потврђује и Драгољуб В. Корићанац, који пише да су Вилимоновићи староседеоци и да су Андрићи грана Вилимоновића. Такође наводи и постојање секундарног презимена код Вилимоновића, а то је Џезвар, највероватније по занату (Драгољуб Корићанац, “Надибар II”, страна 570). С обзиром да Корићанац овде наводи да су Вилимоновићи староседеоци и ове две породице касније убраја у породице за које пише да су веома стара братства настала на тим територијама или давно досељена, има смисла што у оквиру породице нема неког предања о миграцији.
Он такође пише: “У прегледу родова по насељима ми смо досељенике из периода 1738–1822. означили као староседеоце” (Драгољуб Корићанац, “Надибар II”, страна 576).
Радомир Илић у књизи „Ибар“ наводи да у селима на Голији живи доста породица које су ту од давнина или су тако давно насељене да им се заборавило већ и доба и место досељења. (Радомир Илић, “Ибар”, страна 602. – по пдф књизи). Њихова дела нас доводе до закључка зашто је усмено предање тако одсутно међу овим породицама.
Поједини чланови породица у пописима:
Информације о Филимону скоро да ни не постоје, али се у предању задржало да је он брат Андрије (Андра) од ког су наведени Андрићи. Сеоско гробље је доста очувано, и на њему и даље постоји Андријин гроб, на ком пише да се презивао Бошковић, а његови потомци узимају презиме Андрић по њему. Такође Андрија Бошковић је уписан и у књигу умрлих 24.09.1844. године, та година се поклапа са годином смрти на гробу, умро је у 96. години живота. Ове информације нас наводе на то да је старо презиме Андрића и Вилимоновића било Бошковић. Такође постоје гробови старији од наведеног, који немају натписе, већ су само осликани, по узору на студеничку школу. Могуће да је међу њима Филимон, у сваком случају ти гробови нам сведоче да су те породице биле насељене у овом селу највероватније још и пре 19. века.
Од писаних извора, међу првима је попис харачких глава из 1833. године (Радомир Ристић, “Капетаније Студеница и Јошаница 1833. године – Попис харачких глава”, страна 226. и 228.), који обухвата територију Рудна. У њему је уписан Андрија Бошковић, у том тренутку 85 година стар, са синовима, који касније узимају презиме по очевом имену. Што се Вилимоновића тиче, уписан је Петар Вилимоновић у 60. години живота (умро 1856. по црквеним књигама), са синовима и осталим члановима породице. Он је наводно Филимонов син, који је имао још два брата, они нису уписани 1833. године, али јесу на следећем попису.
Наредни извор је попис становништва из 1863. године (Др. Бојана Миљковић и Немања Трифуновић “Попис становништва 1863. године”, страна 677, 679, 687, 688, 689), у том попису су уписана Филимонова два друга сина, Вукоман (82г) и Вукосав (65г) са породицама. Такође Петров наследник Аксентије (45г), који је био кмет села у том тренутку, а пописани су и Андрићи који су у одређеном периоду исто били кметови. Обе породице су поседовале значајну имовину пописану приликом овог пописа.
Поједини чланови породица у матичним црквеним књигама:
Још један битан писани извор су нам матичне црквене књиге рођених, венчаних и умрлих. За Рудно је била задужена црква св. Јована Крститеља у Ржани у Бинићима све до 1881. године, која је те године врло могуће срушена, јер данас у Ржани постоји старо гробље са темељима једне цркве, а наведену цркву из тог периода нисам пронашао. Архив у Краљеву чува матичне књиге ове цркве за период од 1837. до 1881. године. Читајући те књиге видимо да су Вилимоновићи и Андрићи са Рудна били бележени у тим књигама од почетка бележења. Након 1881. године, до 1949. године, бележе се у матичним књигама манастира Градац, што се може видети и на њиховом сајту.
Породице у току великих ратова и миграције након Другог светског рата:
Породице су учествовале у ратовима као и већина становништва. Битно је напоменути и податке из усмених предања и књиге бившег мајора Радета Букосављевића „Краљево у Другом светском рату“, у којој се спомињу Вилимоновићи у контексту ратних дешавања на Рудну и у околним селима. Доста чланова ових породица је погинуло у Великом рату, као и у Другом светском рату. Током Другог светског рата, унутар породица било је припадника и четничког и партизанског покрета. Након рата, доста чланова породица мигрира у градове, неки и ван земље. Данас значајан број Вилимоновића живи у Краљеву, Београду и Рашки, и многи не познају своје даље порекло, па је овај прилог уосталом намењен и њима. Важно је и напоменути да у близини Рашке, тачније у Павлици, постоје још једни Вилимоновићи, са којима нисмо род.
Хаплогрупа породице Вилимоновић са Рудна:
Недавно је рађен и ДНК тест, хаплогрупа Вилимоновића је J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043
Ова хаплогрупа се код нас углавном везује за илирску популацију, са географским варијацијама у зависности од подгране. Такође постоје две генетички блиске породице са Косова које такође славе Стевањдан, па би свакако било значајно урадити дубински тест ради могућег повезивања са тим породицама.
О аутору прилога:
Овај прилог сам писао ја, Александар Вилимоновић (19г – девето колено од Филимона), који је до сада спровео ово истраживање. Остало је још простора за истраживање, те сходно томе ће се овај прилог уређивати у будућности у случају да дођем до нових информација. У сваком случају позивам на сарадњу, уколико неко има више података може да ми се јави на истоимени Фејсбук профил. Такође прикупљам и породичне слике из историје, као и биографске чињенице о прецима ових породица у сврху писања породичне историје, тако ми се и тим поводом можете јавити, и наравно, отворен сам за сва питања.
Хипотеза за даље истраживање:
Такође за крај се може додати хипотеза о сродству са породицом Бошковић из Крушевице. Крушевица је село смештено нешто мање од 10 километара од Рудна, и у том селу данас живи породица Бошковић која се такође помиње у попису арачких глава 1833. године и такође слави Светог Стефана. Миграције ове породице су забележили: Радомир Илић “Ибар” (страна 627), Милисав Лутовац “Бихор и Корита” (страна 153-154) и Радослав Павловић. Они бележе да су Бошковићи старином из Корита, село у Старој Србији, одатле мигрирају на Рудно, након чега се померају свега пар километара даље, у Крушевицу, у близини манастира Градац, где и дан данас живе. С обзиром да знамо да је старо презиме Андрића – Бошковић, самим тим и Вилимоновића, јер су по предању Андрија и Филимон браћа, то отвара могућност за исто порекло ових породица. У једом временском периоду, постојање три породице са истим презименом и славом у једном селу, може да нас доведе до закључка да су Вилимоновићи и Андрићи (раније презиме Бошковић), род са Бошковићима из Крушевице (раније живели на Рудну). Усмено се ове породице својатају, али не знају како су род. Али да би ово било доказано, неопходно је урадити ДНК тестирање породице Бошковић из Крушевице ради утврђивања хаплогрупе, и да ли се иста поклапа са хаплогрупом Вилимоновића. Уколико то тестирање буде позитивно, то нам отвара врата ка новим истраживањима ових породица, с обзиром да су миграције породице Вошковић лепо забележене у горе наведеним делима.
ИЗВОРИ:
I – Драгољуб Корићанац, “Надибар II”, страна 576 (Цитат о староседеоцима)
II – Драгољуб Корићанац, “Надибар II”, страна 570 (Преглед родова у Рудну)
III – Радомир Ристић, “Капетаније Студеница и Јошаница 1833. године – Попис харачких
глава”, страна 226. и 228. (Андрија Бошковић и Петар Вилимоновић пописани 1833.
године)
IV – Др. Бојана Миљковић и Немања Трифуновић “Попис становништва 1863. године”,
страна 677, 679. (пописани Вилимоновићи), и страна 687,688, 689. (пописани
Андрићи)
V – Радомир Илић, “Ибар”, страна 602. – по пдф књизи (О старости породица)
[Линк књиге: https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3QzJNXzZxX1RCQTQ/view
resourcekey=0wPIVgUhL4j0OKt9SCPxbnw]
VI – Матичне црквене књиге, списак се може проверити на сајту архива у Краљеву:
-Најпре црква св. Јована Крститеља у Ржани (Биниће): 1837-1881
-Затим манастир Градац: 1837-1949
VII – Сеоско гробље на Рудну
VIII – Раде Вукосављевић “Краљево у Другом светском рату II” (Помињање породице
Вилимоновић у контексту ратних дејстава на Рудну)
IX – Хаплогрупа се може проверити на сајту: https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/
X – Радомир Илић, “Ибар”, страна 627. – по пдф књизи (Порекло породице Бошковић)
[Линк књиге: https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3QzJNXzZxX1RCQTQ/view?resourcekey=0-wPIVgUhL4j0OKt9SCPxbnw%5D
XI – Милисав Лутовац “Бихор и Корита”, страна 154. – по пдф књизи (Порекло породице
Бошковић) [Линк књиге: https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEV0hGdEYxYmExeXc/edit?resourcekey=0-bcpihCPySIhWyV58WwogAA%5D
XII – Радослав Павловић
24. јануар 2026. у 13:37
Aleksandar Vilimonović
NOVE INFORMACIJE:
Nakon postavljene hipoteze odlučio sam se za testiranje porodice Bošković. Odradili smo test i nakon što su rezultati stigli ispostavilo se da imamo skoro potpuno iste gene i istu haplogrupu, tako da smo sigurno rod. Na osnovu toga znamo, da su Vilimonovići, Andrići i Boškovići (staro prezime Bošković), došli iz Korita u Staroj Srbiji, a dubljom starinom su iz Rijeke Crnojevica.
15. фебруар 2026. у 17:06
Vladimir Vilimonovic
Ja sam deo iste porodice rodjače tako da bi bilo lepo I da se upoznamo kako mogu da te kontaktiram ?
15. фебруар 2026. у 22:52
Aleksandar Vilimonović
Pozdrav, mozes slobodno da mi se javis na fejsbuk “Aleksandar Aco Vilimonovic”, ili posalji mejl na [email protected]