Порекло презимена Видуљевић

4. март 2012.

коментара: 0

Презиме Видуљевић пристуно је углавном на североистоку Србије. У Банату се среће и форми породичног надимка Видуљеви.

Видуљевићи су забележени у хомољском селу Брусуље. У току Другог светског рата, 1943, помиње се Ранко Видуљевић, који је погинуо (утопио се у Морави) приликом покушаја шверца дувана.

Као остале жртве Друтог светског рата помињу се:

Видуљевић (Босњак) Божидар, рођен 1920. Србин, погинуо 1944. у НОБ, Краљево. Наводи се да је из насеља Бусур, општина Петровац.

Видуљевић (Светомир) Драгиша, рођен 1923. Србин, погинуо 1945. у НОБ, Кула. Наводи се да је из села Чешљева Бара, општина Велико Градиште.

Као жртве Првог светског рата помињу се:

Живојин Видуљевић (1891), редов, Последња одбрана младића, нестао у рату незнано где 1915. године. Био је из села Двориште, општина Голубац.

Стана В. Видуљевић (23), изведена из своје куће од стране бугарских окупаторских војника под сумњом да је помагала српске хајдуке и без суђења стрељана на крају села, крај Туманске реке, 16. 8. 1917. Стана је такође била из села Двориште, општина Голубац.

Јеремија Видуљевић, ратни заробљеник, редов 8. пешад. пука, умро у логору Нађмеђер од дизентерије 29.1.1916. Сахрањен је на логорском гробљу, гроб бр. 212. Јеремија је био из села Дубока, општина Кучево.

Василије Вићентија Видуљевић (1882), наредник, 3. чета, 4. батаљон, 18. пешад. пук, погинуо новембра 1914.

Владимир М. Видуљевић (36), редов, 4. вод, 2. ескадрон, Дунавска дивизија, пог. 20. септембра 1914. Место није наведено.

Тихомир В. Видуљевић, редов, пог. у ратовима 1912–1918.

Василије, Владимир и Тихомир су били из села Петка, општина Пожаревац.

Између два рата у Костолцу је кројачку радњу имао Живко Видуљевић.

У Крушчици (општина Бела Црква) у Банату забележени Ивкови с надимком Видуљеви (крсна слава Ђурђиц). Наводи се да им је порекло непознато. У овом насељу помињу се Видуљеви и са славом Мала Госпојина.

Презиме Видуљевић забележено и у суседној Хрватској. На попису из 1948. године у Крижевцима пописана једна кућа са два члана, а у Загребу једна кућа с једним чланом.

ИЗВОРИ:

Добривоје Јовановић, Дејан Танић, Моравски округ у листу “Ново време” 1941 – 1944., Историјски архив Јагодине, Јагодина, 2007, стр. 247

Предраг Мирковић, Милан Симић и Живислав Антонијевић, Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918 (књига 2), Манастир Рукумија, Лапово, 2012, стр. 175, 181 и 278

Предраг Мирковић и Живислав Антонијевић, Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918 (књига 1), Манастир Рукумија, Лапово, 2008, стр. 105

Спомен књига Српског привредног друштва “Привредник” 1897-1947, Удружење Привредникових питомаца “Владимир Матијевић” – Београд, Београд, 1984, стр. 916

Popis žrtava rata 1941-1945, Muzej žrtava genocida, Beograd, 2008, стр. 946, 1325

Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 138-139.

Leksik prezimena SR Hrvatske, Matica hrvatska, Zagreb, 1976, стр. 715

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.