Порекло презимена, село Лесково (Мајданпек)

Порекло становништва села Лесково, општина Мајданпек. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године и према другим наведеним изворима, приредио сарадник Порекла Жарко Миловановић.

Положај.

Лесково је суседно село Јасикова и лежи у долини Великог Пека. Административно припада Хомољу и економски је упућено на Жагубицу  (1939. године прим. прир). [1]

Географско име, по предању, везује се за шумску вегетацију – леску, искрчену у време настанка насеља. Дели се на више физиономских делова, “кулмја”  (влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл.): Полом, Кокиш, Лаку лунг, Жути камен, Стрњак, Краку ланг, Ваља ломита, Ограда, Чукар, Курматура, Припору лу,Војин, Вртеч, Рудноалавски крак, Велики вртеш, Велико и Мало Лесково, Чока селиште, Ваља маре, Огашу саталуј и Јелен чока. [2]

Становништво.

Основано је као физиономски део Јасикова, чијим дељењем 30-их година ХIХ века настају до наших дана два самостална насеља. У време осамостаљивања има 6 кућа. Као посебно насеље први пут се помиње у попису 1833. године, а 1892. има 125 пореских глава. [3],

Према Антонију Лазићу [4], који је истраживао порекло становништва Лескова, село је врло младог постанка и развило се после 1850. године, пресељавањем из суседних села.

  • Први се преселио из суседног села Јасикова Јован Првулов, предак Првулоња (славе Петковицу). Затим су дошли преци Мартињешћа (славе Св. Мрату), Лушкоња (славе Св. Аранђела), Попеска (славе Петковицу), Филипоња (славе Петковицу) и Ђорђоња–Гергоња (славе Св. Стевана). Човрда Манојло (слави Св. Николу) досељен је такође из Јасикова, а Ђорђевићи (славе Cв. Николу) пресељени су 1902. године опет из Јасикова. Урдзукоњи (славе Петковицу) и Стагари (славе Cв. Јована) такође су из Јасикова.
  • Из Дебелог Луга код Мајдан-Пека су Лападати (славе Св. Аранђела), Лопатан Јанко (слави Св. Николу), Потојан Петар (слави Св. Николу), Стагар Јован (слави Св. Стевана), Буљубаше (славе Св. Николу) и Беженари (славе Св. Николу); ови последњи су били и у хомољском селу Осаници где их и сад има и зову се Трајилоњи.
  • Преци свих ових фамилија населили су се у Лескову око 1860. године. Из блиског села Кривеља (у Поречу) су Маркоњи (славе Св. Алимпија) и Владоњи (славе Св. Мрату).
  • Из Горњана у Поречу су Мартинешће (славе Св. Мрату) и Рошкоњи (славе Св. Мрату).
  • Из Бучја у Поречу су Дурлоњи (славе Св. Алимпија), Бучани (славе Св. Стевана), Голубоњи (славе Петковицу) и Трајилоњ Јанко (слави Св. Николу).
  • Банићи (славе Петковицу) су Цигани – ковачи из хомољског села Лазнице.

_______________________________________________

ИЗВОРИ:

[1] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 32

[2] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 4

[3] Исто

[4] Лазић, 32-33

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.