Порекло презимена, село Пролог (Ливно)

3. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва у селу Пролог, град Ливно. Према књизи Мариjа Петрића „Становништо Ливањског поља“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Село је добило име по планини Пролог, преко које је пролазила важна римска магистрала из унутрашњости Босне за Салону. У средњем вијеку водио је трговачки пут из Сплита, преко градова Клиса и Сиња и планине Пролога до Ливна. Значај ове цесте и данас је још увијек велики, јер повезује готово цијелу Босну са Загорском Далмацијом и морем.

Пролог спомиње Athanasio Georgiceo 1626 године у опису клишког санџаката као „um castello sopra una montagna”. Касније Евлија Челебија у свом Путопису наводи Пролог, који је „мала округла кугла на највишем врху високе планине“. Оба путописца га описују као утврђење на врху планине, дакле не на мјесту гдје се данас налази. Село Пролог са пописом становника 1741 спомиње бискуп Драгичевић, који је тада вршио канонску визиту по селима Ливањског поља. У Прологу живе само Хрвати.

Родови:

Андрићи, су се доселили у Пролог са Свиба (Далмација) прије 120 година.

Бикићи, су послије 1878 године дошли са Свиба (Далмација).

Чарани, не знају за своје даље поријекло. У Пролог су дошли из Смричана.

Чеко, је дошао из Чуклића „на жениство“ код Кнеза.

Домазети, су за „турске владе“ доселили из Зелова код Сиња (Далмација). У Зелову и данас има Домазета.

Дриновци, су поријеклом из Дриноваца у Херцеговини (код Љубушког); у Пролог је дошао један из Коморана „на жениство“ код Станића. У Губеру се спомињу 1815 године.

Фрањићи, су из Далмације.

Гранићи, су се доселили из Мућа код Сиња (Далмација).

Јазве, кажу да су дошли „однекуд из Далмације“. У Трибићу их је било 1741 године.

Касало, прије су се звали Банић, старосједиоци. У Прологу се спомињу 1741 и 1815 године.

Келићи, су се раније звали Шусто. У Пролог су дошли из Ћаића, а тамо су се доселили из Бајагића код Сиња (Далмација).

Кнезови (Кнез), су старосједиоци. У Липи и Чуклићу било их је 1741 године.

Купрешанин, дошли из Срђевића у Пролог; старином су од Купреса. У Прологу их је било 1815, а у Чукилићу и Липи 1741 године.

Маџари, су дошли из Жировића. Преци доселили око 1700 године из Бачке. (Један заробљеник из Бачке радио код Атлагића у Оџаку; ту се оженио и прозвао се Маџар). Године 1741 спомињу се Маџари у Ћаићу код Оџака.

Мандићи, су старосједиоци. У Прологу су живјели 1741 и 1815 године.

Милићи, су доселили из Ракитна у Херцеговини прије 150 година.

Мрђеновићи, „прадид доселио прије 100 година са Гијева“ (Далмација).

Пелван, је из Оргуза дошао „на жениство“ код Маџара; поријеклом је са Купреса.

Периша, је дошао из Срђевића. Старосједиоци су у Ливањском пољу.

-Раде, не знају одакле су поријеклом.

Росићи, су дошли из Коморана; данас их тамо више нема. Не знају одакле су старином.

Салапићи, причају да су давно доселили из Клиса у Далмацији. У Прологу се спомињу 1815. године.

Станићи, прије су се звали Блажевић; дошли су из Губера. За даље поријекло не знају.

Шкондрићи, не знају одакле су поријеклом.

Шперац, је дошао из Биле; даљим поријеклом је из Далмације.

Теклићи, су давно дошли из Ћаића. У Ћаићу их је било 1741 године. Постоји предаја да су поријеклом из Врлике (Далмација) и да су се звали Лисичар.

Вишевићи, су старосједиоци. У Прологу су живјели 1741 и 1815 године.

Врдољаци, су дошли из Срђевића где се спомињу 1741 године. Старином су из Далмације; има их у Сињу и околици.

Врсеља, не знају одакле су поријеклом.

На попису 1991. године, Пролог је имао 1180 становника, од чега 1155 Хрвата и 25 непознатих.

Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради):

БАКОВИЋ (12)

БИКИЋ (5)

ВИШЕВИЋ (116)

ВРДОЉАК (17)

ВРСЕЉА (9)

ВУКАДИН (4)

ВУКОВИЋ (6)

ГАРИЋ (4)

ДОМАЗЕТ (2)

ДРИНОВАЦ (1)

ЖАНКО (3)

ЈАЗВО (17)

КАСАЛО (188)

КЕЛИЋ (25)

КЛИШАНИН (1)

КНЕЗ (94)

КОТАРАЦ (5)

ЛИСЈАК (1)

МАНДИЋ (46)

МАЏАР (12)

МИЛАНОВИЋ (7)

МИЛИЋ (151)

МРЂАН (16)

НОВОКМЕТ (6)

ПЕНАВА (10)

ПЕРИША (28)

ПЕРКОВИЋ (5)

ПОЉАК (6)

РАДЕ (32)

РОСИЋ (5)

САЛАПИЋ (22)

СТАНИЋ (37)

ТЕКЛИЋ (23)

ТЕЧИЋ (68)

ЋАРАН (72)

ФРАЊИЋ (11)

ЧАЧИЈА (7)

ЧОТА (23)

ШКОНДРО (55)

ИЗВОР: Марио Петрић, Поријекло становништва Ливањског поља, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву – Етнологија, XV-XVI, Сарајево 1961, стр. 42-43.

Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.