Порекло презимена, Буровац (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Буровац, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи "Млава, Хомоље, Звижд" (Насеља - Порекло Становништва - едиција Ко Порекло становништва села Буровац, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи "Млава, Хомоље, Звижд" (Насеља - Порекло Становништва - едиција Ко Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Буровац (Петровац на Млави)

Порекло презимена, Буровац (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Буровац, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић.

Положај села

Село се налази на странама Буровачког Потока, а на косама брда Липарчића, те изгледа као да је у провалији испод овога брда. Овај поток лети пресуши и не може да плави куће сеоске. У селу има само један јак кладенац, и то онај од кога и постаје поток. Иначе има доста бунара-ђермова са којих сељаци пију воду. У атару има више извора од којих постаје поток Саставци, који такође кроза село пролази.

Земље и шуме

Земља са обрађвање је ван села и зове се: Липарчић, Раван Гај, Ћула, Загај, Селиште, Сиљевина, Бубањ, Стари Буровац, Црвенац, Садови и Шиба. На овим местима су њима и ливаде и шуме и то је све приватна својина. Има мало и општинске земље за орање и то на селишту, коју дају под аренду (2 ha).

Тип села

Буровац је село збијено и подељено на две мале: Горњу, од школе па уз брдо и Доњу Малу, од школе низ поток. Но, и ове Мале се деле на мање, које се зову по породицама, што у њима живе. Тако у Горњој Мали: Станојевачка, Радојчића, Поп-Ђуровачка, Батаранска, Радојевачка и Миљковачка. А у Доњој: Стојковачка, Лазарчева и др. Мале се додирују и не разликују се једна од друге ни по чему. Куће су такође једна близу друге (око 20м), али су код школе и механе збијеније, него по крајевима.

Задруге су мале. Највећа је Милутина Радисављевића, која броји 12 душа. У селу има 137 кућа. Сеоска заветина је Бели Петак, а преслава Пољобринац.

Приче о имену села

Име је селу дошло отуда, како се прича, што се непосредно изнад њега земља обурвава, те отуда – Буровац.

Оснивање села

Село није било на овоме месту од вајкада, већ на месту што се зове Стари Буровац. Ту је било свега 1-3 куће из породице Радојчића, којима се не зна порекло, Поп-Ђуровца, чији је прадеда дошао овде из „Немачке“ и Радојеваца, чији је прадеда такође дошао из „Немачке“. Ове су куће једна од друге биле доста далеко. Али, Турци их по кукурекању петлова познаду да овде има људи, па их нађу, а ови побегну из Старог Буровца у Селиште, код реке Бусура, где беше грдна шума. Овде се задрже само Радојчићи и то браћа. Недо и Радоица, они други пребегну у „Немачку“, али се доцније опет врате. Доцније, када се мало стишало. Надо и Радоица дођу из Селишта горе код кладенца, где су затекли неке хајдуке и ту се населе. А за овима су долазиле и остале породице.

У селу су ове породице:

Радојчићи (11 кућа) у Горњој Мали, не памте одакле су досељени, славе Св. Николу.

Поп Ђуровци (15) у Горњој Мали, досељени из „Немачке“, славе Св. Луку.

Радојевци (16) у Горњој Мали, досељени такође из „Немачке“, славе Св Јована.

Станојевци (10) и Бујанци (5), први су у Горњој, а други у Доњој Мали. Рођаци, овде им се доселио прадеда из Јеловца у Ресави, а тамо су се доселили из Босне. Славе Св. Аранђела.

Миљковци (25) у Горњој и Доњој Мали, из Сладаје у Ресави, а ту су се доселили из „Арнаутске“. Славе Св. Аранђела.

Илијичини (6) обе мале, из „Немачке“. Славе Св. Аранђела.

Батарани (11) у Горњој Мали, из „Немачке“, славе Св. Николу. Прозвани тако, јер су први направили батару (корпу).

Чаушани (9) у Горњој Мали, из Бугарске. Славе Св. Николу.

Стевановићи (1) у Горњој Мали, из Ђуринца у Ресави. Славе Св. Јована.

Стојковци (7) из Ресаве, а ту су се доселили из Неготинске Крајине. Славе Ђурђицу.

Ова, као и све остале породице, које ћемо доле поменути су у Доњој Мали.

Лазарчеви (4) из ужичког округа, славе Св. Николу. Зову их и Ере.

Дановци (2) из Црне Реке, славе Ђурђевдан.

Минини (2) из Параћина, славе Св. Аранђела.

Радовањени (2) из Параћина, славе Св. Аћима и Ану.

Бубари (3) из Параћина. Две куће славе Св. Тривуна, а једна Св. Николу.

Новаковићи (2) из Брестовца у Црној Реци, славе Ђурђицу.

Митуљевци (2) из Сикола у Неготинској Крајини, славе Петковицу.

Трујићи (1) из Црне Реке, славе Петковицу.

Миленкашеви (1) из Звездана у Црној Реци, славе Св. Агатонија.

Симеоновићи (1) из Добрња, славе Ђурђицу.

Мутавџићи (1) из Параћина, славе Ђурђицу.

Има и једна циганска кућа, и то је ковач. Готово усред села. Овај је дошао из Ресаве.

Из овога се види да је село расло више прираштајем, јер скоро двеју трећина кућа, прадедови су дошли од прилике пре 160-180 година на ово место. Остало су новији досељеници и то највише у доба другог устанка, а последња кућа је досељена пре 20 година.

ИЗВОР: Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top