Порекло презимена, село Барјамовци (Купрес)

17. септембра 2017.

коментара: 0

Порекло становништва у селу Барјамовци, општина Купрес. Према литератури наведеној на крају текста. Приредио сарадник портала Порекло Паво Барух.

Главни родови у селу 1991. године:

Боснићи, 18. пописаних особа, славе Јовањдан

Пo предању које јe забележио Боривоје Милојевић, предак Боснића јe у Барјамовце дошао из околине Дрвара почетком 19. века због сиромаштва. Боснићи су у парохији Вуковско, којој су припадали и Барјамовци, забележени на попису православних породица 1882. године. Предање о пореклу из Дрвара потврђује и чињеница да Боснића Јовањштака има доста око Дрвара. Петар Рађеновић je забележио да их je у том крају 1930.-их година било 57. домаћинстава. Забележио je и предање о њиховом пореклу са реке Босне, по којој су и добили презиме, али да су пре доласка у дрварски крај живели у Лици. Боснића заиста има у Лици, јер је 1915. године забележено 21. кућа Боснића. У Лици, највише их је било у околини Доњег Лапца. Попис Лике и Крбаве из 1712. бележи неког кнеза Боснића у Мекињару код Удбине, где је Боснића било и 1915. Могуће је да је то село матица Боснића. Из њега су прво прешли у Лапац, па онда у околину Дрвара.

Црногорци, 10. пописаних особа, славе Никољдан

По предању које je забележио Боривоје Милојевић, Црногорци су се доселили из Црне Горе почетком 19. века. Након доласка на ове просторе, презиме су вероватно добили по крају из ког су дошли. Пошто нису упамтили старо презиме, прецизнију матицу овог рода у Црној Гори није могуће одредити. У парохији Вуковско, којој су припадали Барјамовци, Црногорци су забележени на попису православних породица 1882. године.

Крндије, 7. пописаних особа, славе Ђурђевдан

По предању које je забележио Боривоје Милојевић, Крндије су дошле око 1830. године из Вагана код Гламоча. Као разлог пресељења се спомиње сиромаштво. Крндија на попису православних породица 1882. године има само у парохији Гламоч, што баца сумњу на време њиховог доласка у Барјамовце. Милојевић je истраживао и село Ваган, где je нашао Крндије које су остале у селу. Код Крндија из Вагана је забележио предање о њиховом ранијем презимену Кантаревић, као и предање по коме су у Ваган дошли из села Плавно код Книна у Далмацији почетком 19. века. Кантаревића током 20. века на подручју општине Книн није било. У Плавну постоји породица Кантара, али та породица слави Лучиндан и није јасно да ли је та породица повезана са Крндијама. И у Босанској Крајини има Кантара, али они славе Јовањдан и Лучиндан.

Курељушићи, 16. пописаних особа, славе Никољдан

По предању које je забележио Боривоје Милојевић, Кураљушићи су дошли са Дувањског поља у првој половини 19. века. Предак им је био кмет бега Џепара из Ливна, а од њега је отишао прво у Љушу која се налази у општини Шипово, на земљу бега Пашића из Горњег Вакуфа. Након тога се преселио у Барјамовце. Предање о времену доласка потврђује чињеница да се на попису православних породица 1882. године Кураљушићи помињу у парохији Вуковско, којој су Барјамовци припадали. Само презиме Кураљушић се у 20. веку не среће у општини Томиславград, па није сигурно да ли су се и на Дувну презивали Кураљушић. У том крају је било неколико већих родова Никољштака, и због тога није могуће одредити старо презиме Кураљушића.

Марићи, 18. пописаних особа, славе Ђурђевдан

По предању које je забележио Боривоје Милојевић, предак Марића je дошао из Хотковаца код Гламоча средином 19. века. Дошао је прво у Рилић, па онда у Барјамовце. Време доласка потврђује попис православних породица 1882. године, на коме су Марићи забележени у парохији Вуковско којој су припадали Барјамовци. По истом предању, старо презиме ових Марића је било Досадовић. Презиме Досадовић није забележено нигде код јужних Словена, па је могуће да ово предање о њиховом старом презимену није тачно.

Милишићи, 28. пописаних особа, славе Никољдан

Кaда je 1920.-их Боривоје Милојевић обилазио Купрешко Поље, Милишићи нису знали ништа рећи о пореклу, осим да су досељеници и да су неко време живели у Љуши код Шипова. Код Бугојна је било православних Милишића, па се чини да би и купрешки Милишићи могли бити пореклом од њих. На попису православних породица 1882. године, Милишићи Никољштаци се појављују само у парохији Оборци код Доњег Вакуфа.

Шебези, 6. пописаних особа, славе Григоријевдан

По предању које je забележио Боривоје Милојевић, Шебеци су дошли из Бабића код Шипова крајем 18. века. Тамо су се презивали Лабудовић и имали су своју земљу коју су продали, па су онда дошли на Купрес. Презиме Шебез се 1882. на попису православних породица митрополије Дабро-босанске помиње само у парохији Вуковско, којој су припадали и Барјамовци. Презиме Лабудовић се уопште не помиње. Раде Ракита бележи традицију у селу Бабићи да само род Радованаца има своју земљу, као и то да су најстарији род у селу. Радованци славе Григоријевдан као и Шебеци, тако да је могуће да су ове две породице повезане.

Остали родови у селу 1991. године:

Осим горе наведених родова, у селу је 1991. године у мањем броју забележено и презиме:

Ждеро, 3. пописане особе.

Зубић, 9. пописаних особа.

 

ИЗВОРИ:

Grujić, Radoslav: “Plemenski rječnik ličko-krbavske županije.” Zbornik za narodni život južnih Slavena. XXI.2 (1917)

Јањатовић,Ђорђе: “Презимена Срба у Босни”, Сомбор (Просвета-Трговина, 1993)

Kaser, Karl: “Popis Like i Krbave 1712”. Zagreb: Prosvjeta, 2003.

Милојевић, Боривоје Ж: “Купрешко, Вуковскок, Равно и Гламочко Поље”, Насеља и порекло становништва 13 (1923)

Накићеновић, Саво: “Книнска Крајина”, Београд, Никола Пашић, 2004.

Рађеновић, Петар: “Унац”, Насеља и порекло становништва 20 (1948)

Ракита, Раде: “Јањ”, Бањалука, Књижевна задруга, 2003.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.