Порекло презимена, село Батнога (Цетинград)

13. јула 2016.

коментара: 0

Презимена у селу Батнога (општина Цетинград – Кордун), према попису становништва СР Хрватске 1948. године:

БатногаСлика 1. Топографска мапа села Батнога у размери 1:25 000
(Кликнути на фотографију ради боље прегледности)


Резултати пописа становништва од 1857. до 2011. године за село Батнога – извор Wikipedia:

год.1857186918801890190019101921193119481953196119711981199120012011
број15501610156654158251852856046341235733644248112895

У 1857. и 1869. исказано под именом Радовица. Садржи податке за насеље Рушевица у 1869. и 1880., а у 1880. податке за насеља Доња Жрвница и Горња Жрвница која су исказивана под именом Жрвница. За 1869. и 1880. дeо података садржан је у насељу Цетински Варош. Садржи податке и за бивше насеље Радовица од 1880. до 1948. У 2001. смањено издвајањем насеља Бегово Брдо, Делић Пољана, Кук и Полојски Варош. Од 1857. до 1880. те у 1981. и 1991. садржи податке за насеље Бегово Брдо. У 1869., 1880., 1981. и 1991. садржи податке за насеља Делић Пољана и Полојски Варош. Од 1857. до 1880., од 1910. до 1931. те 1981. и 1991. садржи податке за насеље Кук.


Презимена у селу Батнога према попису становништва 1948. године:

ПрезимеБрој особа
Влашић2 (1)
Вратарић26 (3)
Грдић2 (1)
Жалац4 (1)
Јукић1 –
Калић64 (9)
Кучинић59 (8), 2 –
Паулић180 (31)
Радочај25 (4)
Рендулић49 (8)
Степић3 (1)

Сви становници села Батнога су римокатоличке вероисповести, а попис 1948. године односио се само на село Батногу, без околних села која су у неким пописима укључивана у Батногу, a у којима је већинско становништво било православно.

Напомена: 1) Број испред заграде означава колико је било становника села са неким презименом, а број у загради означава у колико домаћинстава су живели. Уколико иза броја стоји знак -, реч је о становницима који нису имали сопствено домаћинство.

Извор: “Лексик презимена СР Хрватске”, аутори др Шимуновић Петар и др Путанец Валентин.


Жртве Другог Светског рата:

Пали борци

1. ПАУЛИЋ Фрање МИЛЕ, 1918, сељак, Хрват. Ступио у НОВ јула 1942, борац 3. бриг. 8. див. Погинуо у Плашком 1943.

 

Жртве фашистичког и усташког терора

1. КАЛИЋ Мике АНКА, 1895, сељанка, Хрватица. Убили је Нијемци у Батнози 25. 6. 1943.
2. ПАУЛИЋ Ширне ДРАГИЦА, 1928, дијете, Хрватица. Убили је Нијемци у Батнози 25. 6. 1943.
3. ПАУЛИЋ Томе ФИЛИП, 1880, сељак, Хрват. Убиле га усташе у Батнози 5. 10. 1943. (Грешка – према причи неколико Срба из околних села, Филипа су убили партизани приликом заузимања села. Није бежао јер није ником ништа скривио, али је на њега наишла група партизана са Баније која није знала за његову наклоњеност српском народу и помоћ коју је пружао неким Србима.)
4. ПАУЛИЋ Мике МАНДА, 1882, сељанка, Хрватица. Убили је Нијемци у Батнози 25. 6. 1943.
5. ПАУЛИЋ Николе МИЛЕ, 1912, сељак, Хрват. Убили га Нијемци у Рушевици 26. 1. 1943.
6. ПАУЛИЋ Мартина ПАВАО, 1901, сељак, Хрват. Убили га Нијемци у Батнози 25. 6. 1943.
7. ПАУЛИЋ Илије ПЕТАР, 1909, сељак, Хрват. Убили га Нијемци у Рушевици 26. 1. 1943.
8. РЕНДУЛИЋ Тоше КЛАРА, 1912, сељанка, Хрватица. Згажена колима 1943.
9. ВРАТАРИЋ Миле ЈОСО, 1909, постолар, Хрват. Убиле га усташе у Карловцу 1944.
10.ВРАТАРИЋ Петра КАТА, 1886, сељанка, Хрватица. Убили је Нијемци у Батнози 25. 6. 1943.

Сигурно је да је један део војно способних мушкараца из Батноге живот изгубио у војним формацијама НДХ, али ти губици нису обухваћени пописима жртава Другог Светског рата који су рађени у СФРЈ, јер се ти пописи нису односили на војне губитке окупатора и њихових сарадника.

Извор: “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у”, ХАК Карловац.

(Занимљиво је да су на Банији, у околини Костајнице, постојала српска презимена Батнога и Батножић, иако је много чешћи случај да постоје хрватска презимена идентична називима некад већински српских насеља у Крајини: Војнић, Благај, Крњак, Срб… )

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.