Фестетићев грбовник Reviewed by Momizat on . ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић У Библиотеци Матице српске чува се препис Фојничког грбовника који не помиње А. Соловјев у своме раду: Прин ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић У Библиотеци Матице српске чува се препис Фојничког грбовника који не помиње А. Соловјев у своме раду: Прин Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Бранко Тодоровић » Фестетићев грбовник

Фестетићев грбовник

ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

У Библиотеци Матице српске чува се препис Фојничког грбовника који не помиње А. Соловјев у своме раду: Приноси за босанску и илирску хералдику. [1] А. Соловјев је истина описујући Бечки – Скоројевићев грбовник дозволио могућност да постоји још један препис Фојничког грбовника уз потребне резерве које су у случајевима када неки од преписа нису познати, и нужни и нормални. [2] Матични примерак преписа Фојничког грбовника указује, међутим, да резерве А. Соловјева нису биле нужне.

Матични препис Грбовника из Фојнице начињен је 1837. године, па је стога старији од познатих преписа Гајевог и Шафариковог. Богати кожни увез начињен од беле коже (која је почела да жути тамни) упућује да је Грбовник преписан са знатним претензијама. На леђима увеза је наслов који се разликује од оног на насловном листу и гласи: Rubcich St. Stematographia Bosnia et Serbia 1340.

Препис је извршен на хартији вел. 400×250 мм. Сем у два листа, хартија је у целом зборнику зеленкаста, ребраста са воденим знаком C & Honiga и добро очувана. Два листа која се разликују од осталих су на белој хартији, нешто дебљој и без воденог знака. Укупно је у грбовнику 157 листова од којих су прва два и задњих 7 листова празни. Између другог и трећег празног листа на крају уметнуто је једно писмо.

Листови у Грбовнику су на странама на којима је или текст или грб означени мастилом линијама одозго на доле. Те су линије удаљене по 20 мм. од леве и десне ивице листа. Једини изузетак од овог су већ поменута два листа која су оивичена са четири стране. Грбови и текстови писани су или цртани по правилу само на једној, предњој (а) страни. Текст и потписи, латиницом, писани су мастилом које оксидише и већ нагриза хартију. Грбови су копирани темпером, или сличном техником, са знатним претензијама али без много успеха.

На првом попуњеном листу овог Грбовника је текст који почиње Frater Andreas Kujuncxich de Kreshevo Ordinis Minorum . . . и даље онако како је преписао А. Соловјев са 172 листа Бечког – Скоројевићевог грбовника. [3] Од тог преписа разликује се ова страна само по печату за који А. Соловјев вели да је у Бечком – Скоројевићевом грбовнику „неспретно нацртан“. То што је тамо печат „неспретно нацртан“ (подвукао Л. Чурчић) морало је навести А. Соловјева на закључак да је пстојао и примерак текста са оригиналним печатом. У примерку Библиотеке Матице српске овај је печат оригиналан са воском и хартијом преко црвене врпце претходно употребљене за везивање оних двају листова који се разликују од осталих. На печату је у средини распеће иза кога је легенда: Ierusalem. Текст Sigilus Provinciae Bosnae Argentiane окружује печат. [4]

Иза напред описаног листа налазе се већ поменута два уметнута листа на бељој хартији. Сем већ поменутих разлика ова два листа се разликују и по томе што је грб Србије насликан на страни б, па отуд само у овом случају ред прилога иде а, б, б, а, за разлику од осталог реда који иде нормално, а, б, а, б. Поље оивичено са све четири стране обојено је ружичасто око грбова Србије и Босне за разлику од осталих грбова где листови ни било који простор око грбова није обојен. Најзад ови се грбови разликују од осталих и по томе што се под сваким од њих понавља запис: Delineavit P. Joannes Kressich – die 26 Augusti. Уз грб Босне додата је и 1837. година. На доњем десном углу бојеног поља испод грба је опет запис: Kreshevii in Bosnia.

Ови записи су сигурна потврда да је Иван Крешић, уз потврду фрањевачког провинцијала и других фрањеваца, стварно начинио препис Фојничког грбовника. Разлике са ова два листа и потписи само на њима могли би навести на закључак да је Иван Крешић начинио преписе само ова два грба и да их је уметнуо у неки, можда и старији зборник. То се, међутим, мора одбацити јер су сви, па и два спорна грба, несумњиво рад исте руке.

Даље је Грбовник који се чува у Библиотеци Матице српске исти као и Фојнички грбовник. На л. 4. је наслов као код Шафариковог преписа и код Бечког – Скоројевићевог преписа на л. 173, с тим што ни овде нема печата него само слова L. S. у кругу испод латинског текста који следи ћирилском наслову. [5]

На л. 5. је Богородица са Христом на полумесецу међу кључевима са главама црнаца. Следи на л. 6. св. Степан и Ст. Ловренц са палмама у рукама. На л. 7. је св. Јероним. Затим долази грб Србије онако како га је описао Ст. Новаковић. [6] Иза овога следе грбови редом како их забележио Ст. Новаковић. Од његовог описа разликује се грб Славоније за који он вели да је од три црвене круне на сребрном постољу (у овом Грбовнику он је према приложеној слици са три куне).

Попис који је Ст. Новаковић. преписао: Бошашиновић у нашем препису је: Bogasinovich што се по свој прилици чита Богашиновић. Презиме: Biloxevich (Билошевић) Ст. Новаковић бележи Белошевић. Презиме Кешић код Ст. Новаковића, Keschich код Јукића, Клешчић код Шафарика у Грбовнику грофа Ладислава Фестетића је: Klescicch – Клешић дакле. На крају, на грбу Босне, штитови са и без круне су на обрнутим странама у односу на Фојнички грбовник. Где је Ст. Новаковић нашао штит са круном, у Фестетићевом је грбовнику без ње и обратно. [7]

Иза последњег грба су два празна листа иза којих следи писмо грофу Фестетићу од Ивана Крешића онако како га је нашао на 174. страни Бечког – Скоројевићевог преписа и како га је објавио А. Соловјев. [8]

* * *

Овај препис Фојничког грбовника доспео је у Библиотеку Матице српске од инж. Саве Величковића из Београда. Поменути је власник Грбовник купио у Бечу. Овај бечки препис није ваљда онај о коме говори А. Соловјев у одељку о грбовницима које није видео. Јер према писању Обзора од 27. новембра 1936. године Бр. 276. књижара Gichofer und Rauschburg имала је Грбовник од 158 листова. Грбовник Ладислава Фестетића има 146 листова са текстом и 10 празних листова и једним писмом што је укупно 157 листова. Ако су подаци у Обзору били погрешни за један лист, ово би могао бити доказ да је примерак из поменуте књижаре и Фестетићев примерак један те исти Грбовник. У Фестетићевом примерку се, међутим нигде не помиње 1620. година што, ако је тај податак у Обзору био тачан доказује да је ово још један примерак који се нашао у Бечу.

Др А. Соловјев је приметио два врло „чудна писма на л. 172-174“ Бечког – Скоројевићевог грбовника. [9] Навело га је то да посумња да је Иван Крешић извршио нови препис Фојничког грбовника при чему је он нашао два објашњења о томе како су записи могли стићи у Бечки – Скоројевићев грбовник. По једном „је гроф Фестетић заиста добио нов препис Фојничко зборника и затим је преписку о томе дао увезати у старински зборник који се чувао у Дворској библиотеци. Али је сасвим неразумљиво, зашто би и како би он то учинио? По другом објашњењу Бечки – Скоројевићев зборник некако је доспео почетком XIX века у Крешево, а када је Фестетић затражио од провинцијала препис зборника, Андрија Кујунџић, који није имао сликара при руци, решио се да грофу пошаље оригинални зборник XVII века, приказавши га као савремени препис фојничког оригинала 1340. године; у оригинални Скоројевићев зборник дао је везати и писма и лажну потврду бискупа Гргура из г. 1800.“

Обе претпоставке А. Соловјева су неприхватљиве, јер су могуће и друге. Није нарочито било потребно да Бечки – Скоројевићев грбовник дође у Крешево па да буде упућен грофу Фестетићу, али је могуће да је и Бечки – Скоројевићев грбовник био власништво грофа Фестетића који је могао чути за Фојнички грбовник и научити или наслутити том приликом разлике међу њима, што га је навело да потражи или начини препис Фојничког грбовника. Преписе записа, његово писмо и писмо њему са његовог преписа Фојничког грбовника он је могао дати да се препишу на Бечки – Скоројевићев грбовник да би доказао његову аутентичност и оставио трагове о свом ангажовању и интересовању око босанско-илирских грбовника. да ли је Фестетић могао знати и за који грбовник више, па и за онај који се помиње у Обзору, тешко је утврдити по ономе чиме се сада располаже за потврду такве тезе. Неће бити ипак на одмет да се каже да су и Скоројевићев и Фестетићев грбовник веома богато опремљени и да је такав могао бити и и онај о коме је писао Обзор. Требало би затим упоредити и водене знаке са додатних зеленкастих листова Скоројевићевог грбовника и утврдити да ли је то исто као у Фестетићевом грбовнику, па утврдити и тим путем да су могла бити власништво истог лица док се не нађу бољи и поузданији докази.

ИЗВОР: Л. Чурчић. Грбовник грофа Ладислава Фестетића у рукописном одељењу Матице српске. Зборник Матице српске за друштвене науке. 1961; бр. 29; стр. 118-121


 

[1] Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, Нова серија, свеска IX, Сарајево 1954. 129-130

[2] Исто, 116-117.

[3] Исто, 114.

[4] Према опису А. Соловјева „неспретно нацртан печат“ у Бечком – Скоројевићевог грбовнику прецртан је доста верно.

[5] Исто, 115. Стојан Новаковић, Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, Годишњица Н. Чупића, VI, Београд 1884, 78.

[6] Ст. Новаковић, исто, 78

[7] Исто, 79.

[8] А. Соловјев, исто 115-116.

[9] Исто, 116-117.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top