Порекло презимена, село Крња Јела (Сјеница)

Порекло становништва села Крња Јела, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Крња Јела је село на Горњем Пештеру, удаљено 35 км југоисточно од Сјенице. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа, смештено између Тројана (1351 м) и Чукара (1270 м), огранака Јарута. Од Сјенице до овог села стиже се макадамским путем преко села Расно и Дуга Пољана. Простире се у висинској зони 1200-1240 м. Налази се иза Растеновића и практично је слепљена са њим. Граничи се са тутинском општином. Изнад села налази се Тројаново брдо, које је на Пештерској висоравни највише, а испод њега су села Крња Јела и Растеновиће. Површина сеоског атара износи 203 ха, а део је катастарске општине Тузиње (површине 2433 ха). Крња Јела је 2002. године имала 47 становника.

Село се под овим именом појављује 1571. године. Пре Другог светског рата представља засебно насеље и 1921. године у попису се спомиње као такво, у саставу општине Буђево, када је имало 15 кућа и 43 становника. До 1964. године физиономски чини засеок села Тузиња, а тада добија статус самосталног насеља.

Мештани сматрају да је село добило име по легенди у којој је «аждаја крњила јелу». Ово је једино село са овим именом у Србији.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство. Село је макадамски пут добило 1967, струју 1972. и телефон 2006. године. Поједина домаћинства градила су индивидуалне водоводе, па се на тај начин снабдевају водом. У селу не постоји основна школа и деца у школу иду у Карајукића Бунаре. Дневне мигранте чини 9 ученика основне школе.

У Крњој Јели порастао је број становника од 1948. до 1961. године 27%, а смањио се до 2002. године 68%. Од 1971. до 2002. године број домаћинстава се смањио 46%. Просечни број чланова домаћинства се смањује од 1953. године. У селу је са 5 и више чланова било 1991. године 7 (50,00%), а 2002. године 6 домаћинстава (46,15%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година     Број становника     Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   117                                      20                                             5,85

1953.   141      20     7,02

1961.   149     22       6,77

1971.   126       24      5,25

1981.   123    22           5,29

1991.   70          14          5,00

2002.   47      13       3,61

Домаћинства у Крњој Јели:

1.                  Турковић Нуман

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 2 су ученици основне школе. Домаћинство гаји стоку и живину.

2.                  Бихорац Хамида

Једночлано домаћинство. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Домаћица није запослена. Бави се узгојем стоке и живине.

3.                  Турковић Азиз

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Домаћинство гаји стоку и живину.

4.                  Турковић Шабан

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Домаћинство је струју добило 1972. године. У домаћинству нема запослених лица, 2 члана траже посао, а 1 је ученик основне школе. Баве се узгојем стоке и живине.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе, али не знају време досељавања предака.

5.                  Бихорац Спахо

Једночлано домаћинетво. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Домаћин није запослен. Гаји стоку и живину.

6.                  Чековић Смаил

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених, а 2 лица траже посао. Домаћинство гаји стоку и живину.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе, али не знају време досељавања предака.

7.                  Турковић Хазбија

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе, али не знају време досељавања предака.

8.                  Бихорац Миралем

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених, а 2 члана траже посао. Баве се узгојем стоке и живине.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе, али не знају време досељавања предака.

9.                  Турковић Изет

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Два члана траже посао, а 3 члана похађају основну школу. Домаћинство гаји говеда, овце и живину.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе, али не знају време досељавања предака.

10.              Турковић Шериф

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе и аугобуске станице 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1972. године. Два члана траже посао, а 2 су ученици основне школе. Домаћинство гаји говеда, овце и живину.

Порекло: фамилија је досељена из Црне Горе, али не знају време досељавања предака.

 

Исељеници из села Крња Јела:

Чековић Заим
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинстваје без школске спреме.

Чековић Ђеладин
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Чековић Халил
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Чековић Нуро
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Бихорац Шемсо
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1957. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Бихорац Адем
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску 1957. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Бихорац Сабит
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Скопље 1957. године, због бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Бихорац Бајро
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Скопље 1957. године, ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Турковић Бахтијар
Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се у Скопље 1957. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Турковић Јакуп
Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Турску 1957. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Турковић Назиф
Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1957. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Према напред наведеним подацима, у потрази за бољим условима живота, становници Крње Јеле одлазили су највише у Сарајево, Скопље и Турску.

У Крњој Јели број лица до 19 година старости смањио се од 1991. до 2002. године 67% и сада их има 9, а повећао са 60 и више година живота 218%. Категорија становништва са 60 и више година старости 2002. године чинила је 74,47% укупне популације. Индекс старења је 1991. био 0,40 а 2002. године 3,88 индексних поена. Ове бројке говоре да село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  1          1,42

муслимани     69        98,58

остали              –          –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        47        100,00

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису 1991. године у селу је, по вероисповести, било 69 муслимана и 1 православни становник. Према подацима из 2002. године у селу је живело 47 Бошњака. Становништво тврди да воде порекло из северне Албаније од племена Клименти, и да су се доселили у XVIII веку. Старији људи у селу још увек знају језик својих предака.

У селу становника преко 15 година старости било је 1981. године 76, 1991. године 57 и 2002. године 38. Број лица без школе смањио се од 1981. до 2002. године 55% и са основном школом 40%, а повећао са 4 разреда основне школе 133%. Са средњом школом било је 1981. само једно лице, а 2002. године ниједно. Неписмено је 1991. било 16 (28,07%), а 2002. године 4 становника (10,52%).

Домаћинства у овом селу приходе углавном остварују од пољопривреде (61,54%), а без прихода 2002. године било их је 38,46%. Ови подаци указују да су то углавном старачка домаћинства, која живе од сточарства. Године 1981. у селу је било 470 оваца и 150 грла говеда, а 2002. године само 26 оваца и 10 говеда. О економском стању у селу најбоље говори податак да је 2002. године 70,21% становништва било издржаваних лица.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић