Порекло презимена, село Блато (Сјеница)

21. јануара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Блато, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Стање из 2002. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се налази 25 км југозападно од Сјенице. Смештено је у висинском појасу 1020-1040 м на долинским странама потока који се улива у Тутићку реку, у подножју Озрена. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. У селу се издвајају засеоци Подблаће и Пушине. Површина сеоског атара износи 405 ха, а део је катастарске општине Крајиновиће (површине 3.545 ха). Према попису из 2002. године у овом насељу је живело 65 становника.

У атару села има неколико извора, то су Ограђеник, Балтовине и Студенац.

Археолошка истраживања на територији Блата указују на трагове старијег гвозденог доба. „Високо изнад ушћа Трешњевичког потока у Крајиновићку реку, која се улива у Лим, издиже се већи гребен правца северозапад-југоисток. Падине гребена се стрмо спуштају према рекама, а једино је југоисточни део гребена приступачан. На том крају, који је највиши (1100 м), било је лоцирано утврђење, на доста кршевитом делу и са камењем разбацаним на све стране. Трагови живота на локалитету се манифестују површинским налазима керамичког материјала, за који се да претпоставити праисторији, оквирно гвозденом добу.” [Премовић-Алексић, 1988, 101-103] Село се под овим именом помиње у турском попису из 1571. године, када је припадало нахији Бихор и имало 13 кућа [Премовић-Алексић, 1997, 46-47], а према подацима из 1921. године то је заселак са 7 кућа и 32 становника. Село представља физиономски део села Крајиновиће, из чијег је састава издвојено 1964. године, када добија статус самосталног насеља.

У околини Сјенице постоје два насеља са овим именом: једно је код Захумског, чији је заселак био средином XX века, а друго је код Кладнице. Мештани сматрају да назив села потиче од живог блата у које су упали путници када су пролазили кроз данашње село.

Становништво се бави сточарством и ратарством. Струју су добили 1985. године. Блато је још једно сјеничко село за које мештани кажу да је без саобраћајних комуникација.

Дневне мигранте чине 4 ученика основне школе.

Број становника у Блату је од 1948. до 1971. године повећан за 170%, а број домаћинстава 92%, док је од 1971. године број 60 становника смањен за 60%, а број домаћинстава 20%. Просечан број чланова у домаћинству пратио је бројно кретање становништва и домаћинстава. Са 5 и више чланова 1991. године било је 5 домаћинстава (29,41 %), а 2002. године 4 домаћинства (20,00%).

 

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година            Број становника        Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                                 68                                               13                                                          5,23

1953.                                  78                                              14                                                           5,57

1961.                                 112                                              18                                                          6,22

1971.                                 162                                              25                                                          6,48

1981.                                 103                                             20                                                           5,15

1991.                                   70                                              17                                                            4,11

2002.                                  65                                             20                                                            3,25

Домаћинства у селу Блато:

 

1. Цмиљанић Добрица

Домаћинство има 7 чланова. Удаљеност од Сјенице и аутобуске станице износи 25 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду ни санитарне уређаје; струју су добили 1985. године. Три лица траже посао, а 2 похађају основну школу. Главни извор прихода домаћинства је узгој оваца и говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе, одакле су се доселили због крвне освете. Раније су се презивали Ловићи. Род: Лазовићи.

2. Брадић Вукомир

Домаћинство има 4 члана. Удаљеност од аутобуске станице износи 30 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Једно лице тражи посао, а 2 лица похађају основну школу. Главни извор прихода домаћинства је узгој оваца и говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе.

3. Раичевић Србислав

Домаћинство има 7 чланова. Удаљеност од аутобуске станице износи 30 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се гајењем оваца и говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе.

4. Бараћ Тикомир

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 30 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Једно лице тражи посао, а 2 лица похађају основну школу. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе, од Мораче.

 

Исељеници из села Блато:

 

1. Адамовић Радоман

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1978. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

2. Адамовић Зоран

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се на Цетиње 1980. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

3. Раичевић Бранислав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се на Цетиње 1980. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.

4.  Брадић Петар

Домаћинство има 4 члана. Исељени на Цетиње 1980. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

5. Средојевић Марко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Обреновац 1978. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Ђурђиц.

6. Средојевић Милојица

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1990. године, ради запослења. Носилац домаћинства има средњу железничарску школу. Породична слава: Ђурђиц.

7.  Цмиљанић Ратко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1971. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

8. Цмиљанић Љубо

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Крагујевац 1955. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

9. Цмиљанић Чедо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Панчево 1955. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

 

Према подацима прикупљеним на терену, становници села Блата исељавали су се претежно у Крагујевац, Цетиње, Панчево и Обреновац.

Број становника до 19 година старости се смањио од 1991. до 2002. године за 36%, а са 60 и више година живота повећао за 350%. Индекс старења је 1991. године био 0,16, а 2002. године 1,12 индексних поена. Индекс старења у 2002. години показује да се село налази у стадијуму дубоке и најдубље демографске старости. Ови подаци указују на то да је ово село захваћено интензивним негативним демографским процесима и да ће, ако се наставе овим интензитетом, бити угрожен демографски опстанак села.

 

Становнаштво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  70        100,00

муслимани     –           –

остали –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   65        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остапи           –           –

 

По попису из 1991. године по вероисповести у селу је било 100,00% православног становништва, а по националној структури 2002. године у селу је било 100,00% Срба, који славе: Св. Ђорђа, Св. Архангела Михаила, Лазареву суботу, Ђурђиц и Св. Николу. Порекло воде из Црне Горе, одакле су се њихови преци доселили у XVIII веку.

У Блату је 1981. године било 60 становника преко 15 година старости, 1991. године 55, а 2002. године 52. Од 1981. до 2002. године број лица без школске спреме је смањен 59%, са 4 разреда основне школе повећан 8%, а са основном школом 200%. Неписменог становништва је 1991. године било 20 (36,36%), а 2002. године 14 (26,29%).

 

Пољопривреда, тј. сточарство (овчарство), је основна грана из које домаћинства у овом селу остварују приходе. Поред сточарства, мештани се за своје потребе баве и ратарством.

ИЗВОР: Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.