Порекло презимена, село Попови (Бијељина)

Порекло становништва села Попови, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

ПОПОВИ имају 299 кућа. Делови села су: Баир, Кућиште. Лаушка, Станкић и Шиндијска махала. По народном предању у Поповима су живела два попа, отац и син, које су Турци заклали, и по њима је село добило име. По предању, сви досељеници у Попову су из Херцеговине.

Најбројније породице су:

–Бабићи (Марковдан) из Црне Горе,

–Бурићи (Никољдан) из Херцеговине и

–Трифуновићи (Лазаревдан), раније се звали Бешлићи, има их у Црњелову и Балатуну, од њих су –Бојићи, –Ерићи (Јовањдан), звали се Јовичићи, из Херцеговине су,

–Милошевићи (Савињдан) из Херцеговине су,

–Милановићи, звали се Ристићи, из Херцеговине,

–Бокарићи (Јовањдан) из Корените су,

–Трновци (Јовањдан) из Трнове су,

–Мирићи (Никољдан), звали се Станкићи, из Херцеговине.

Непознатог порекла су:

–Вуловићи (Никољдан), двојица од њих су се 1876. године иселила у Бадовинце,

–Павловићи (Миољдан), звали се Лаушевићи,

–Тодоровићи (Никољдан),

–Бјеленовићи (Миољдан), живе на кућишту кнеза Иве,

–Кнежевићи (Аранђеловдан) и од њих –Маринковићи,

–Лазаревићи (Аранђеловдан),

–Галовићи,

–Симићи,

–Младеновићи и

–Куђићи.

Сеоска слава је други дан Тројица. У селу постоји једно активно гробље.

 

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић