Порекло становништва села Глоговац, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
ГЛОГОВАЦ има 253 куће. Село се дели на: Глоговац, Карабуџак и Љесковац. По предању све породице су досељене из Херцеговине.
–Перковићи (Јовањдан) од три брата су, Перка, Микана и Андрије, досељена из Херцеговине (Перко у Глоговац, Микан у Модран, а Андрија у Пућиле).
Такође од три брата (Сава, Митар и Вид) досељена из Херцеговине јесу
–Савићи (Савиндан),
–Митровићи (Савиндан) и –
Видовићи (Савиндан), раније су се звали Војиновићи.
–Зеленовићи (Јовањдан) из Херцеговине су.
–Госпавићи (Никољдан) из Црне Горе су од Масталовића. (Била су четири брата и једна сестра. Она није хтела ићи бегу кад се удавала, него браћа исеку бега и оду у Лозницу. Одатле се врати Лазар Госпавић, по коме се Госпавићи зову и Лазаревићи).
–Ђокићи (Петковица) из Бирча су,
–Симеуновићи (Никољдан) из Локања су,
–Матовићи (Јовањдан) у новије време су (између два рата) доселили из Херцеговине, зову их Ере,
–Пантићи, звани и Кркушићи (Јовањдан) доселили са Крке, браћа Панто и Лазар.
Непознатог порекла су:
–Миљановићи (Ђурђевдан),
–Јоковићи (Јовањдан),
–Ранкићи (Никољдан).
–Даничићи (Јовањдан),
–Радићи (Ђурђевдан),
–Бошковићи (Никољдан) и
–Арсеновићи (Никољдан).
»Молитва« је други дан Тројица. У селу постоји једно активно заједничко гробље.
ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
8. децембар 2018. у 10:12
Rijad
Do Drugog svjetskog rata , a jedno vrijeme i tokom rata, u Glogovcu su živjele i familije Arifovic, Murguzuvic , koje su, takođe, doselile iz Hercegovine (okolina Bilice).