Порекло презимена, село Глоговац (Бијељина)

6. октобар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Глоговац, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

ГЛОГОВАЦ има 253 куће. Село се дели на: Глоговац, Карабуџак и Љесковац. По предању све породице су досељене из Херцеговине.

Перковићи (Јовањдан) од три брата су, Перка, Микана и Андрије, досељена из Херцеговине (Перко у Глоговац, Микан у Модран, а Андрија у Пућиле).

Такође од три брата (Сава, Митар и Вид) досељена из Херцеговине јесу

Савићи (Савиндан),

Митровићи (Савиндан) и –

Видовићи (Савиндан), раније су се звали Војиновићи.

Зеленовићи (Јовањдан) из Херцеговине су.

Госпавићи (Никољдан) из Црне Горе су од Масталовића. (Била су четири брата и једна сестра. Она није хтела ићи бегу кад се удавала, него браћа исеку бега и оду у Лозницу. Одатле се врати Лазар Госпавић, по коме се Госпавићи зову и Лазаревићи).

Ђокићи (Петковица) из Бирча су,

Симеуновићи (Никољдан) из Локања су,

Матовићи (Јовањдан) у новије време су (између два рата) доселили из Херцеговине, зову их Ере,

Пантићи, звани и Кркушићи (Јовањдан) доселили са Крке, браћа Панто и Лазар.

Непознатог порекла су:

Миљановићи (Ђурђевдан),

Јоковићи (Јовањдан),

Ранкићи (Никољдан).

Даничићи (Јовањдан),

Радићи (Ђурђевдан),

Бошковићи (Никољдан) и

Арсеновићи (Никољдан).

»Молитва« је други дан Тројица. У селу постоји једно активно заједничко гробље.

 

ИЗВОРРадмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Rijad

    Do Drugog svjetskog rata , a jedno vrijeme i tokom rata, u Glogovcu su živjele i familije Arifovic, Murguzuvic , koje su, takođe, doselile iz Hercegovine (okolina Bilice).