Порекло презимена, село Велика Обарска (Бијељина)

Порекло становништва села Велика Обарска (или Oбарска Велика), општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

ОБАРСКА ВЕЛИКА има 857 кућа. Делови села су: Доња Обарска (са махалама: Буџак, Буковица, Пољана и Табашница) и Горња Обарска (са махалама: Јелав, Миљевићи, Познановићи и Огорјелица). По народном предању, пре 100 година у селу је било само 7 кућа и сви су били досељени из Херцеговине.

По предању први су доселили:

–Малетићи (Мратиндан).

Од њих су:

–Василићи,

–Николићи,

–Панићи,

–Михајловићи,

–Млађеновићи,

–Деспотовићи,

–Трифковићи,

–Јовановићи.

–Божићи (Митровдан) из Црне Горе су близу херцеговачке границе, звали су се Мандић.

–Шубарићи су из Херцеговине, њих је највише у Обарској,

–Ковачевићи (Симољдан) из Херцеговине су.

Махала Табашница насељена је углавном из Градачца, и то после Херцеговаца. То су:

–Танацковићи (Јовањдан), –Зарићи и –Андрићи, сви се раније звали Зарићи,

–Гојковићи, из Градачца,

–Аничићи (Аранђеловдан) и –Стевићи, од два брата досељена из Градачца,

–Благојевићи (Ђурђевдан) из Штрпца су код Прњавора, тамо су се звали Докићи, дед доселио у Бријесницу, отац као слуга дошао у Обарску и ту остао.

Унутрашње сељакање:

–Крстићи (Алимпијевдан) из Батковића су,

–Крстићи (Лазаревдан) из Батковића су,

–Новаковићи (Никољдан) из Загона су.

Непознатог порекла су:

–Чордашевићи (Јовањдан), звали се Арсеновићи,

–Машановићи (Мратиндан),

–Спасојевићи (Никољдан),

–Секулићи (Јовањдан).

–Тришићи (Митровдан),

–Јовићи (Аранђеловдан),

–Ђукићи (Митровдан).

–Васићи (Никољдан),

–Цвијетиновићи (Ђурђевдан),

–Бабићи (Никољдан),

–Стајићи (Митровдан) и

–Бајићи (Ђурђевдан).

Сеоска слава је други дан Тројица. У селу постоји једно заједничко активно гробље.

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић