Poreklo stanovništva sela Žegovac, opština Gnjilane (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je na istoimenoj planini, u izvorišnom delu Žegovačke reke, većinom oko njene leve sastavnice.
Selo je razbijenog tipa. Deli se na Gornji Žegovac (Žegovci Epr) i Donji Žegovac (Žegovci Poštr). Udaljenje između mahala je oko 2 km. Mahale su takođe razbijene na male grupice kuća.
U selu su živeli Srbi, koji su sredinom 18. veka izvršili razmenu zemlje sa Arbanasima koji su bili nastanjeni u Partešu (Gornja Morava).
Rodovi:
– Sefijovit (30 k.) i – Asanovit (2A k.), od fisa Bitiča. Krajem 17. veka su se doselili iz Sev. Albanije u Velekince (G. Morava). Oko sredine 18. veka jedan se njihov predak (Osman) preselio u susedno selo Parteš, odakle je izvršio napred pomenutu razmenu zemljišta sa Srbima u Žegovcu. Pojasevi su im u 1948. od doseljenja u Žegovac bili: Osman, Redžep, Sali, Sait. Lutfi, Alim (55 godina).
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)