Poreklo prezimena, selo Gornje Dobrevo (Kosovo Polje)

Poreklo stanovništva sela Gornje Dobrevo, opština Kosovo Polje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je u ravnici, na Gračanki, s jedne i s druge strane reke, na 2 km pred njenim ušćem u Sitnicu.

Zbijenog je tipa. Deli se, prema toku Sitnice, na Gornju mahalu (na istoku) i na Donju mahalu (na zapadu).

Selo je osnovano 1864. kolonizacijom Čerkeza iseljenih iz svoje postojbine koja im je tada bila pod Rusima. Kad se Srbija u ratu 1877-78. primakla Kosovu, oni su se svi iselili prema jugu, a u njihove se kuće i na njihova imanja uselili muhadžiri iz tada oslobođenih krajeva Srbije. Kako Kosovo u tom ratu nije potpalo pod Srbiju, to se neki od tih iseljenika Čerkeza i neki od Čerkeza iseljenih iz drugih sela posle izvesnog vremena vrate u ovo selo, ali im muhadžiri nisu ustupili imanja, te su morali kupovati zemlju od njih, neki čak kupovali zemlju koja je ranije bila njihova svojina. Za balkanskog rata je čerkeskih kuća bilo 19 i odmah su se po svršetku tog rata, 1913, sve iselile u Tursku. Tad se u Tursku iselio i jedan broj muhadžira. A po prvom svetskom ratu selo je dobilo koloniste iz raznih krajeva Jugoslavije.

Arbanaški muhadžirski rodovi, doseljeni 1878:

– Rečic (5 k.), od fisa Tsača, iz Rečice u Toplici.

– Džini Potok (1 k.), od fisa Tsača, iz Žitnog Potoka u Toplici.

– Berilj (1 k.), od fisa Gaša, iz Berilja u Toplici.

– Gojnovc (2 k.), od fisa Klimenata, iz Gojnovca u Toplici.

– Breznic (3 k.), od fisa Gaša, iz Bresnice (Vranje).

– Brijan (1 k.), od fisa Klimenata, iz Brijanja (Leskovac).

– Crkvic (1 k.), od fisa Krasnića, iz Crkvice u Jablanici.

– Dranovc (1 k.), od fisa Krasnića, iz Drenovca u Toplici.

Kolonisti i autokolonisti:

– Erdeljanović (1 k.), – Žebeljanović (1 k.), – Vukosavljević (1 k.), – Venčević (1 k.) iz Kosančića u Toplici, prva dva 1919, a drugi 1921.

– Đukić (1 k.) 1921. iz Aleksandrova u Toplici.

– Stevanović (1 k.), doseljen iz Toplice 1927. kao bakalin.

– Nikolić (1 k.) 1921. i – Bošnjaković (1 k.) 1924. od Užica.

– Novaković (3 k.) 1920-1922, – Milošević (1 k.) 1920, – Piperac (1 k.) 1922. i – Ašler (1 k., Mađar) 1923. iz Sakule (Kovačica, Banat).

– Dušanić (1 k.) i – Sretković (1 k.) 1914. iz Bavaništa u Banatu na kupljena imanja.

– Žegarac (1 k.) 1922. i – Prodanović (1 k.) 1924. iz Ćente (Kovačica, Banat).

– Dobrić (1 k.) 1914, od Titela (Bačka) na kupljeno imanje.

– Jovičići (2 k.) 1923, – Najić (1 k.) 1923. iz Pećinaca (Srem).

– Jajić (1 k.) 1921. iz Surduka (Srem).

– Milosavljević (1 k.) 1921. iz Karlovčića (Srem).

– Rogulić (1 k.) 1923. iz Petrovčića (Srem).

– Bajić (1 k.) 1919. iz Sasa (Srem).

– Đorđević (1 k.) 1926. od Rume (Srem).

– Faraga (1 k., Slovak), 1924, iz Stare Pazove (Srem).

– Samardžić (1 k.) 1919. iz Krivošija (Boka).

– Antonić (1 k.) Slovenac, 1930, iz Slovenije.

Povratnici iz Bugarske:

– Bakić (1 k.). Iz Moduša (Jaša Tomić) prešao u Bugarsku 1910. i živeo u okolini Plevena. U G. Dobrevo doseljen 1923.

– Jovanovići (2 k.). Iz Ilandže (Kovačica, Banat) prešli u Bugarsku (kod Plevena) gde su živeli oko 20 godina. U G. Dobrevo doseljeni 1923.

– Mećevići (2 k.). Iz Idvora (Kovačica, Banat), prešli u Bugarsku, u okolini Burgasa, gde su živeli 33 godine. U G. Dobrevo doseljeni 1920.

– Godočević (1 k.). Iz Srpske Neuzine u Banatu prešao u Bugarsku, u selo Vojakevo (Burgas), gde je živeo od 1897. do 1921. kad se doselio u G. Dobrevo.

– Tirinda (5 k., Slovaci). Iz Stare Pazove prepši u Bugarsku, u okolinu Burgasa, gde su živeli 10 godina. U G. Dobrevo doseljeni 1920.

– Vladisavljević (1 k.). Iz Deča (Ruma, Srem) prešao u Bugarsku, u selo Vojakovo (Burgas), gde je živeo oko 10 godina. U G. Dobrevo doseljen 1920.

– Đorćević Vlado (1 k.). Iz Samoša (Alibunar, Banat) prešao u Bugarsku, u selo Vojvodovo (srez Orehovo), gde je živeo 33 godine. U G. Dobrevo se doselio 1921.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić