Порекло презимена, село Велика (Андријевица)

Порекло становништва села Велика, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село Велика, поглед са Чакора
Село Велика, поглед са Чакора

Велика заузима обе обале Величке Ријеке до Чакора. Она лежи на стрмим нагибима планина: Јечмишта, Чакора и Приједола. Равнице скоро и нема, осим мало око реке, но и то мало је поплава искварила 1896. год. и затим Иван-поља на дну Велике. Село је дугачко (и.-з.). низ реку, један сахат, а широко (с.-ј.) 1/2 сахата.

Село се натапа од Величке Ријеке и неких поточића, на којима се налазе само редовничке воденице.

Планине су Чакор и Ваганица, на даљини 2-3 сахата. И Величани су, као и Полимљани, на вечитој стражи, јер се налазе између Руговаца, Новшићана, Пенића и Ржаничана, са којима су скоро увек у зађевици. Они су се томе животу навикли, и други се не би на њихову месту могао одржати.

Уз Велику иде један пут, који води преко Чакора у Пећ, а испод Велике други, који води у Плав.

У Великој нема Васојевића, него су становници од других племена, као: Шаљани, Црногорци, Шекуларци (Поповићи) и многи Усташи, којих се доста налази и у Полимљу, из плавске и гусињске околине. Велика има 282 куће са 1743 становника и чини, као и Полимље, засебну капетанију.

У селу се налазе два гробља, а у турском селу Горњој Ржаници, има једно гробље и на њему црквина.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

*

Село Велика налази се на истоку Црне Горе, у општини Андријевица. Географски припада планинском венцу Проклетија. Ово су породице из Велике према књизи Бранка Јокића о Велици и Величанима (преузето са сајта www.selo-velika.me)

ВУКОВИЋИ, као и Бошковићи, такође имају мноштво презимењака широм Црне Горе. Велички Вуковићи држе да су, дошавши преко Мораче, прапријеклом из Скадра и да потичу од Мрњавчевића. Из Велике су селили у Србију (у Јабланички крај, почетком 19 вијека, и од њих су тамошњи Перовићи), као и у Метохију (између два свјетска рата), а у новије врјеме и у многа мјста у Србији и у Црној Гори.  Родоначелник Вуковића је Петар, а његови синови су: Вушо и Филип. Вушо је имао Вука и Миленка. Од Вука (Вушовога) су Милутин, Ђока, Стефан и Милоња; од Млутина: Новица, Пујо, Илија и Вуксан; од Ђоке: Милосав, Милисав и Миливоје; од Стефана Милован, Радосав и Милош, а од Милоње Мијајле. Потом, од Новице: Миљан (а од њега Јоксим и Вукадин, чији је Иван), Мина (а од њега: Миладин, Милорад, Михаило); од Пуја: Бака и Миленко; Бакини су: Милан (чији је Драгоје), Чедо (син Бранко) и Момо, а Миленков је Сава (његови: Славко, Драгослав и Драгољуб). Од Вуксана: Симо, а његови Радоје: (чији су: Здравко, Рајко и Ранко), Крсто и Перо, Мило и Вуче (а његови Милош, Мирослав и Јован). Милосав (Ђокин) је имао: Ђорђија, Миленка и Јована. Од Миленка су Радоња, Владо и Радојко. Миливоје (Ђокин): Томицу (чији су Драго и Рајко), Сима (који имао Милоја, Ратка и Радована) и Мила (син му је Вук). Милован (Стефанов) је имао сина Мила и Мирка; Милош Трифанов: Миломира и Петрашина; Миленко Вушов је родоначелник другог „подфиса“ Вуковића. Његов син је Обрад, а Обрадови су: Арсеније, Милић и Алекса. Милићеви су Новица, Вуко, Војин и Голуб. Филип, други син родоначелника Петра имао је Филипа, и Века. Филип је имао Пера, а он: Раца, Радована, Радисава и Ђола.  Веков је Мирко, а његов Станоје, чији су: Мило, Љујо и Чедо. Радосав Стефанов имао је: Вучка, који је одселио у Србију; Милош Стефанов је имао Миломира, Петрашина и трећег (?); Мијаиле Милоњин имао је Радосава, Радисава и Зарију. Од Пера Филиповог су: Раца, Радован, Радисав и Ђоле. Радован и Ђоле имали су по два сина, а Радисав четири: Милутина, Миљана…

БЈЕЛАНОВИЋИ су доселили се из Трепче (код Андријевице). Прапоријекло им је из Метохије (од Војиновића који се помију још из времена Косовске битке). Бјелановића има и у Јагочу код Бијелог Поља. Величким Бјелановићима су блиски Лалићи из Трепче, а мисли се да су од њих Марковићи у Враки (код Скадра) и у Буроњама (Подгорица). Бјелановићима су први преци били: Миле, Саво и Васо. Миле је имао: Јована (Јоца), Лека, Митра, Петра и Милована. Од Јована су: Ђорђије и Милош; од Лека: Јанко, од Митра: Рашо (његов син је Илија), Раде (син му је Драго) и Радивоје, а од Милована: Милић, Војо и Марко. Од Саве: Вукота и Вулета. Потом, од Вукоте: Ново (његови су Саво, Бућо и Мијајло), Лука (а његов Вукосав) и Милета (чији су: Миленко, Душан и Илија). Вулета Савов је имао: Ниша и Вучка; од Ниша су Ђоко, Здравко и Љако, а од Вучка: Љубомир и Велимир.

Потомци Васови су: Мујо (Милутин), а од њега: Бељо, Радован и Туле.

БОШКОВИЋИ су једно од најраспрострањенијих црногорских презимена и с њима се не доводе у везу и велички Бошковићи.Они држе да су поријеком са Цеклина (од Калуђеровића) и да су им, осим неких других братстава који немају то презиме, блиски Пауновући, Радевићи, Стешевићи и потурчени Адровићи, у Бихору. Бошковићима је родоначелник Бошко, његов је Алекса, а од Алексе су Бошко, Драгоје и Радоња. Драгоје је имао: Тодора, Милића, Миленка и Дула. Тодорови насљедници су: Милета, Саво и Радован; Милета (Тодоров) је имао: Радомира (од кога су Ранко, Бранко, Раденко и Миленко), Драгомира (чији су Боро и Вујадин) и Миомира (од кога су Власто, Радисав и Радован) Од Милића (Тодоровога) су: Милован и Миљан, па онда Миљанов Милић, а Милићеви: Сава, Савољуб, Драгослав Бецо. Дула (Драгојевога) је Илија, а његови су: Милорад, Миодраг и Милан. Радоња (Алексин) је имао синове: Миливоја, Мирка, Милисава и Новицу. Миливоје (Радоњин) је имао: Симона, а он Алексу, чији су: Мирко, Маринко и Милован. Милисав (Радоњин) је имао и синове: Милоша, Миличка, Митра, Милутина и Ратомира; потом, Милош: Милана; Миличко: Жарка, Митар: Мила, Мирка, Михаила, Микосава, Миомира и Борислава; Милутин: Божидара. Бошко (Алексин) је имао: Вуколу и Чкања. Вукола је имао Веља, Вељо Кољу, а Коља Чеда и Влада; други син Вељов је Радосав, од кога су: Радојко (од њега Живко и Жарко, Ранко и Видоје), Бошко, Драгутин, Радоје и Милоња. Од Радоње (Алексинога) су: Раде, Мића, Павић и Стефан; од Рада су Јосип и Иван (до њега Вуко, Велиша и Миладин); од Миће Лека и Вукашин; Лека је имао Максима (овај Велимира и Слоба) а Вукашин: Бранка. Радоњин је и Миливоје, а његови: Мирко, Милисав, Новица и Раца (који је имао 5–6 синова). Миркови су: Јевто, Монћо (Симон) и Богдан. Симонов је Алекса, а његови: Мирко, Маринко и Милован. Радич је имао Андра, а он Душана. Чкањови су: Раде, Мића, Павић, Стефан и Јосиф (имао два сина?). Иван (Вано) имао је: Вука (његов је Радослав), Велишу (чији су Милован и Милорад) и Милисава (а његови су: Бошко, Борислав и Иван). Павић (Чкањов) имао је Михаила, а он Миличка. Стефанов син је Радомир

БРКОВИЋИ су Шаљани (од Гојковића). Из Велике су селили код Новог Пазара, у Метохију, Војно Село и Брезојевице. По некима, из Велике су и Брковући који живе у Љешкопољу, Пљевљаима (од 1894. год). Брковића има и Костањици (Котор, дошли у 17. в. из Попова Поља, у Херцеговини), Морињу и Перасту. Такође поријеклом из Херцеговине. Мање братство Брковућа живи у Пиперима и себе доводе у везу са Величким Брковићима, али о томе нема поузданије грађе или предања.

БУЗИЋИ су поријеклом из Бјелопавлића. У Велику су доселили Благоје и Спасоје. Од Благоја је Новица, а од Спасоја Мијајло. Вукота је ближи рођак Благојев и Спасојев. Имао је Радоту и Вуксана, чији су синови: Вујо, Слобо, Вукман и Ранко.

ВУЧЕТИЋИ су пријеклом из околине Цетња. Није познато да ли су у сродству са Вучетићима у Бањанима, на Црногорском примрју и другдје. Прапредак у Велици им је Вучета, који је имао: Митра, Вукоту и Максима.
Митрови су: Марко, Раца, Илија, Милутин и Радисав; Вукотини: Божо, Јован и Саво, Максимови: Петар, Јеремија (у Брезојевицама) и Веко. Марко (Митров) имао је: Милосава, Пула, Милоша и Благоја. Милосавов је Радич (чији је Драгиша), Милошев Митар, а Благојев Љубомир Зеко (његови Добрашин и Марко); Раца (Митров) је имао синове: Зарију и Гавра (Гавро Милорада и Миломира); Милутин (Митров): Миливоја, Гоја, Вуксана и Никодина; од Миливоја су Војо (његов је Вук), Мирко и Јован (чији су синови Слободан и Драган), а од Никодина Вукота и Вукашин; Радисав (Митров) је имао: Пунишу, а Пуниша Драга (о кога у Миро и Ђока) и Влада;
Божо (Вукотин): Рада, а Раде: Милету, Милана и Душана; Милетини су: Миличко, Манојло (његови су Томислав и Радисав), Радивоје (има Радомира, Божа и Јова), Вукота и Алекса. Миланови: Драгутин (његов је Ратко), Милутин- Мићко (чији су Момчило и Мојсије), Мирослав- Рајко и Видо (Небојша и Његош). Душанови: Гојко и Голуб. Јован (Вукотин) је имао: Перишу, Трифуна и Алексу; Периша: Миљана и Мијајла, а он Драгомира Драга (чији су Милоје и Миломир, од кога су Зоран и Бранко) и Вука. Трифун Вукадина од кога су: Светислав, Радисав, Петар и Добрашин; Алекса (Јованов): Ђорђија, Богдана и Васиља; Саво (Вукотин): Вуко, Радуле (отац Илијин, који има четири сина), Радован (чији су Боро и Добрислав), Милован и Млађен; Петар (Вукашинов) имао: Вучету а он Вукмана (син Чедо), Батрића, Милорада и Бранка, који је имао два сина.
Јеремија Вукашинов имао: Никодина Баља и Радосава. Никодинови су: Вукашин (његови Новица и Јеремија), Новак 1, 2…и Марко) и Бранко, чији су: Крсто, Слободан и Вукосав. Радосав Јеремијин: Вешо, Бојо и 3? Јосиф Вукашинов: Радуле, Сава, Радосав (чији су Никола, Вукашин, Божо, Перо и Јосиф. Веко Вукашинов имао Милоша, а он Милована…

ГОГИЋИ су у Велику дошли из Лијеве Ријеке. Сматра се да прапорихекло воде од Шћепановића из Роваца. Презиме Гогић сријеће се и у околини Пљеваља, Павиног Поља, Томашева, Мојковца, Шавника, Фоче, Зенице, у Пиви, и др. Гогићи: Саво (доселио из Лијеве Ријеке уочи Другог свјетског рата), а од Сава Жарко, Живко, Ранко и Бранко.

ГОЈКОВИЋИ су Шаљани. Селили су у Србију (код Чачка и Ваљева), у Ругову (ђе су примили ислам) и у Метохију. Живје су и у Горњој Ржаници, Грачаници, Гусињу, Пепићу, Војном Селу и Пеовацу, код Андријевице, Београду, Подгирици… Презиме Гојковић (а мисли се да је из њега изведено и презиме Гојаковић) сријеће се и у Брчелима (Црмница, од 1840. год.) а претпоставља се да су од њих презимењаци у Улцињу, Бабинама, Заостру, Гојаковићима, Јабуци, Малошићу и Стрмацу (код Бијелог Поља); у Дробњацима, Пиви, Никшићу, на Црногоском приморју, у Херцеговини, на Романији, итд. Гојковићи су од Гојка, који је имао синове: Веља, Лабуда, Сава, Деспота, Секулу, Милутина и Јеремију; Вељо: Јеврема и Марка;
Јеврем (Вељов): Милету, Петра и Николу. Милета (Јевремов): Стефана, Рама; Гавра (од кога су Божина и Радован), Јефта (од кога је Милутин и ?), Јефта, Радула, Вуксана и Милуна. Од Рама су Радивоје (његов је Милован), Ђока (чији су: Радомир, Миља – Мишо и Радоња) и Голуб…
Од Петра (Јеврмовога) су: Милош и Машо, који је имао пет синова…
Од Николе (Јевремовога): Васиљ (и ?) Марко(Вељов) је имао: Вукашина, Ђола (чији је син Вуксан, учитељ у Велици и начелник среза у Пећи, а његови синови су Милош, познати новинар Политике и џез музичар Душко), Тома, Божа, Сава и Милуна; Божо (Марков): Милића, Вукадина и Јеремију. Милић Милету и Радована, а Вукадин Богдана и Вукића. Радован је имао Рајка, он Радослава, а овај Гојка… Лабуд (Гојков): Радосава, од кога су Раде (Марин), Дано и Васо. Од Рада је Радоња, а од њега, Радуле и Петар (од Радула су: Радомир, Трифун и Лешо); од Дана: Ћале и Станоје.
Саво (Гојков) је имао Риста и…? А Ристо: Вука, Ђока, Рака, Пера и Сура. Од Вука су Микаиле (његов је Манојло, чији је Сава), Миладин, Илија, Мирко и Никола. Од Ђока је Миливоје, од Рака Јован (од њега Видоје) и Цветко, од Сура су Милован (чији су Вукман и Вуксан) и Обрад (његов је Милун).
Деспот Гојков је родоначелник Брковића. Од његовог унука Лека потичу: Новица (од њега Радоје и Радомир), Павле и Миладин; од унука Деспотовога Станка су: Мушо, Вукота, Вуксан и Перо; потомак Леков (или Станкови) је и Томица – Тоја (чији су Милорад, Милован и Милосав).
Од Секуле Гојковога су: Вукашин и Иван. Јеремија Гојков је имао: Стефана, Зака, Вула, Мила и Спасоја. Од Стефана је Миљан а од њега Миливоје (његов син је Стево); Мигро, Ђоле и Јован (чији је син Вешо); од Вула су Вукадин и Никола, од Мила Милић (од од њега Зарија и Радота), а Спасојеви Бошко и Гавро; од Бошка (Спасојевога): Јеремија, Илија, Владимир, Авдо, Бадо и Бранко; а Гавра (Спасојевога) су: Алекса (његови Радојко, Радојица и Ратко) и Грујо (?) Лабуд, Милета и Милисав).
Од Милутина Гојковога су: Арсеније (његови су Милош, Милован, Мијаиле, Милосав, Вукадин и Никодин), Миленко (од њега Мирко и Саво), Симо (од кога је Велимир а његови синови Миодраг и Миломир), Јосо (од њега Вуксан а Вуксанови: Радота, Радојко и Радомир), Милун (који је имао Луку) и Радован, чији су Новица и Томица (његови Раденко и Гојко). Од Милоша Арсенијевог су: Здравко, Цветко и Владимир, од Милосава (А): Војо, Голуб, Бранко, Неђељко и Драго, од Мирка Миленковога: Милорад (његови су Драго и Миро) и Војин (има сина Бранка); Саво Миленков има синове Вукмана и Вукоту. Томица Радованов имао је Раденка и Гојка.
Од Ивана Секуловога је Милисав (од њега Алекса, који је имао сина Вукашина) и Милића (од кога су Крсто и Милутин, а од њега Милорад, Божо и Милун).

ЖИВАЉЕВИЋИ у Велици, Машници, Мурини, Горњој Ржаници и Метеху су од Живаља из Пипера. По неким тврдњама (мада о томе нема писаних докумената) у Велику су доесеили у 16 вијеку и остали и послеије Велике сеобе (1690). Касније су селили у Србију, Метохију а онда и широм бивше Југославије. Од пиперских Живаља су настала још нека црногорска братства али су промијенила презиме, мада под тим презименом (Живаљевић) има их и у околини Даниловграда, у Црмници, на Црногорском приморју, итд. Живаљевићима су родоначелници: Иван, Мартин и Новица.
Иван је имао: Радомана, Илију и Радисава. Мартин: Дима и Арсенија, чији је Грујица. Новица: Миливоја (а он Душана, Милана, Миодрага и ?) Илија (Иванов) Милутина (од кога је Вујадин, чији је Жарко), Милисава и Милована, чији је Милић, у Метохији). Радоман (Иванов): Арсенија и Спасоја. Од Арсенија су: Радосав (његов Љубо), Радован (чији је син Милорад), Радоман (син му је Васо) и Мирко; Спасојеви су: Никола (његови Душан, Божо и Новак), Ника (а његов Вучеља), Радуле (од кога је Милосав) и Микаиле. Од Илије (Ивановога) су: Мато и Панто; Матови: Петар, Милош и Вукосав (чији је Миличко) а Пантови Јован, чији је Рацо (а његови: Радоња и Радисав) и Јеремија (од кога су Ристо и Ратко). Радисавови су: Мићале (чији је Вукадин), Милош (Шако), чији су:Радивоје (његов је Митар, чији су Витомир и Горољуб), Радоња (његов је Филип, чији је Драган), Радош и Раде. Тодорови су: Максим, (од кога су Раде, Манојло, Драго и Бранко) и Милован (од кога је Радота а његови Радмило, Момчило, Ратомир и Страшимир). Тодоров брат је Јован, његов Радосав, а Радосавов Бацо…
Од Радосава Радомана Ивановог су: Аксо (његови Вучко, Вуксан и Жарко и ?) и Вукашин, чији је Ђока, а његови Миљан и Богдан…

ЈАНКОВИЋИ су огранак Микића, од Јанка Голубовога, који је имао синове: Павића, Ивана и Јована. Павић: Вучка, Милету и Михаила; Иван: Јанковићи су Шаљани (од Гојковића). И ово презиме је веома бројно, али није у вези са величлким Јанковићима. Јанковићи су огранак Микића, од Јанка Голубовога, који је имао синове: Павића, Ивана и Јована.
Павић: Вучка, Милету и Михаила; Иван: Раца; Јован је имао Милића, а он Љуба, Јована (од кога су Иван и Гојко) и Драгића; Вучко (Павићев) имао Васа а овај: Милована, Радоја и Голуба; Милета (Павићев) имао је четири сина. Од најстаријег Милоње су: Миладин, Манојло, Благоје и Боро.
Михаило, Мајор (Павићев): Душана.

ЈОКИЋИ су из Шаље. Из Велике су селили у Србију (код Врања, ђе су доселили из Велике, 1896. год.), Метохију и, по неким подацима, у Сарајевско Поље, Далмацују (Буковица и Равни Котари) Босну (Козулов Варес), а у новије врујеме и у друге крајеве бивше Југославије. Колико је познато, Јокићи имају презимењаке код Никшића (једни су огранак Миљанића, који су се дијелом одселили код Високог, у Босни, а други потичу од Шћепановића из Роваца); код Бијелог Поља (од њих су Јокићи на Романији, Кезуновићи у Видушића Сокацима и још неким мјестима, у Србији); Беранама (који су дошли још 1906. год, а инда одсwлли у Херцег Нови); Градацу код Ваљева (дошли су из из Пипера, од попа Јока)) Церову код Ваљева (дошли из Пиве), Лозној, Тубану и Затону, код Бијеог Поља и у Прошћењу, код Мојковца (дошли су из Куча И Братоножића). Јокићи су од Јока (или Јоке), који је имао два сина: Богдана и Богоја. Од Богдана су: Мучовићи, Цакићи, Прашчевићи и Џгокићи. Од Рајка (Богдановога) су: Ђељош, Миливоје, Мијаиле, Лакић и Мијат. Од Ђељоша: Милун и Илија. Од Милуна (Ђељошева): Милија (његови су Блажо и Радован), Милосав (чији су Милан и Живко) и Јеремија; Илија (Ђељошев) је имао: Драга (чији су Мића, Миломир и Чедо), Мијајла и Мину; Од Миливоја (Рајковога): Милета (његов је Мирко, а он је имао Ђока) и Илија. Од Мијаила (Рајковога): Новица и Ђођо. Од Мијата (Рајковога) је Милоња а његови су: Миљан, Љака, Никодин и Милосав; од Миљана су Радосав и Радоња (од њега Слободан), од Љаке: Мита (његови Мулутин и Бошко), Љубо (чији су Миладин, Бранко и Жарко), и Сено; од Никодина: Вукота и Вуксан; од Милосава: Милорад (Кујо) и Мило; Од Лакића (Рајковога) су: Млађен, Јаков, Милутин и Јован;
Млађен (Лакићев) је имао синове: Симона, Митра, Зака, Лека и Богдана; од Симона је Костадин (Кола), а његви синови су: Лакић, Драгић и Чедо; Митар је имао: Михаила (Гаца), а он Миљана; Зако: Милића, Душана (Дука), Милована, Ранка, Голуба, Мићу и Милутина; Леко: Нова (његов син је Драган), Војина и Томицу; Богдан: Рајка, Радоја, Радомира и Станоја.
Цакићима је такође прапредак Богдан. Он је имао: Бера, а он Јефта и Јована. Јефто: Радисава, Перишу, Радуна, Павла и Тала. Радисав: Милисава, Петра, Сима и Митра. Периша: Милована и Милића (који је отац Ђоку, који има Вука, Саву, Душана);Радун: Богдана;Тале: Николу, Радивоја и Јефта; Милисав (Радисавов): Станоја (његови су Бранко, Рајко и Радоња);
Симо (Радисавов): Радисава; Митар (Радисавов): Јована (од кога су Драго, Ратомир, Русо, Драгољуб и Милутин), Ивана (а он Мирка и Милорада) и Миљана. Прашчевићима (Јокићима) су прапреци Милош и Марко.
Милошеви су: Благоје, Радун, Радосав, Арсеније и Тодор. Благојеви: Милутин, Петар, Милета, Љака, Дика и Богдан; Радунови: Максим и Милош; Радисавов Васо; Милете (Благојевога) су: Драгић (а његови Раде, Ратомир, Радивоје и Радомир) и Вукашин; Дике (Благојевога) Милорад, Видо и Даћо;
Од Арсенија (Милошевога) је Ратко, а његов Милован (чији су Вукман, Вукадин и Вујадин), Обрад (чији је син Милић), Од Тодора (Милошевога) је Обрад и Радован; од Обрада Милић (његови су Владо, Рајо, Млађо и Ђоко), од Радована (Тодоровога) Микаиле, Пуниша и Драгиша (у Новшићу).
Џгокићи су: Раде, па онда Ратко (а од њега Васиљ), Андро и Тошо.
Од Марка Прашчевића (Јокића) потичу и: Мирко, Милија, Никола, Дано и Гашо: Мирко је имао синове Мила и Милована (чији су Жарко, Драгиша, Саво и Драган); Николини: Марко и Станоје; Гашови су: Крсто, Вуко, Вукота, Вукман и Радисав, Богоје (Јоков, или Јокин), родоначелник је другог „фиса“ Јокића. Имао је синове: Шћепана, Милету, Радована, Николу и Мартина.
Од Шћепана (Богојевога) су: Зарија, Зако, Чубро, Јеремија и Марко. Потом, од Зака: Ђорђије, Грујо, Дано, Стамат и Станоје; од Стамата: Александар (Шато) и Војо; од Станоја: Бранко и Радомир; од Дана: Зарија, Од Чубра: Стефан а од њега: Богдан, Мијајло и Мито; Јеремија је имао сина Мита.
Од Марка су: Новица, Томица и Симо; од Новице: Гваро (отац др Вујадина), Владо и Батрић; од Томице: Миладин, Никола, Милија, Рајко, Драго, итд; од Сима: Драгутин и Милутин. Милета (Богојев) је имао: Радована, Радисава и Радоњу. Од Радисава су: Суро и Милисав; од Радоње Вукић. Милисав је имао: Милету, Радоту, Милоша, Радосава и Никодина. Насљедници Радотини су: Радисав, а његови Вељко и Велимир; Радосавови: Радун, Саво, Раденко, Радован и Боро; од Вукића је Вукман, а од њега Душан и Првослав… Од Николе (Богојевога) су: Симо, Лазо, Миленко и Филип.
Симови су: Милутин (Мујо) и Радош (Ћале), а од овог последњег: Величко и Славко; од Лаза: Мирко и Милутин, а од Мирка Вукман (Вуцо) и Вукота; Миленко је имао Милету, а Милета: Влада, Радомира и Чеда; од Радомира су Момчило (књижевник) и Гвозден; Филипови синови су: Милован, Милисав, Марко, Максим и Којо. Од Милована су: Мило и Петар, од Милисава Милош, а од Милоша Славко; од Максима: Крсто (од њега Добрашин и Милан), Владо и Милорад; од Која; Милорад и Никола;
Мартин (Богојев) Века је имао: Радивоја, Милоњу, Баца, Радула, Радојка и Илију. Радивоје (Мартинов): Лабуда и Јована; Лабуд Радоњу, а он Живка (Вука) и Бора; од Јована су: Лука, Радојко и Ратко (од Луке: Јован, Мирко, Милован и Милан; од Ратка: Радивоје и Младен Дено; од Радојка: Милета, Богоје и Милан. Милоње (Мартиновога) синови су: Јеремија, Милија (Милирого) и Андрија; од Јермије је Михаило, а од њега Момчило и Томислав Бато; од Милије је Михаило (Миш), а од њега Душан, Милоња и Чедо), од Андрије је Милорад, а од њега Бранко, Жарко, Славко, Марко, Андрија и Миодраг. Од Баца (Мартиновога): Гавро, од Гавра Вуко, Вукашин, Вукадин – Жујо, Вујадин и Ранко; од Вука: Мулутин – Бан, Драго, Саво, Драгослав – Багош и Светислав; од Вукашина: Вукић, Радивоје, Данило – Блајо и Видо, од Жуја: Вукајло, Војо, Божо и Бранко, од Вујадина: Борислав и Добрислав. Од Радула (Мартновога) су: Милета и Раде; од Милете: Радојко (чији су Момо, Миле, Чедо и Владо), Ратко (чији су Богољуб – Бато и Боро), Војислав (чији су Бранимир и Томислав), Радомир (чији су Раде, Радован и Ранко) и Вешо; од Рада: Радослав, Мирко, Бано и Боро; Од Радојка (Мартиновога) су: Леко, од Лека Богдан (његов Гојко), Љубомир и Драгомир (чији су Рајко и Рашко); Од Илије (Мартиновога) су: Мијајло, Вукајло и Миладин. Од Мијајла је Вукман, од Вукмана Батрић, Богић, Драгиша и Милић;

КНЕЖЕВИЋИ из Велике и Новшића су Шаљани (од њих су Шаљићи, Ракуши и Симонивићи). И они су селили у прошлим временима- по Црној Гори, Косову и Србији.И ово презиме је веомома распрстрањено, али сва та братсва имају различито поријекло. Кнежевићи су су од Андрије. Андрија је имао сина Или-кнеза, а он Тодора, Веља и Милоша. Од Тодора су: Радивоје (првак и барјактар), Јован, Дика, Андрија и Бацо; Од Веља: Радоња, Радослав и Зако; Од Милоша: Раде. Радивоје (Тодоров) има: Вучка (барјактар), а Вучко: Филипа, Милића, Милију-Миља, Миленка и Томицу; Филип је имао Душана (чији су Филип и Милан), Света (Миодраг и Драгољуб) и Жарка (Драган и Бранимир – Мина). Од Милије су Вучко-Вујко (његови Голуб и Гојко) и Слободан (Раде и Рајко). Миленков је Радивоје (у Русији), чији је Александар – Саша. Томица је имао Момчила. Јован (Тодоров): Милованца, од кога су: Вукашин, Павле, Вукман и Вучеља); Милосава (од кога су Бранко и Бранислав), Тоша (чији су Младенко, Милутин, Мило и Миладо) и Симона; Дико (Тодоров): Радомира, Дана и Миља; Андрија (Тодоров): Сава, чији су: Андро (Драго и Славко), Богдан (Милорад) и Миљан (Божо) Од Баца (Тодоровога): Леко, а његови су Живко, Радоје и Томислав. Радоња (Вељов): Вукосава и Вуксана; Зако (Вељов): Радула; Раде (Милошев): Петра, Илију, Митана (његови Живко и Драган) и Милоша (Мирослав и Вук); Вукосав (Радоњин): Ћића (чији је Мирко, а његови Вујо и Веско) и Луку; Од Радомира (Диковога): Миливоје и Милутин-Рушо. Од Дана (Диковога): Мано и Мираш; Рамшићи (Кнежевићи) су од Симон – Ђуре, итд.

МИКИЋИ су од Гојковића. Селили су у Метохију (Пећ и Лоћане). Ово презиме се сријеће и у Шекулару, Дробњацима, код Цетиња, Мојковца и Никшића, али није познато има ли неке везе са величким Микићима.
Микићима је родоначелник Голуб (дирекни предак му је Јеврем Гојков Гојковић). Његов је је Јанко (од кога су Јанковићи) и Млађен, од кога су: Раде, Трако, Вукота, Бацо и Мирко. Од Рада су: Михаило, Костадин и Санда; од Михаила Љубо (његов Михаило, а Михаилов Предраг), и Велимир (његови су: Раде, Момчило и Ратомир); од Костадина, Владо (његови су Бранислав и Данило) и Млађен (од кога су Светислав, Слободан и Костадин); од Санде Бојко и Раде. Од Вукоте: Јефто (његови Милован и Радуле,а Радулеви Душан у Милорад) и Никола (син му је Голуб,а његови Небојша и Миодраг). Од Баца: Михајло, Мирко и Драгутин. Од Михаила (Бацовога): Божина и Јован. Божини ни су Борислав (чији су Милан, Марко и Маринко), Радослав (чији су Милован и Слободан), Петрашин (а његови Горан и Војкан), Добрашин (његови Дејан и Дарко) и Славко; Јованови су: Вељко, Михаило и Ранко. Мирков је Младен. Драгутинови су Вујадин (његов Мирко) и Мулутин (његови Драган и Дејан).

НОВИЋЕВИЋИ: Лабуд (додигао), а од њега Драгутин и Драгољуб.

ОГЊАНОВИЋИ, су поријеклом из из Цеклинске Жупе (Ријека Црнојевића). Из Велике су селили на Косово и Сбију, а сада их има и у Подгорици, Београду и другим мјестима. Сријеће се и презиме Огњеновић – у Рисну, Миљанићима и Дубочкама (Бањане), Мратињу (Пива) и др.
Огњановићиима је родоначелник Милисав, од њега је Стефан, чији су Мирко, Милован и Петар. Од Мирка Раде (одигао 1907. у Србију), од Милована Рашо (од њега Вука); од Радојка (не наводи се име његовог претка) су: Радота, Раде и Гавро, од Ратка Крсто, од Васа: Љубо, Ћака и Симо, а од Новака: Вешо, Илија, Мило и Машо. Од Обрада Ђолевог су Радосав (а његови Андро и Илија) и Радисав (чији су Томо, Радун и Туле). Од Миливоја Ђолевог су Пуниша, Драгиша, Периша и Миле. Пунишини су Вукман, Вука и Бошко, а Перишини Вукашин и Момо.

ПАУНОВИЋИ су у Велику доселили из Цеклинске Жупе. Одатле су селили у Србију (и сада иве у Туларима, Топлица). И Пауновићи код Липљана у Бабушу (у сливу Ситнице, на Косову) такође држе да су поријеклом из Велике. Презиме Пауновић присутно је у Србији (у Шумадији) и у Црној Гори (Зети, Пјешивцима, код Рожаја и Пиперима) али се не довиди у везу са Пауновићима из Велике.

РАДЕВИЋИ из Велике нијесу блиски са презимењацима из Лијеве Ријеке, Васојевића, Шекулара, Пипера, Жари (код Мојковца), Бјелопавлића, Башче (код Рожаја), Мораче, и других крајева. Велички Радевићи су поријеклом од Ђурашковића (Адровића). У долину Лима доселили у почетку 18 вијека, када је владика Данило почео “чишћење потурчењака” (неке породице од тог братства, у околини Рожаја, Гусиња и Плава, примиле су ислам).У Велици је уочи Балканских ратова живлео 16 фамилија ових Радевића, четири у Чокотину (Јабланички срез, у Србији, ђе су одселили крајем 19 вијека, или нешто касније) и једна у Доњој Ржаници, код Берана. Радевићи су од Рада, чији су: Шћепан, Милош, Ђорђије и Величко. Од Шћепана: Веко, Шуто и Дико. Од Века: Вукадин, који је имао Ратка, Јована и Радована, а Радован Батрића: Вукашин (Веков) је имао Гавра. Благоје Веков: Мила, Пунишу и Милорада. Бошко (Веков): Владо и Вешо (његов Раденко). Мило (Благојев) Момчила и Дојчила. Дико Шћепанов је имао Милету, а Млетини: Ранко, Влајко и Батрић. Шуто (Шћепанов) је имао Миша (чији је син Богдан) и Ђола (син му је Новица). Милош (брат Шћепанов) је имао синове: Баца, Милића, Вуја и Вула. Бацови су Милутин и Ђукан. Од Милутина Никодин, а од њега Илија, чији су Драгиша, Милош, Живко и Милутин); од Ђукана су: Зарија (чији су Милорад и Милинко), Јефто, Никола, Богдан и Ново. Милића (Милошевога) је Миленко (који је имао Вука и Вукоту) и Милоња (чији је син Мирко). Вујо (Милошев) је имао Стефана а Стефан Милију и Мијаила (чији је Добрашин). Вуле (Милошев): Гавра, Сава и Крста (отселили у Србију) Ђорђије (родонаначелник трећег огранка Радевића) имао је: Радисава, Милету и Радоњу. Радисав Мијаила, а он Радојка (од кога је Вукота), Радоша (његов син је Божо) и Максима (чији су Радослав, Милоје, Милиовоје и Боро; Радославов је Драгомир, Милојев Жарко, Миливојеви: Љубиша, Максим и Драгољуб, а Борови: Зоран (његови Стефан и Денис), Горан (његови Александар и Саша) и Небојша (његови Никола и Василије). Милета Ђорђијев је имао Радосава, Радоја, Радула и Пунишу (чији је Марко). Од Радоја су Војислав, Ђорђије, Вујадин и Владо: од Радоње: Мијајло (син му је Милован), Новица (син му Владо), Миладин, Милан (син Вељко) и Вуксан: Величко (родоначелник четврте линије) имао је: Радована и Стефана; од Радована је Леко, Раде и Радомир, а Стефан је отселио у Србију. Радуловићи су од Петровића. Њихов родоначелник је Радуле а његови: Радован, Петар, Мико и Ђока (одигао у Србију). Радован је имао Раца, Вула и Николу. Од Раца је Радивоје, чији су: Вукић, Вукашин и Вукајло. Петрови су: Јаков, Саво и Божо, чији су Милосав (његов Радисав), Милета и Мливоје). Микови: Илија (његови: Обрад – одселио у Америку, Миладин, Милорад – у Војводину и Михаило) Радосав и Милован (чији су: Милић, Милош, Милисав и Милутин…) Од Милоша Миловановог су Мишо и Будо… Од Ђоке Радулевог: Мићо, Мијаиље, Гавро, Благоје и Мушо…

СИМОНОВИЋИ су од величких Кнежевића (Шаљани). Осим у Велици, живјели су и у Метохији, а онда су селили према Србији и Црној Гори. Нијесу у сродству са Симоновићима из Мораче (који су тамо доселили из Херцеговие) Никжића (који су Требјешани),Бјелопавлића, Зете и др.
Симоновићи су од Симон – Ђура Његови унунуци су: Миленко, Ђука, Беле, Чуко, Урош и Радун. Од Миленка је Јован, од кога су Арсеније и Милош; од Арсенија су Милован (чији је син Арсеније – Сено) и Богдан (Драго и Бранко); Од Милоша: Микош (синови Мијо и Радомир). Ђука је имао: Милоњу, Лаза и Николу. За прву двојицу се не знају насљедници, а од Николе је Петар, а од њега Ђола и Радоња; Беле је имао Милована, а он: Јована, Љаку (чији је Микосав, а његов Јован-Јоле), Мата (чији је Душан, а његови Мирко и Милета), Милосав и Миљан; а од Милосава су: Милош, Милета, Милован, Љубо и Светислав (Шако); Миљанови су Вукашин и Арсеније. Од Чука су: Веко, Вучина, Јован, Новица и Шаро; од Века поп Симо; од Новице: Радота, Јанко (син Војо), Радован (чији су Мијајло, Вешо, Милисав и Мишо) и Бошко; од Шара: Милосав, а његови Вуко и Војо;
Од Уроша су: Радоје, Милисав, и Радојко; Радоје је имао Обрада (а он Ђока), Јована (његов насљедник је Вукадин, који је одига) и Љаку (чији су: Миладин, Радомир, Милорад, Момо и Душан); Милисав (Урошев) је имао: Миливоја, Милића (чији је Вуко, а његов Жарко), Миљан (чији је Мило, Симо и Вучко), Велимира (чији су Урош, Митар, Рато и Новица) и Петра (чији су Панто и др). Радојко Урошев је имао Радоша, он Божидара.
Од Радуна (Крња): Андрија (Муљо), а од Андрије: Вукота (који је имао Вељка, Воја и Славољуба), Вукашин (Сава, Миомира и Милутина) и Вукосав (Бранислава, Томислава, Драгана и Драгишу).

СТЕШЕВИЋИ потичу са подручја Ријеке Црнојевића. Осим у Велици ово презиме је присутно у Вемића Кршу (они су од Ћораца), код Бијелог Поља, Бару и још неким мјестима. Стешевићи су од Столете. Који је имао Стеша, Павића, Маринка, Стока и Радоту. Од Стеша су Томо и Бошко. Од Павића су: Радосав, Бацо, Мико, Коља, Зарија и Стефан. Радосав (Павићев) имао је синове: Живка и Раја; од Раја су: Вучко и Вујадин; Бацо (Павићев): Мила (чији су: Жарко и Славко) и Љуба; Мико (Павићев), Велимира и Милуна; Коља (Павићев): Богдана (а он Добрашина и Даша); Зарија (Павићев): Вучка, Вукмана, Божину и Бора; Стефан (Павићев) Миломира и још двојицу.
Маринко (Столетин) је имао Милована и Радисава. Милован Раца и Арсенија; Рацо Вукмана, Вукман Ратомира; а Арсеније: Радомира и Васа; Радисав (Маринка Столетиног): Миљана, а он Драгића; Од Стока Столетиног су: Лале, Спасоје, Цоља, Милутин, Милош и Перо; Лале (Стоков) је имао: Мила, Арсенија и Максима; од Мила су Радивоје (а његови: Бранко, Марко, Ранко, Јанко, и др); Радојко (чији су Бранислав – Вецо, Здравко, Вучко и Мијодраг); Радисав (чији је Лазо) и Милисав (чији је Митко); од Арсенија (Лалевога) су: Милорад (његови Радомир, Драгољуб и Милутин) и Микосав (а његов је Милован); од Максима (Лалевога) је Драго; Перо (Стоков) је имао Јована и Ђоку, а Ђока Миличка и Величка, од кога су Миленко и Милован. Цоља (Стоков) је имо синове: Вучету, Томицу и Радула; Од Спасоја Стоковога су: Андро, Саво, Илија и Шпиро, који је имао два сина…

ТОМОВИЋИ воде поријекло од цеклинских Ђурашковића. Нијесу у сродству са презимењацима из Шекулара, Матешева, Лијеве Ријеке и других мјеста у Васојевићима, Кучима, око Бијелог Поља, Мојковца, Никшића, у Зети и по Црној Гори.

Фрагмент из рукоисног одјелка (о поријеклу и сеобама Величана), другог издања књиге Бранка Јокића о Велици и Величанима (извори: Андрија Јовићевић: Плавско-гусињска област, Полимље, Велика И Шекулар”, Српски етнографски зборник,1921; други списи, казивања Баке Вуковића и других Величана)

Напомена: овдје нијесу обухваћена сва величка братства, а у презентованим подацима су могуће и грешке, па ваљане информације (поправке и допуне) очекујемо и од посјетилаца портала.

ИЗВОР: www.selo-velika.me

ОДАБРАО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Anonimni

    Da li postoji kompletan rodoslov Simonovica iz Velike ?

  2. EGZARH

    Poštovani… Sa željom da da ispravite svoje navode,ja želim da vas obavijestim da u Velici postoje Vasojevići odnosno da je Velika postojala kao samostalna opština _kapetanija nekada u Crnoj Gori odnosno u granicama Crne Gore. Dok je Peć bio u Crnogorskim granicama i PEĆKA Patrijaršija bila prestonica Srpskog naroda a samim tim i roda Srpskoga, što je i danas, Velika kao takva je postojala kao “”METOH” manastira Dečani” i nije tačno da ne pripada teritoriji Vasojevića… Međutim kako u novije vrijeme računajući od polovine 16 vijeka pocinje naseljavanje Velike u ataru manastira Dečani odnosno za metoh Dečanski polako počinje naseljavanje sa granice Šaljanske.. danas poznatija kao “” Šaljani” iz plemena koja tada iz različitih razloga počini raseljavanje, te tako danas imamo prezimena koja postoje u Velici. Tačno je da u Velici nema mnogo Vasojevića ali da prezime Stanisavić,Novićević i još par prezimena jesu Vasojevići i žive na teritoriji Velike od 19 veka do dan-danas i samim tim nažalost vaši navodi nisu tačni odnosno neko Vas je greškom ili namerom da Velika ne pripada po teritoriji Vasojevićima ili svojim razmišljanjem da Veličani ne pripadaju najvećem srpskom plemenom doveo u zabludu pa vas molim da provjerite ispravite vaše navode… S’poštovanjem sluga Božji… Egzarh

  3. Eгзарх,Новићевићи нису Васојевићи него Пипери дошли су 1750 у Васојевиће из Пипера.Поздрав!!!

  4. Miko

    Koju slavu slave Zivaljevici iz Velike?

    • Živaljevići nisu iz Pipera, nego su u 12 vijeku dosli u 3 podcakorska sela iz okoline Duklje, koja je 4 vijeka kasnije prozvana Piperi. Živalji slave Đurđevicu 9 decembar i pričesnica im je Sveti Đorđe.

      • Andre

        Dobro vece Bato!

        Puno Vam hvala,na odgovoru koji ste dali Gospodinu Miku
        na pitanje koji KRSNU SLAVU ,slave Zivaljevici.
        Na zalost mojih bliznjih rodjaka Zivaljevica iz Velike,oni
        bas zbog naziva Djurdjevica koji je Sveti Alimpije, 9.decembar,
        slave ,Djurdjic 16. oktobar.
        U pitanu je ne znanje i greska.
        Stric iako vrhunski intelektualac ,Dr Geoloskih nauka,iste zavrsio
        u Zagrebu ,nakon studija ziveo u Sarajevu sa suprugom i dva sina.
        Na pitanje njegove supruge ,tada 50-ih godina koju slavu ste slavili u Velici
        da bi istu nastavili u novo formiranoj porodici.
        A on je rekao bas tako kao Vi, Djurdjevicu.Pomislila je da je pogresio
        i rekla mu je da ta slava ne postoji u decembru , i verovatno da mislis na Djurdjic u pitanju.
        Tako da su od tada slavili Djurdjic ,sto su preneli na decu i unuke.
        Nazalost

        Srdacno

        Petrovic Andre

    • Drago

      Živaljevići slave Sv. Alimpija Stolpnika 9.decembra.

  5. Vlada

    Перовићи (који воде порекло од Вуковића) су у Србију тј. Јабланички округ, Општина Медвеђа, дошли не почетком 19. већ крајем тог века. Као репер се узима градња цркве посвећене Огњеној Марији која датира после 1890-те.
    Слава нам је Св. Ђорђе, 6.маја.

    “ВУКОВИЋИ, као и Бошковићи, такође имају мноштво презимењака широм Црне Горе. Велички Вуковићи држе да су, дошавши преко Мораче, прапријеклом из Скадра и да потичу од Мрњавчевића. Из Велике су селили у Србију (у Јабланички крај, почетком 19 вијека, и од њих су тамошњи Перовићи)…
    Филип, други син родоначелника Петра имао је Филипа, и Века. Филип је имао Пера, а он: Раца, Радована, Радисава и Ђола..
    Радован и Ђоле имали су по два сина… “.
    Радован који се спомиње у овом цитату је био мој прађед, по њему отац носи име.