Порекло презимена, Подвележје (Мостар), додатак Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља у Подвележју код Мостара. Према студији “ПОДВЕЛЕЖЈЕ И ПОДВЕЛЕШЦИ“, аутора Твртка Канаета, објављеноj 1955. године. Приредио сарадник Порекло становништва насеља у Подвележју код Мостара. Према студији “ПОДВЕЛЕЖЈЕ И ПОДВЕЛЕШЦИ“, аутора Твртка Канаета, објављеноj 1955. године. Приредио сарадник Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, Подвележје (Мостар), додатак

Порекло презимена, Подвележје (Мостар), додатак

Порекло становништва насеља у Подвележју код Мостара. Према студији “ПОДВЕЛЕЖЈЕ И ПОДВЕЛЕШЦИ“, аутора Твртка Канаета, објављеноj 1955. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Прије него што пређем на поријекло Подвележаца морам учинити неке напомене. Њихово поријекло испитивао је Дедијер….Навео је да није испитао село Шиповац . То је, у ствари, засеок Г. Гнојница, подељен на две махале: Пуце и Шпаге (Дедијер их назива Шпагићима). За Пуце вели да их има у Добрчу 7 породица. Тамо их никада није било више од 3 породице (у 1951.) па се тај податак односи на Шиповац. За Шпагиће вели да су иста породица са Ћурићима у Добрчу. Међутим, у Добрчу нема Шпагића, а ни Ћурића, него су тамо Ћорићи и нису исто братство са Шпагама. Велики број породица није поменут, а налазиле су се у вријеме његовог испитивања.

Од готово 100% Муслимана, нисам нашао ни једну породицу поријеклом из Турске. Све су породице примиле ислам послије доласка Турака као и сви муслимани славенског поријекла у БИХ. Тај пријелаз није се знатније вршио прије средине 17. вијека, као што се види из извјештаја бискупа Андријашевића.

Трећа напомена је та да је Дедијер набројио у старјенике и многе породице које то нису, које су стварно старији досељеници као напр. Зломушице и др.  Апстрахујући цитирани извјештај бискупа Андријашевића, према коме је у 1629. години било у Подвележју 60 католичких породица, испитивања поријекла показују да су главна кретања досељеника у Подвележје ишла са запада и југа, из западне Херцеговине, из срезова мостарског, столачког, љубушког и чапљинског, а највеће породице дошлe су баш из крајева гдје су насељени претежно муслимани и католици. Мали је број досељеника из источне Херцеговине.

Стариначке породице су: ГОСТЕ у Хопинама, ИСИЋИ, МАЦИЋИ и ЈЕЛОВЦИ из Дола, ЈУКЛЕ из Шиповца, ТУЛЕ из Бањдола, МЕМИЋИ из Кружња и ВОЛОДЕРИ у Кружњу и Кокорини.

Доселиле су се следеће породице:

–        Из Мостара: НОЖИЋИ, ВОЉЕВИЦЕ и МУШИНОВИЋИ, свега 3 породице

–        Из среза мостарског:

  • из Гнојница: ТРНОВЦИ, ДРАГОЈЕ, КРТАЛИЋИ, свега 3 породице
  • из Рашке Горе: Бијелог Поља: МАРИЋИ (МРНЂИЋИ и ФАИЋИ ?), свега 1 п.
  • из Драчевица: ПУЦЕ, свега 1 п.
  • из Рабине: ГАДАРЕ, свега 1 п.
  • из Ходбине: БРКЉАЧЕ, свега 1 п.
  • из Благаја: ЈАШАРЕВИЋИ, свега 1 п.
  • из Полога: ПЕКУШИЋИ, свега 1 п.
  • из Губавице: КУКУРУЗОВИЋИ, ЏАКУЛЕ, БРСТИНЕ, свега 3 пор.
  • из Врањевића: КУКРИЦЕ, свега 1 п.

 

–        Из среза столачког:

  • из Ходова: КРХАНИ, ШПАГЕ, КНЕЖЕВИЋИ и СЕЛМАНИЋИ, свега 4 п.
  • из Козица: ШАКОТЕ, свега 1 п.
  • из Дубраве: ЂУЛИЋИ, БРКАНИ, ЗУХРИЋИ, ЗЛОМУШИЦЕ са братствима Фазлићима и  Хуснићима, ХУСИЋИ и њихова братства Намети, Мушиновићи, Количићи, Шендре, Омановићи, Беговићи и Хоџићи.
  • из Тријебња: ЧОРЛУКЕ, 1 п.

 

–        Из среза љубушког:

  • из Градске: МАКСУМИЋИ, СМАЈКИЋИ и ЦРНОМЕРОВИЋИ, свега 3 п.

 

–        Из чапљинског среза:

  • из Габеле: ВИДИЋИ, свега 1 п.

 

–        Из среза Посушје:

  • из Габеле: ЋОРИЋИ (Башићи), свега 1 п.

 

–        Из среза Коњиц:

  • Из Доње Јабланице: ТОПИЋИ, свега 1 п.
  • Из Грушче: ДЕДИЋИ, свега 1 п.

 

–        Из среза Невесиње:

  • из Колешка: ЂУЛИМАНИ, свега 1 п.
  • из Жуља: ПИНТУЛИ, свега 1 п.
  • из Сопиља: ФЕРИЗИ, свега 1 п.
  • из Рабине: ГАДАРЕ, свега 1 п.
  • из Драмишева: МИЋЕВИЋИ у Д. Опинама

Моја напомена: породица Гадара из Рабине се помиње и као пореклом из мостарског среза и пореклом из среза Невесиње.

 

ДОБРЧ

У Добрчу има данас 25 домаћинстава, и то: ЋОРИЋИ (БАШИЋА) 12, МАРИЋА 9, ПУЦА 3, ЂУЛИМАН 1.

ЋОРИЋЕ Дедијер назива Ћурићима и вели да су старинци. Ћурића уопште нема у Подвелелжју нити их је било. Ћориће зову у Подвележју и у планини Башићима. Упоређујући по Дедијеру села у којима станују Ћорићи, нашао сам да су сви католичке породице из западне Херцеговине: Драчева, Кљенака, Селишта, Биоградци, Буне, Витине, Ходбине, Тате (Јаре), Рушта, Дријењани и Љутог Дола. Башиће спомиње Дедијер у селу Радишићима и изричито вели: “Отац Башића је из Броћанца у Посушју. Има их “потурчених“. Има их 4 куће. Према томе, Ћорићи су поријелом из Броћанца, срез Посушје, од католичке породице Башића јер Башића муслимана има једино у Подвележју, али под именом Ћорића. Једино под тим именом познају их иновјерци у махалама Бјелашнице.

Друга по јачини породица у Добрчу су МÀРИЋИ. Дедијер убраја Мариће у старинце. Сви Подвелешци веле за њих да су из Бијелог Поља или из Рашке Горе досељеници. И Дедијер наводи да су Марићи старинци у Врапчићу (Равчићи). У осталим селима спомиње да су из Веље Међе дошли лу Поплат и у Бурмазе, одатле у Глеђевце и Бјелојевиће. За Мариће из Братача наводи да су из Бањана, а за оне у Риљима да су из Црне Горе (Заслапа). За оне у Косору вели да су доселили у Мало Поље и поново се вратили. Има их у Ходбини, али нису Мàрићи него Мáрићи (зову их Дошле). За све остале наводи да су из западне Херцеговине: Бекије и Посушја, Хуми Лишани (Бијело Поље) из Горанаца, у Сретници из Прова. За једног Марића вели да потиче од дезертера у француској војсци, служио код Марића, примио име и слави Јовандан. Братство Марића су Мрнђићи за које Дедијер вели да су старинци у Подвележју. Они се зову Марићи – Мрнђићи. То исто важи и за Мариће – Фајића за које такође вели да су старинци. Сви су они, међутим, досељеници. То је опште мишљење у Подвележју. Највероватније је да су доселили из Врапчића који се налазе испод отсјека над котлином Бијелог Поља, управо испод Добрча. Марић из Дола је несумњиво доселио из Бијелог Поља. Доселио је у “момаштво“ прије неких 60 година. Остали су имали своје љетње колибе у Добрчу као што их и данас имају Влајићи у истом селу. Ту су се послије стално населили и одатле се раширили и раселили по другим селима Подвележја и даље. Данас је то најраширенија породица. У свим селима, заједно са Марићима-Мрнђићима и Фајићима, броји 36 кућа. Само њихово презиме упућује на поријекло од неке Маре. Презиме им се изговара Мàрић….и то упућује на то да су поријеклом из околине Мостара. У селима Бијелог Поља (Врапчћима, Кути Ливачу, Хуми Лишанима, Потоцима, Жељуши) сви Марићи су досељеници из западне Херцеговине. Само за Мариће у Свињарини, које су прозвали Пинтулима, зна се да су се доселили из Жуља у невесињском срезу. Међутим, они су Мáрићи, а не Мàрићи.

ПУЦЕ су дошле из Драчевице. Они то сами веле. Прије нешто више од 50 година била је у Добрчу само једна породица. У 1935. Години је још увијек само једна породица. 1951. године било их је три. Податак по Дедијеру да их у Добрчу има 7 кућа, односи се на Шиповац за који Дедијер наводи да га није испитивао.

ЂУЛИМАН је дошао у Добрч из Колешка (Плужине) 1878. године, за вријеме окупације.

МОМИЋИ из Мостара не излазе више на љетиште.

 

OПИНЕ

У Опинама станују готово искључиво ГОСТЕ – 15 домаћинстава. Њихово презиме, њихово предање, историски подаци, упућују на њихово давно поријекло. Несумњиво су једна од најстаријих породица у Подвележју. Интересантно би било испитати антрополошки. Својом тамном пути и физиономијом одвајају се од свих осталих Подвележаца. Станују најближе Мостару.

У Опинама, поред Госта, има само једна породица МАСЛЕША. Маслеша је дошао у Опине из Хамзића, среза љубушког, у години 1919. Приженио се у Госта и остао тамо. Он је умро, а остала му удовица Зила Маслеша са петоро дјеце.

МИЋЕВИЋИ су дошли из Драмишева, срез Невесиње, уселили се на Бехлиловића земље у Доњим Опинама.

 

ГОРЊЕ ГНОЈНИЦЕ

Горње Гнојнице имају двије махале и један засеок. У махали Кричање станују искључиво КРХАНИ – 8 домаћинстава. По причању Подвележаца, добили су име што су се “окрхали“. Била велика породица па се смањила. У Подвележје су се доселили из Љутаца у Худову, среза столачког. Дедијер напомиње да су од православног рода Обрадовића. И они веле да су од Обрадовића. Сви Обрадовићи из Дубраве и из Храсна, одкуд потичу Обрадовићи из Дубраве, католици су. За оне из Црноглава (Доње Храсно) наводи такође да су католици, а да су им преци доселили у Дубраву из Црне Горе, а из Дубраве у Црноглав, Доње Храсно – у 18. вијеку. Они из Прења и Аладинића (Дубраве), који су дошли из Попова и Ластве, католици су.

У Долу, махали Г. Гнојница, станују искључиво ИСИЋИ. Од Свињарског Дола дели их Јеловчев Поток. Исића има 12 кућа. Они су старинци. Немају никаква предања о свом поријеклу. Као и остали старинци, веле да су били сточари Херцега Стјепана. Назад 70 година, биле свега три куће: Салиха, Омера и Мешана.

У Шиповцу су двије махале. У махали Шпаге, најстарија су породица ЈУКЛЕ. Они су старинци, по предању сточари Херцега Стјепана. Знају о своме поријеклу само толико да су прије 120 година становали на Равницама испод Кружња. У Подвележју се чује да су Јукле и Шпаге иста породица. Међутим, то није тачно. ШПАГЕ или како их Дедијер назива ШПАГИЋИ нису старинци већ досељеници из Дубрава. Они су као и Крхани, Обрадовићи. О постанку њихова презимена, прича се, да су прозвани по томе што је неки њихов предак “дигао шпаг“. Док су старинци Јукле сиротиња, Шпаге стоје најбоље у Шиповцу.

Друга махала Шиповца је махала ПУЦА. Има их 9 домаћинстава. Поријеклом су из Драчевица и Гнојница.

 

СВИЊАРИНА

То је централно село Подвележја. Припада јој махала До с лијеве стране Јеловчева Потока. У Долу су двије стариначке породице: ЈЕЛОВЦИ – 5 домаћинстава и МÀЦИЋИ – 1. Поред Јеловаца, налази се у Долу и једна кућа МÀРИЋА. Прије 60 година доселио се Марић у “момаштво“ из Бијелог Поља и остао у Долу. Има једна породица ПУЦА. И овај је прије 60 година доселио у “момаштво“ из Драчевица и ту остао.

У селу Свињарини живи стариначка породица ЈЕЛОВЦИ – 2 домаћинства, дошли су у село из Дола. Сви остали становници у Свињарини су досељеници. Неки су доселили врло давно. Старији досељеници су СМАЈКИЋИ – 3 дом., за које Дедијер вели да су старинци. Они су досељеници из Градске, среза љубушкога, и звали су се МАКСУМИЋИ. Прадјед Ибре Смајкића доселио је у Подвележје. Смајкићи знају да су из Градске, имају тамо и своје рођаке. Стари досељеници су ВОЉЕВИЦЕ – 4 дом., из Мостара.

Највећа породица у Свињарини су МАРИЋИ (6) са МРЂИЋИМА (9) и ФАИЋИМА (3), о чијем поријеклу је било говора. Из Мостара су Вољевице и НОЖИЋИ (7). ТРНОВЦИ (1) су доселили из Д. Гнојница. ПИНТУЛЕ не помиње Дедијер, има их 4 породице. Дошли су из Жуља, среза невесињскога, а звали су се Мáрићи. Из Невесиња (Сопиље) су ФЕРИЗИ (2), гдје су старинци. ПЕКУШИЋИ (5) су из Полога. БРКАНИ (4) су дошли из Дубрава прије 60 година. БУШКАИЛЕ (2) су из Ходова у Дубравама.  Иза Марића, најбројнија је породица ХУСНИЋА (11). По Дедијеру су старинци, међутим, они су братство Зломушица.  У Свињарини станују и ЈАШАРЕВИЋИ (1). Они су досељеници из Благаја.

 

БАЊДО

ХУСНИЋА има у Бањдолу 5 кућа. ЗЛОМУШИЦЕ (6) помиње Дедијер као старинце. Осман Зломушица на самрти је рекао да су они од Иванишевића. Иванишевића има у Ортијешу. Они су по Дедијеру, старином од Петровића (Опутна Рудина). То исто вели и за Иванишевиће из Безђеђе. За оне из Богодола вели да су из Невесиња. За породицу Шарића из Бијелог Поља вели да су из Петровића (Бањани), дошли прије 120 година и да су им рођаци, између осталог, и Иванишевићи у Бијелом Пољу и Голубовићи у Блацама. Све то упућује да су Зломушице досељеници из Петровића (Опутне Рудине) у Бањанима. У Подвележје су доселили из Дубрава прије више од 150 година. Према томе, истог су поријекла  Хуснићи и ФАЗЛИЋИ (1), који су њихово братство. Од старинаца у Бањдолу је породица ТУЛА, има их 10 кућа. Од већ помињаних породица, у Бањдолу станују БРКАНИ (7), ЈЕЛОВЦИ (2). Дедијер помиње и Кукурузовиће као досељенике из Губавице. У 1935. год. нисам их више нашао у Подвележју. Он спомиње и Дулиће….изумрли су у 1935. години.

 

КРУЖАЊ

Старинци у Кружњу су МЕМИЋИ (6). Међу старинце Дедијер убраја у ХУСИЋЕ (11). Хусићи су од Милишића. То је врло разгранато братство. Дошли су у Подвележје прије 170 година из Станојевића у Дубравама. Бројна је породица ДЕДИЋИ (Дедићи – Бехе, Дедићи – Каваре и Дедићи – Плочићи). Дедијер их помиње као старинце. И они веле да су старинци, али су досељеници из Грушче. По причању Османа Зломушице, били су “циганског закона“ и прешли на ислам. Бројна је породица МАКСУМИЋА које Дедијер убраја у старинце. Они су досељеници из Градске гдје су старинци. Максумићи (7) су исто братство са ЦРНОМЕРОВИЋИМА (9). Добили су презиме по црном Омеру који је умро 1935. године, а било му је 100 година. Прије су се звали Максумићи.

У Кружњу су још ВОЛОДЕРИ. Они су стварно старинци. У срезу гатачком, у Вратлу, има и Володерски поток. У Вратлу их је било 8 породица. Они су из Подвележја, не могу бити досељеници из Вратла у Подвележје. Володери из Рабине су из Подвележја. Зломушица тврди да су Подвелешци Володери из Гацка. Са Володерима су исто братство у Кружњу ЦРНАЛИЋИ (4). У Кружњу су још ТОЉАГЕ (1), досељеници из Пијесака. Дошли су прије 52 године. Тољаге из Пијесака су род са Кнежићима и Елезовићима, и поријеклом су од Капора у Мириловићима, а ови још у средњем вијеку “доселили из старе Србије“! Од спомињаних породица, у Кружњу су још двије породице ПУЦА. Доселили су прије 52 године из Драчевица.

 

КОКОРИНА

У Кокорини је најбројнија породица ПОБРИЋА (14). Они су Володери. Володери су и ЏАФИЋИ. Дедијер у Володере убраја и БЕГОВИЋЕ, они су међутим Милишићи. Породица са презименом ВОЛОДЕР има 3 куће. ЦРНАЛИЋА, њихових сродника, има такођер 3 куће. Од сродника Хусића (Милишића), у Кокорини живе ХУСИЋИ (2), КОЛИЧИЋИ (6), која је прешла из Рушта у Подвележје. МУШИНОВИЋА (7), ХОЏИЋА (1), ОМАНОВИЋ (1), ШЕНДРО (1), НАМЕТ (1), које спомиње Дедијер као племе Милишића, не живе више у Подвележју, али и у Кружњу и у Кокорини постоји Наметова Ограда. У Кокорини живе четири породице МАКСУМИЋА које су поријеклом из Градске. У Јарчишту живе претежно МАРИЋИ који скупа с МРНЏИЋИМА имају у Кокорини 10 кућа. КУКРИЦА Омер (1) који живи у Јарчишту, дошао је из Врањевића. Потиче од католичке породице Кукрица. ШУТЕ (2) су поријеклом из Рушта, у срезу невесињском. Од старијих досељеника треба споменути и ЗУХРИЋЕ који су поријеклом из Опличића. Они су у Опличиће дошли из Прења (Дубрава), а одатле у Подвележје.

Нових досељеника у Подвележје, од анексије и раније, било је много. Остало их је мало. То су БРСТИНА Симо, дошао 1909. г. из Храсна. Купио је земљу од Беговића који су отселили у Турску. СЕЛМАНИЋИ, Хрвати, данас двије породице. Дошли су 1925. из Ходова. БРКЉАЧА Јово, гостионичар, дошао је 1914. на Бакрачушу из Ходбине, а затим преселио у Бусак. Старинци су у Капавици, срез Столац. ТОПИЋ Перо, Хрват, из Порима изнад Бијелог Поља, доселио је 1905. г. као цестар. Старинци су у Доњој Јабланици, срез Коњиц, одакле је и дошао.

Досељеник који је доселио у новије вријеме и вратио се натраг јест ЧОРЛУКА Душан, који је доселио кад и Брстина, из Тријебња 1936. г. послије Другог свјетског рата није се вратио. Одселио је у Козице. ДРАГОЈЕ Иван доселио је из Д. Гнојница 1928., и није се вратио послије Другог свјетског рата. КРТАЛИЋ Мато доселио је 1908., купио је земљу од Црналића који је одселио у Турску. У 1935. није био у Подвележју. ЏАКУЛА Мате доселио је у Подвележје 1923. године из Храсна. ПАЖИН Божо, Хрват, стално је у Ходову, поријеклом је из Попова Поља. ВИДИЋИ су доселили из Габеле 1925. Били су у Шабановића Доловима. КНЕЖЕВИЋ Никола, Хрват, дошао је из Ходова за вријеме старе Југославије, није сад у Подвележју. САВИЋ Ристо из Баћевића и ШАКОТА Данило из Козица, доселили су 1909. године, послије рата их нема. ГАДАРЕ су дошле из Рабине, у 1935. г. било их је 2 породице. Сад су у Рабини. МЕХРЕМИЋИ су дошли из Рабине. Сад их нема у Подвележју.

 

ИЗВОР: “ПОДВЕЛЕЖЈЕ И ПОДВЕЛЕШЦИ“, Твртко Канает, НАУЧНО ДРУШТВО НР БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ – “ДЈЕЛА“ – Књига VI, Одјељење историско-филолошких наука, Књига 5, Сарајево, 1955. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (1)

  • Adis Ćorić

    Pozdrav
    Osjetih se ponukanim da dodam neke primjedbe koje su objavljene ovdje u vezi porijekla porodice Ćorić iz sela Dobrč-Podveležje. Ovdje se koriste dva izvora koji su ustvari jedan izvor- radi se o Dedijerovoj Hercegovini na koju se poziva i Tvrtko Kanaet. Dedijer je koliko znam imao pomagače pa se moglo i desiti da je neki od njih prekrstio u Ćuriće ali ih povezat sa Špagama nije tačno jer niko od ove dvije porodice nema saznanja da su ikad bili jedna porodica. Na Dedijera se poziva i Tvrtko Kanaet u svom djelu o Podveležju. Iako su Posušje i Dobrč kilometrima daleko on na osnovu izjave nekog Bašića da ih „ima poturčenih“ nalazi te poturčene u Ćorićima iz Dobrča, a ne napr. negdje oko Posušja, dok Bašića muslimana ima puno bliže,Kanaet njih ne dovodi u vezu.Kanaet dakle vidi što hoće.
    Ovi Ćorići o kojima je riječ nikad se nisu prezivali Bašići, nego je nadimak jedne kuće Ćorića, a ima ih tri bio Bàšići.Nadimci druge dvije kuće su Mrme i Husići. Vjerovatno su seljaci jedni drugima davali nadimke da bi se raspoznavali u govoru i sl. Nadimak Bàšići ovi Ćorići o kojima je riječ su dobili po djedu moga djeda a on je( moj djed ) bio 1910. godište. Dakle čukundjed se zvao Ahmet-baša Ćorić i po njemu je nadimak. Njegov brat je imao nadimak Brada i od njega su Bradići sa kojim se rođakamo jer smo iz „iste kuće“. Dalje je bitan naglasak i kad se govori o ovim Ćorićima uvjek se koristi genitiv množine napr. Salko (od) Bàšića. To što ih u planini zovu tako jeste da ih razlikuju od ostalih Ćorića, a i vjerovatno je ostalo sjećanje na Ahmet-bašu za koga se priča da je gonio preko hiljadu ovaca preko stotinu goveda i pedeset konja uz to ide priča o njegovoj nevjerovatnoj fizičkoj snazi što su svakako pretjerivanja ali je moguće da se po nečemu isticao pa je ostao upamćen od svojih seljana koji većinom bijahu sirotinja i kmetovi.Dalje ove tri kuće Ćorića iz Dobrča nisu u srodstvu ako su i bile trebalo je po muslimanskim običajima 4 generacije da prođu kako bi se mogli uzimat između sebe. Kako su moji i djed i nena bili Ćorići(Bàšića i Husić) a nikakav rod, to smatram da ove porodice ako su i bili u srodstvu to je moralo biti negdje početkom 19.vijeka.Ovo bi se moglo poklopiti sa pojavom kuge jer muslimani Ćorići iz Hrušta imaju isto predanje kao i naši stari iz Dobrča; o tri brata koja su se raselila, jedan je ostao u Hruštima-opština Nevesinje, jedan je otišao u Dobrč-Podveležje a jedan u Livač-Bijelo polje kod Mostara. Stari ljudi Podvelešci kad govore o veoma starim vremenima kažu“… kad u Podveležju nisu bile nego tri kuće“ što odgovara Dedijerovoj tvrdnji o tri bratstva i pretvaranju tzv. jeseništa ili proljetišta stočara u stalna naselje pa taj podatak od biskupa Anrijaševića od 60 katoličkih kuća se čini pretjeren ukoliko se ne odnosi na sela ispod podveleškog platoa a ne na istom. Sjeverno od Mostara u selima Bučići i Prigređani su do zadnjeg rata zivjeli i pravoslavni Ćorići tako da podatak da su Ćorići uglavnom katolici nije tačan iako katolici preovlađuju ali u zapadnoj Hercegovini.Ovi pravoslavni ukoliko sam dobro razumio Dedijera potiču iz Popova. Jasno je da je prezime nastalo od nadimka ali kako su se zvali moji Ćorići prije nego se prezvali to neznam. Muslimani Ćorići se spominju u Herceg-Novom krajem 17. vijeka te u Zaušju kod Bileće gdje Dedijer tvrdi da su jedno sa Selimovićima i Ovčinama a pisac Meša Selimović da su porijeklom od Vujovića s Vranjske.Dosta stanovništva ovih krajeva je usljed ratova i kuge tražilo put ka centralnoj Hercegovini-Mostaru i njegovoj okolini. I još jedan dodatak radi se o porodici Špago koje su pomenuti autori prekrstili u Obradoviće, upitah davno jednu nenu, Špagušu, nekad čobanicu koja sigurno ništa slično nije čitala, kako su se zvali prije nego se prezvali, ona bez razmišljanja reče;Oškradovići, zaista se spominju u sidžilu blagajskog kadije i na nadgrobnim spomenicima kao Uskradoglu. Javljam se i zato kako površna i proizvoljna promišljanja nekih ne bi zaista postale činjenice.
    puno pozdrava
    Adis Ćorić Švedska

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top