Порекло презимена, села Кљуни, Ковачићи, Лакат, Пресјека, Рушта, Свилане и Сопиљи (Невесиње) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села у сјеверном дијелу Невеињског Поља. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник пор Порекло становништва села у сјеверном дијелу Невеињског Поља. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник пор Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, села Кљуни, Ковачићи, Лакат, Пресјека, Рушта, Свилане и Сопиљи (Невесиње)

Порекло презимена, села Кљуни, Ковачићи, Лакат, Пресјека, Рушта, Свилане и Сопиљи (Невесиње)

Порекло становништва села у сјеверном дијелу Невеињског Поља. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Пошто равне дијелове чешће плаве ријеке, села су се прибила или уз брда на ивицама пољским или на ниже дијелове Феризова Брда.

Уз источну су ивицу ова села: Пресјека и Ковачићи.

Уз западну ивицу су Сопиљи и Лакат.

Уз Феризово су Брдо Некудине, Придворци, Свилане и Рушта.

Сва села осим Рушта већином су разбијена типа.

 

СЕЛО СОПИЉИ:

  • ФЕРИС и ФОРТА су старјенци. Фериса има двије куће, Форта једна кућа.
  • ДРОЦИЋИ су потурчењаци од породице Милишића у Дубравама. Исто су племе с њима Беговићи и Хусићи у Подвележју, Милишићи у Боровчићима и Гламочи у Руштима. Дроцићи су живјели у Баћевићима и у Подвележју.
  • ГРИЗОВИЋИ су због буне побјегли 1875. из Зовог Дола.
  • БАШИЋ старином Фестић из Фатнице, дошао је овдје из Врањевића за мајком која се удала за Башића.
  • Кад су Турци освојили Херцеговину, побјегао је ЋАТИЋ из Вргорца па је примиио ислам.
  • ЗОЉ је дошао из Бијење прије 30 година.
  • ШАБОВИЋ је побјегао 1875. године из Зовог Дола.
  • БУКВА је дошао прије 45 година из Врањевића на Опијачев читлук.
  • У исто доба доселио је ЧАМО из Селишта код Билеће.

Православне породице:

  • СПРЕМО је дошао из Тјентишта код Фоче, живио је у Борчу и на Залому прије него је доселио амо.
  • КОВАЧЕВИЋ је дошао из Колешка, Жерајићу у најам прије 20 до 25 година, па када је умро Жерајић, оженио се његовом удовицом.
  • ПУШКОВИЋ је прије 65 година дошао из Бијење у најам код Форте па га је Форта укметио.
  • СТАНКОВИЋ са Залома купио је прије 22 године овдје земљу па преселио.
  • ПИШТИГЊАТ је доашо из Црне Горе за вријеме окупације и купио земљу.

Католици:

  • Мостарски бискуп БУЦОЊИЋ купио је прије 11 година земљу од Мусломана Угамовића па је населио на њу католика ПЕРИЋА и КУЛАША с Ротимље.

 

СЕЛО РУШТА:

У Руштима има 32 куће.

  • ШОТРА је најстарија породица. Кад су босански Мусломани прије 100 година ишли на Биоград, Шотра је носио барјак.
  • МЕРЗИЋА “темељ“ је с Борака; један њихов прадјед, звао се Дого, био се оженио Циганком Мерзом и од тога су Мерзићи. Дјед данашњих дошао је са Зијемаља на своју земљу.
  • ЋОРИЋИ су уз кугу куили земљу и прешли из Лакта овамо.
  • ГЛАМОЧИ су Милушићи из Дубрава, дошли на читлук. Они су од Миле, једног од главара Херцега Шћепана.
  • КОЛИЧИЋ је исто од Милишића, овдје је дошао из Подвележја.

 

СЕЛО КЉУНИ:

У Кљунима су саме мусломанске породице:

  • КАСУМОВИЋИ су старинци у овом селу, звали су се Клашнови. Веле да их је “потурчио“ Ахмет-паша (Херцеговић). Има их 5 кућа.
  • БРАЈОВИЋИ су од православних Булута из Габеле па им дошао прадјед овамо у кметство. Има их 5 кућа.
  • И АЛИЧИЋИ су старинци у овом селу. Неко вријеме су живјели у Мостару, па су доселили амо.
  • КУПУСИЈЕ су од правнославних Опутића из Дрвенице. Има их 3 куће.
  • КРПО је “биоградске године“ доселио овамо на своју земљу из Мостара. Има их само 1 кућа.
  • ЖУГОР је дошао прије 17 година из Дабрице на читлук.

 

СЕЛО ПРЕСЈЕКА:

  • МАХИНИЋИ су проијеклом од Рада Махинића, који је дјецу “потурчио“ за вријеме Ахмета Херцеговића и који је у овом селу живио. Гроб му се зове Радијев Ками. Има их 7 кућа.
  • ПЛОСКИЋ је потурчењак од породице Мачара из Пустољана, а поријеклом је из Граова. Био је најамник у Чолокоџића па га овај оженио и дао му земљу. Има их 2 куће.
  • ЧОЛАКОЏИЋ је из Убоска код Љубиња, “поријеклом Азијаш“. Дошао му прадјед. Има их 5 кућа.
  • ЧОПЕЉ се је прије 140 година потурчио у Попову у Причу, дошао је у Невесиње прије 75 година. Становао је у Бијењи.
  • И ШИПКОВИЋИ су старинци.

 

СЕЛО ЛАКАТ:

У Лакту живе и Православни и Мусломани.

  • МИЛИЋЕВИЋА дјед дошао је из Звијерине котар Билећа, због крви. Њихов су род сви Милићевићи у Херцеговини па и католици Милићевићи у западној Херцеговини. Старином су из Билеће од некаква “бана“ Будеча. Славе Никољдан.
  • ДАБИЋИ су дошли амо са Жрења код Билеће прије 100 година. Славе Ђурђевдан.
  • ВУКОВИЋА мајка је била од Милићевића па их је превела прије 40 година с Меке Груде у свој род. Славе Јовандан, прислужују Св. Саву.
  • ДЕМИЋИ Мусломани становали су у Залику код Мостара. Планина им је била Подгорани, а имали су и овдје своје земље. Прешли су прије 75 година.
  • Отац мусломана КАЈАНА прешао је прије 50 годна из Кружња у Подвележју на женинство.
  • Мусломани НУРКОВИЋИ су имали некад све Батковиће и Крекове па им је дјед због непозната узрока преселио овамо.
  • ГОЛОШ је дошао у Демиће за момка из Камене, па је овдје и остао.

 

СЕЛО КОВАЧИЋИ:

У Ковачићима има 8 кућа.

  • Мусломани ШАХИНОВИЋИ су дошли давно из Азије.
  • ТАТИЋА дјед је поријеклом из Баната, побјегао је због војништва, препливао Саву и скитајући се по Босни и Херцеговини, дошао у Невесиње. Слави Аранђеловдан.
  • МИШЕЉИЋИ старином су из Херцег-Новога. Преселили су се прије 55 година из Паника (Рудине) због сиромаштва. Славе Ђурђевдан.
  • ГАКОВИЋА дјед дошао је због сиромаштва из околине Сарајева. Слави ?

 

Сељаци у многим селима горњег дијела Невесињског Поља причају да су у њима живјели Грци и да су побјегли због некакве зиме, а сељаци из Миљевца, Батковића, Бојишта и Читлука причаху испитивачу Ђ. Перину да су та села била првобитно љетњи катуни некаквих пастира из околине манастира Житомислића. Те пастире сматрају оснивачима ових села. Те приче, затим мноштво шуме и врло мало остатака од старине, свједоче да овдје имамо млађа села.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (1)

  • Goran

    Милишићи из Дубраве потичу од Милишића из села Главска код Требиња,од Кнеза Милише Николића,тачније од његовог сина Вукосава Милишића из Дубљана,Попово поље.Део су племена Николића из Поповог поља,ови у Дубравама су имали надимак Дроце.Стара им је слава Св.Архиђ.Стефан из Главске.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top