Порекло презимена, село Пирагићи (Невесиње)

Порекло становништва села Пирагићи код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

И ово је село на југозападној страни Невесињског Поља, у осоју, узападно од Муцаловића.

Сви су сељаци кметови осим Гутића; аге су Џиновићи из Џинове Махале, Колаковићи из Невесиња и Ризванбеговићи из Стоца.

Сеоске куће разбијене на три групе, које су међусобно удаљене 200-300 корака. Село има свега 21 кућу и то у првој групи 7, у другој 12, а у трећој само двије куће.

Од старина има камен на брду Ручњу, који се зове Ручањ и на коме је, веле, Херцег Шћепан ручао. на Студенцу су развалине куле хоџе Пирагића. На Ханинама је био некад хан, а на Рајкамену има неколико старих гробница и више једне крст, кога су Турци били оборили па је село град био узастопце три године и Турци су га опет дигли. Близу села има око 60 разноврсно ишараних средњевјековних гробница.

Најстарија позната породица били су Мусломани Пирагићи, који су у овом селу живјели више од 200 година. Село се најприје звало Табија. Пирагиће је дијелом куга поморила, а дијелом исјекао Грубеша харамбаша.

• У пусто село доселише ГУТИЋИ у исто вријеме кад и у Муцаловиће.
• ЧОКОРИЛИ су прије 80 година због зулума доселили из Мируша. Има их још у Мирушама и у Мостару. Славе Никољдан, прислужују Аранђеловдан.
• ГРАОВЦИ су старином из Граова, из Балосава, од браства Андријашевића. Прије 110 година одселили у Давидовиће, а прије 50 у Пирагиће. Славе Никољдан.
• КОВАЧИ су старином Шиндиши из Херцег Новог, доселили су у Херцеговину кад се потурчио син Херцега Шћепана. Има их у Борчу 6 кућа, у Батковићима 4 куће, на Трусини 2 куће. Прије 50 година доселио је Стеван Ковач, старином из Риђана, који је прије 150 година дошао у Лукавац и које се звао у Риђанима Риђановић, а старином је Шиндиш из Рисна. Славе Никољдан, прислужују Шћепандан.
• Од Ковача су и КУРЂИЋИ који су се прије 90 година доселили из Граова. Курђићи су промијенили крсно име; славе Ђурђевдан, а прислужују Матијевдан.
• МАЧЦИ су старином Булајићи са Граова. У Билећу су доселили прије 150 година, а амо прије 90 година. Славе Никољдан, прислужују Велику Госпојину.
• РАДУЛОВИЋИ (КЕЧИ) старином су од Бјелоновића из Никшићског Поља. Има их на Бежђеђу и у Мостару. Славе Јовањдан, прислужују Велику Госпојину.
• БЕНДЕРАЋИ су побјегли прије 90 година из Корјенића због тога што су издали Турке да их посијеку Кривошије. Славе Јовањдан, прислужују Велику Госпојину.
• МИЛОВИЋИ су старином Озринићи с Чева, овдје су доселили с Граова прије 75 година. Има их још у Фојници и у Мостару. Славе Илиндан, прислужују Аранђеловдан.

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић