Порекло презимена, село Церница (Гацко)

Порекло становништва села Церница у Гатачком Пољу. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Уздужна увала, врло стрмих ивица, правца СЗ-ЈИ, са вододржљивим слојемиа на дну: у ували Церници три села: Церница, Кључ и Заграца.

1) Церница негдашње сједиште гатачког кадилука, негда најважнија чаршија између Требиња и Фоче, данас обично село. Махом земљорадничко село, сељани већим дијелом откупљени, осталим ага Дубровчанин Кисић и церничка џамија.

У дијелу гдје је некад била чаршија куће збијене, остале незнатно разређене.

У Церници безброј развалина, има седам самих црквина. Безброј прича о чудотворним црквама које су могле чак и летјети и о подземним ходницима којима су цркве биле спојене.

Старог становништва нема, најстарији мусломани.

  • ХЕБИБИ који причају да су преко Боке дошли давно из Турске.
  • ТАНОВИЋИ су овдје дошли из Кључа (оп. А.М. – мисли се на оближњи засеок)
  • Исто тако и ЧУСТОВИЋИ који су диобом добили овдје земљу.
  • Заједно с оним из Пржина, доселили су и ови ШАРОВИЋИ с Грахова. Славе Никољдан.
  • ШУЛИЋИ су у другој половини 19. Вијека преселили с Михољача због сиромаштва. Славе Ђурђевдан.
  • БАЈЧЕТИЋИ прије 16 година из Мириловића у Рудинама доселили на Кисића читлук. Половина породице живи и сад у Мириловићима. Славе Јовањдан.

2) Кључ сеоце скупљено око развалина старог града Кључа, на терену с више сталних врела. Сељаци сви слободни, сију разна жита и поврће. Куће разбијене на мале безимене групице.

У селу безброј старина, а најзнаменитија је стари Кључ, од кога још има толико зидина да се основни план јасно осјећа, а и сва главна врата су очувана.

 

  • Стара капетанска породица ТАНОВИЋИ који су били насљедни заповједници овог града, потичу од некаква Тане из Мајина у Приморју, који је добио капетанство приликом неке битке на Габели.
  • МЕХИЋИ причају да су из Турске, други причају да су они цигани.
  • ЧУСТОВИЋИ су поријеклом од некаква Црногорца који је служио у Тановића па примио ислам и добио земљу и капетанову кћер.

3) Заграца од Кључа дијели Ријека која извире из Вилине Пећине и која послије тока од 200 метара опет понире. Село се откупило, имају толико земље да дају и приорачима. Дијели се на Заграца и Долове. Куће су збијене.

И ово је село насељено на остатцима од старијег села. Долови су насељени као засебан читлук у првој половини 19. вијека.

  • ТАНОВИЋИ и ЧУСТОВИЋИ доселили су од оних у Кључу, приликом негдашњих диоба.
  • МИЛОВИЋИ су као Тановића кметови доселили из Грахова прије 100 година. Славе Јовањдан.
  • ДОШЛО или ЗИРОЈЕВИЋ је дошао прије 40 година из Бранчевића у општини бодежишкој. Старином од Предојевића у Рудинама. Слави Никољдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.