14. априла 1936. – У Нишу рођен Шабан Бајрамовић, певач ромске и српске музике. Био је познат као „Краљ ромске музике“.
Шабан Бајрамовић је по народности био Ром, а пореклом из Ниша. Иако назив Циганин понекад носи пежоративан смисао, Бајрамовић је о себи радо говорио као о Циганину. За своју народност је рекао: „Какав Ром, ја сам Србин, српски Циганин“. После свог славног, првог концерта у београдском Дому синдиката, крајем седамдесетих, рекао је извесном новинару: „Четрдесет и кусур година сам Циганин, а тек две-три Ром, па пиши – Циганин.“
У деветнаестој је, због љубави, побегао из војске, па је као дезертер, осуђен на три године затвора на Голом отоку.
У јавности је прихваћен као добар човек, мада неки оцењују да је био бољи друг, него супруг и отац. Био је ожењен Милицом, са којом је живео у Нишу и имао четири ћерке.
Снимио је 20 албума и око педесет синглова, а написао је и компоновао више од седамсто песама. Његови љубитељи га описују као изванредног певача врхунског квалитета, „певача из срца и душе“. О квалитету његових песама донекле говори и чињеница да је његово извођење песме „Ђелем, ђелем“ изабрано за химну свих Рома света.
Певањем је почео да се бави за време издржавања затворске казне, када је у затвору основао џез оркестар. По повратку у Ниш, певао је у тамошњем културно-уметничком друштву које је носило име по једином ромском народном хероју, а када је оно преименовано у КУД „Ром“, отишао је да пева по крчмама у забаченим босанским планинским местима. То преименовање доживео је као личну увреду.
У то време није успео да нађе издавачку кућу за снимање своје музике у Србији и због тога своја дела издаје у Словенији, за Продукцију грамофонских плоча РТВ Љубљана. Али, уговор који је потписао са том кућом био је изузетно неповољан, јер је од два албума издата у огромном тиражу добио занемариво мало новца. Тек тада се у јавности сазнало да је Бајрамовић заправо био неписмен и да је то један од основних разлога потписивања неповољних уговора.
Касније је често наступао с музичким саставом „Црна Мамба“. Са њима је сарађивао готово две деценије.
На лични позив Нехруа и Индире Ганди наступао је у Индији, где је званично проглашен за Краља ромске музике. Једном приликом је певао у пратњи мостарског бенда Мостар севдах реунион, па неки сматрају да је био члан и тог бенда. Најчешће је певао у Италији.
Почетком осамдесетих година установљено је да има злоћудне полипе на гласним жицама. Оперисан је, а лекари су му забранили да се убудуће бави певањем. Ипак, само десетак дана после врло компликоване операције, одржао је солистички концерт. „Без песме не могу“, правдао се. И поред тешке болести, наступао је на Међународном џез фестивалу у Нишу 2005. године.
Недељу дана пред смрт, Бајрамовић се пожалио на слабо здравље и тежак живот, и том приликом му је Расим Љајић, српски министар рада и социјалне политике уручио једнократну новчану помоћ и обећао потребно лечење.
Преминуо је 8. јуна 2008. у 73. години живота у нишком клиничком центру од последица инфаркта. Сахрањен је на Нишком новом гробљу.
Магазин Тајм га је прогласио за једног од десет највећих блуз певача на свету.
ИЗВОР: РТС, Википедија
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=P5V07-LHOAs&feature=related[/youtube] [youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KNlepVbOfmg&feature=related[/youtube]
Коментари (0)