Poreklo stanovništva sela Metković Pocerski, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
U selu su male: Podlug (od Spomenika do Maova, Varne, na površima ispod Stolica); Rečanska mala, „Reka” (od Spomenika, zadruge i škole pa uz reku Dumaču); Brđanska mala (između dve reke, između Dumače i potoka „Gljonice”); Dojni potok (ispod Dvokatuše); Gornji potok (preko groblja, iznad Brđanske male i ispod Sređeve šume). Kod selskog „čardaka” (bivšeg), u Brđanskoj mali, na sastanku sa Dojnim potokom, bila sredina sela; tu skupovi seoski, vodica, preslava. Seoska preslava Prorok Jeremija (1. maj po starom kalendaru).
Čardak je bio veliki, prućem opleten, daskom pokriven; bio na drvene sove goleme, dug preko 20 m, doteran iz Grušića gde je bila ranije opština; doteran pre 50 godina, a rasturen pre 25 godina. Tu kupljen seoski kukuruz rezerva za selo (kad rodi godina onda se napuni, a kad nekome nestane, onda odatle dobije).
Selo ima dva groblja (upoređuju se sa grobljima u Jadru i Rađevini: tamo izuzev Zavlake, „svaki se saranjuje u svojoj bašči”). Jedno groblje uvrh Rečanske male za „Reku” i „Podlug”; a uvrh Brđanske male drugo groblje za „Brdo” i „Potok”. Bunar Stamenića u Dojnom potoku to je ogromna voda, 30 kuća odatle nosi, svi ga izdržavaju; a pola sela nosi kad zasuši, Brđanska i Potočarska mala; vodu nose u burićima odatle.
U selu vodenice: na granici spram Varne, Selenića vodenica (ortačka sa Lukićima, osim toga poredovnička), podaleko od Brđanske male. Kod groblja bile dve vodenice, sad samo jedna, pod samim grobljem, poredovnička, Pantića vodenica prosecanjem puta ostala na suvom. Više nje bila Gornjaka (poredovnička, Jekića vodenica), uništena pre 15 godina. U dolini Dumače, u neogenu, žuti pesak sa šljunkom i sa blokovima od granita i gnajsa muskovitskog. Celom tom stranom počevši od Slatine pa sve do Metkovića, svuda majdani peska. Znatni su majdani kamena krečara, za pečenje kreča i za građenje puta (novog druma) i kuća; u Metkoviću 5 — 6 takvih krečnjačkih majdana. U Grušiću majdani samo građevinskog kamena nije za kreč. Tu se kamen javlja i u gornjim delovima. U Metkoviću krečnjački majdani samo u usecima dolinskim.
U Metkoviću glavne su starine: Kuline, Varoško brdo, Selište sve tri starine u dolini Dumače. Više groblja, uvrh Rečanske male, do Belog kamena, ima mesto zvano Selište, u ataru ovog sela. U poslednje vreme, do pre 70 godina, na Selištu sedeli Cigani; u poslednje vreme sedeli više Selišta, do grušićkog atara, na mestu zvanom Piskavica, tačno kod mesta zv. Beli kamen (sada nema belog kamenja). „Zbegovine” je mesto na tromeđi Maova, Dobrića i Metkovića, ispod Stolica (172 m) bio zbeg; izoravane stare parice, kovački ugalj. Milorad Jekić pre nekoliko godina našao na osedlini brda, od Stolica ka Mutniku, „plek” od olova, savija se lako, mekano, kao tabla veliko (to je od rimskih sarkofaga). Iznad toga mesta pod Stolicom je „Madžarsko groblje” bili veliki kamenovi, cerski zvani „pločar”, u Jelića njivama. Celo zemljište zvano Zbegovine. Kod škole ovde doteran jedan kamen sa Madžarskog groblja, od Zbegovina, veliki kamen težak 15 meteri (ipak nema više od 1000 kg). Više brđanskog groblja mesto zvano Kulina (ista priča: sedio neki Kulin!); sad oranica, bili vinogradi do pre 50 godina na staroj podlozi, čak iz Maova i iz drugih sela (držali vinograde). Više Kuline je mesto zvano Varoško Brdo i Podrumine. Na Podruminama bile zidine ciglanice, ploče, kamen razoravali. Podrumine su u sredini Varoškog Brda. S ove strane reke, više Brđanske male, bila „varoš” a preko reke, pod samim Selištem, bilo Madžarsko groblje. Ovo madžarsko groblje je drugo, a baška je ono kod Zbegovina i Mutnika pod Stolicama. Broj domaćinstava je 283 a broj stanovnika 1442 (1948.).
Poreklo stanovništva
Mala Podlug (počevši od škole ka lugu):
Nikolići I (7 k., Đurđic). Čedomirov (53 god.) otac Ilija, deda Ranko, pradeda Radovan živeo 103 godine (umro pre 60 godina, dakle rođen pre oko 160 godina). Rođen u Dvorištu, dovela ga mati, preudala se u Simiće.
Simići (8 k., Jovan Zlatousti, „Jovanić” po selski zvan). Dragićev (41 god.) otac Miloš, deda Matija, pradeda Miloš, čukundeda Milan, praču- kundeda Petar on iz Šljivove, srez rađevski, prebegao kad su Turci držali (Soko je više tog sela, pa od Turaka pobegli).
Makevići (1 k., Đurđic). Oni su starosedeoci. Bili jedna familija sa Kolakovićima, Vukovićima i Selenićima iz Hercegovine. Stepanov (55 god.) otac Dimitrije, dalje se ne zna. Ima druga grana što znaju dalje poreklo: Markov (59 god.) otac Pantelija, deda Matija, pradeda Aleksa, čukundeda Ivan, pračukundeda Miloš, prapračukundeda Makevija. On bio „ađutant” kod Ilije Popovića iz Dobrića, čuvao stražu na Drini za vreme Karađorđa. Bio brat Ilije, a stric Andrije Kolaka.
Antonići (7 k., Đurđic). Starosedeoci. Spasojev (71 god.) otac Petar, deda Živan, pradeda Antonija. Bili jedna familija sa Uroševićima. Antonija i Uroš braća rođena bila.
Uroševići (5 k., Đurđic). Starosedeoci. Još drže rod i svojtu sa Antonićima. Mikailov (66 god.) otac Andrija, deda Petar, pradeda Uroš.
Milinkovići I (6 k., Jovanjdan). Starodrevni.
Milinkovići II (2 k., Đurđic). Dimitrije, pramdeda Živosava i Radiše, došao iz Dvorišta, pre 80 godina.
Pavlović Vojislav (1 k., Nikoljdan). Iz Bosne, pre 15 godina, ženi u kuću, u Milinkoviće II. Od Srebrenice, iz sela Vraneševića.
Sibinčići (14 k.). Starosedeoci. Dobrivojev (37 god.) otac Jovan, deda Marko. Sa njima se rođaka Desančić Dragutin u Desiću (samo ta jedna kuća, možda po ženskoj liniji). 1 k. Sibinčića odselila u Bogosavac pre 1941., Vitomir promenio imanje, zamenio se sa Jekićem Sretenom (koji je tamo imao miraz u Pajićima).
Markovići (6 k., Gospojina Velika). Kad se selo skupljalo, sišli sa Selišta, od Belog Kamena ovamo. Cigani, korpari i zemljoradnici. Rečanska mala, „Reka” (takođe od škole, od centra; škola napravljena 1906. godine, a spomenik posle I svetskog rata);
Jekići (19 k., Đurđic). 2 k. u Beogradu, 1 k. u Dobriću od 1924. Pavle otišao ženi u kuću, u Mariće. Miloradov (65 god.) otac Filip, deda Miloš, pradeda Stevan, čukundeda Jeka (muško ime!) sa braćom Vićom (od njega Vićentići), Pantom (od njega Pantići) i Jeremijom (od njega Jeremići) došao iz Jabučja, od Valjeva iz Donjeg Jabučja; prvo se naselili u Potočarsku malu, na Bojićkom brdu, pa kad se delili, Jeka i Panta otišli u Rečansku malu, a Vića i Jeremija ostali i dalje u Potočarskoj mali. U Jekića Pantelije kod koga sam prenoćio (brat mu Dragan umro) 14 članova zadruge.
Pantići (14 k., Đurđic). Vitomirov (46 god.) otac Milan, deda Dragić, pradeda Đorđe, čukundeda Lazar, pračukundeda Panta on sa Jekom i braćom iz Donjeg Jabučja od Valjeva.
Milovanovići (6 k., Aranđelovdan). Aleksandrov (27 god.) otac Pantelija, deda Radivoj, pradeda Petar došli najverovatnije iz Jadra.
Đurići ( 1 k., Avramije). Mikailov (78 god.) otac Janko. I oni iz Jadra.
Nikolići II (2 k,, Đurđic). I oni doseljeni od džade iz Rađevine.
Vinčići (5 k., Đurđic). Prezivaju se po babi („Vinka”) dovedena iz Jadra, preko 100 godina, i muž joj otuda.
Božići (13 k., Đurđic). Ovde 10 k., 1 k. Josići – Božići u Dojnem Potoku, a 2 k. u Brđanskoj mali. 1 k. u Dobriću, pre 20 godina Avram ženi u kuću, u Kojiće; 1 k. u Prokuplju. Mladenov (49 god.) otac Adam, deda Ivan, pradeda Janko. On i brat Matija se doselili iz Banova Polja, iz Mačve. Nećaci Kekića u Varnoj bežali sa puta od Turaka, prvo u Kitog varnjanski, tu gde su Kekići, pa ovamo.
Savići ranije Milinkovići (18 k.,). 8 k. ovde, 3 k. u Podlugu, a 7 k. u Brđanskoj mali. 1 k. u Maove odselila, 1945. Mijailo dobio zemlju od agrara, a pre sedeo tamo na kolebi; 1 k. u Omoljici od 1946; 1 k. u Šapcu. Starosedeoci. Mikailov (67 god.) otac Marinko, deda Stepan, pradeda Sava. Sava i Gaja (Gajići) braća bili.
Matić Paja (1 k., Aranđelovdan). On iz Slatine, pre 40 godina ženi u kuću došao, Ciganin, korpar i zemljoradnik.
Tanasić Živan (1 k., Aranđelovdan). Iz Zminjaka Živana dovela mati 1916. kad se preudala u Markoviće Cigane (za Ranka).
Brđanska mala (počevši odozdo):
Vićentići I (7 k., Đurđic). Sretenov (44 god.) otac Janko, deda Dragić, pradeda Petar, čukundeda Vićentija brat Jeke, Pante i Jeremije. Iz Donjeg Jabučja, od Valjeva.
Vukovići (15 k., Đurđic). Ovde Z k., u Rečanskoj mali 2 k., u Gornjem potoku 10 k. Ivkov (47 god.) otac Spasoje, deda Neša, pradeda Matija, čukundeda Vuk. On iz sela Pepelj, iz Hercegovine! Vuk sa precima Makevića, Kolakovića, Selenića bili jedna kuća kad su došli iz Hercegovine, pa tek onda se razrojili. To je bio otac Vuka, Makevije i drugih što je došao.
Rankovići (5 k., Đurđic). Nepoznato.
Markovići (4 k., Stepanjdan). Iz Trešnjice Gornje doveo jedan Milinković (od sadašnje Savića familije) jednu lepu Cigančicu i ona donela muško dete, Marka. Upisali mu deo. I od njega su, pre Save i Gaje, pre oko 150 god. Staru cigansku slavu zadržali. Marka zvali Cigom.
Gajići (1 k., Đurđic). Ovi sa Savićima jedna familija Milinkovići. I sad se ne uzimaju. Odavna, već 100 godina ovako, uvek po jedna kuća.
Vukašinovići (6 k., Đurđic). 5 k. ovde, 1 k. u Rečanskoj mali. Ljubin (44 god.) otac Miladin (umro 1939. u 62. godini), deda Ljuba, pradeda Miloš. Stari. 3 k. u Slatini. Bila jedna kuća Vukašinovića u Miloševcu: bila koleba pod samim Cerom, pa kad se selo kupilo, onda sa mesta zvanog Litica pod Cerom, Janko sišao u selo, pre oko 40 godina. Sad su tu Pantelići, Dragomir ušao u kuću Jankovoj snaji Leposavi.
Vićentići II (2 k., Đurđic). Doselio se neki Vića iz Jadra, pre više od 100 god.
Dojni potok:
Selenići (5 k., Đurđic). 1 k. u selu Slatini Ivko u Orlovcu, do Čekića, a 1 k. u Varnoj. Bogoljubov (55 god.) otac Radivoj, deda Ivan, pradeda Marko. Po babi Seleni, bila domaćica. Isto poreklo iz Hercegovine, kao i Makevići, Kolakovići, Vukovići.
Mitrovići (5 k., Đurđic). Iz Bačevaca, „od Užica”. Milivojev (56 god.) otac Gaja Gavrilo (umro 1945. u 85. godini), deda Janko on došao pre oko 90 godina.
Kolakovići (8 k., Đurđic). 1 k. u Šapcu. Radivojev (55 god.) otac Milutin, deda Ivan, pradeda Andrija, čukundeda Ilija.
Trifunovići (1 k., Aranđelovdan). Milorad, Pavlov unuk, Ljubomirov sin, iz Slatiie, pre 50 godina, od Trivunovića.
Ignjatovići (3 k., Nikoljdan). Jovanov (76 god.) otac Marinko, deda Andrija, pradeda Ignjat iz Banova Polja, iz Mačve; izbegao od Turaka.
Zlatarići I (2 k., Nikoljdan). Starinci.
Zlatarići II zvali se Petrovići (6 k., Đurđic). 4 k. u Maovima, odselili na imanje pre 15 godina, jedan po jedan, kako se delili; 1 k. u Livadama Šipurskim, Stanisav pre 3 godine otišao na zemlju „od agrara”. Jezdimirov (60 god.) otac Miloš, deda Milan, pradeda Matija on došao iz sela Zlatarića, sa Obnice, reke više Valjeva, i ušao u kuću starosedelaca Zlatarića.
Stamenići (8 k., Nikoljdan). 1 k. u Grušiću Ljubisav od pre 15 godina; 1 k. u Nakučanima Dobrosav ženi u kuću, pre 20 godina; 1 k. u Dobriću Aksentija. Ranisavov (49 god.) otac Milan (80 god.), deda Stepan, pradeda Marko. Stamenići i Zlatarići I bili jedna familija. Stamenići stanovali u jaruzi ispod Dvokatuše jednu zemlju i jednu kuću imali. Po babi Stameni.
Danojlići (7 k., Gavrilovdan). Najdalji starosedeoci, „od Madžara pokršteni”, prvi iz vremena kad su Madžari vladali. Pričao otac Radivoja Kolakovića, Milutin oni od Madžara kao i Ružičići danas zvani Mijailovići.
Gornji Potok:
Jeremići (7 k., Đurđic). 2 k. u Maovima Milutin i Milovan pre 25 godina kupili tamo imanje. Poreklo kao i Vićentići, Pantići i Jekići iz Donjeg Jabučja, od Valjeva. Prezivali se onda još Ikodinovići.
Stekići (1 k., Nikoljdan). Doselili iz Banova Polja u Mačvi kad su i drugi odatle izbegli od Turaka.
Neškovići (3 k., Đurđic). Stari doseljenici, iz Hercegovine ili možda pre iz Crne Gore. Prokin (53 god.) otac Marko, deda Žika, pradeda Neško.
Šatarići (5 k., Đurđevdan). Doseljeni, pre više od 100 god. Baba Ružica im dala zemlju, uzela „Šataru” u kuću.
Medošević Vladimir (1 k., Jovanjdan). Od Sarajeva, iz Bosne, 1919. godine, bio dobrovoljac na solunskom frontu, tišler.
Ružičići, sada Mijailovići (1 k., Đurđevdan). 3 k. u Maovima Milan, Stojiša i Vojislav pre 25 godina kupili; 1 k. u Šapcu. Iz ove kuće knez Mihailo Ružičić, bio knez još pre ustanka za ceo pocerski kraj, pre Marka Štitarca i pre Miloša Pocerca. Ovi su od one pomenute baba-Ružice (vid. Šatarići).
Stankovići (2 k., Đurđic). Doseljeni kad se selo skupljalo, ne znaju odakle.
Jelići (1 k., Đurđic). Familija sa Stankovićima, isto poreklo.
Rajičići (3 k., Đurđic). Doseljeni, kao i prednji.
Dunjić Radovan (1 k., Đurđevdan). Iz Kosjerića pre 20 godina, ženi u kuću, u Vukoviće.
Smiljanić-Vuković (1 k., Đurđic). Doveli pramđeda Ivana u Vukoviće, pre 100 godina, ne zna se odakle.
Ivanovići II (2 k., Nikoljdan). Mihailo iz Sinoševića ženi u kuću, u Vukoviće, pre 40 godina (ima tamo još velika familija).
Ivanovići I (1 k., Lučindan). 1 k. u Maovima, Veselin pre 15 godina na imanje odselio, ovde prodao, tamo kupio. Doseljeni, ne zna se odakle. Po slavi možda iz Crne Gore.
Andrići (1 k., Stepanjdan). Radovanov otac Radivoj iz Desića, od familije Andrić, ženi u kuću, u Rakiće, pre oko 80 godina.
Pantelići (2 k., Đurđevdan). Doseljeni iz sela Gornje Trešnjice, iz Rađevine, pre više od 100 god.
Rakići (18 k., Jovanjdan). Dragićev (63 god.) otac Jovan, deda Stevan, pradeda Teša, čukundeda Raka iz „Ercegovine” došao sa nekim Mišom, bili „kao neki rođaci”. Mišića ovde više nema, sad u Šapcu Mijailo kasapin, od pre 30 godina, u Prekom Šoru.
Stefanovići (1k., Nikoljdan). Vladislav iz Rumske pre 25 godina, Ciganin kovač.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 301-307), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)