Poreklo prezimena, selo Skupljen (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Skupljen, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo se deli na veći broj mala po familijama. Na primer: Kovačevića mala, Pavličevića mala, Antića mala i dr.sve oko Parloga. A preko potoka Brekovače, na nižoj površi, Krstića mala i Todorovića mala Krstića mala i Todorovića mala potpuno su odvojene od ostalog sela celom dolinicom Brekovače, na širini od 600 do 800 m. Ove dve male su odvojene na severu od glavnog dela sela.

Malo naviše, razdvojene istom dolinicom, njenim gornjim delom, jeste mala Vlajkovića, na severoistoku od sela, prema Trbušcu. (Ovde Vlajkovići, Stanojevići i Kuzmanovići jedan deo). Treća, Kojića mala, je blizu džade Crvene mejane, s druge strane Kojića groblja. Četvrta, izdvojena veća grupa kuća jeste Pajića mala na istoku od sela, idući beogradskim drumom, desno od seoskog druma, sa više familija (Pajići, Birmanci – Čevići, Mandići, Pavlovići, Ivanovići, Čekići, Negovanovići). Peta izdvojena grupa kuća na jugu prema Bežancu, na desnoj strani doline Mlakve, jeste Jarotića mala (porodice Jarotići, Mirkovići, Isailovići; Makevići, Nikolići, Petrovići, Jelenići, Marinkovići, Glišići i dr.). Šesta grupa kuća, na zapadu, kod groblja Cerika (glavno groblje seosko), idući izlazu dolinice Brekovače, iz Livada u reku Mlakvu, jeste mala Živkovića.

A između svih ovih razbijenih delova sela, oko Parloga (odnosno na zaravni Parloga 172 m, na njegovoj severnoj padini i nižoj terasi od 150 m) jesu glavni delovi sela: gore, na temenu grede Parlog mala, a na nižoj terasi, na severnoj strani Parloga, Mala (prozvana u najnovije vreme „Romanija”). Od Parloga, prema istoku, jeste Gornji kraj sela Skupljena, a prema zapadu je Donji kraj. Parlog i Mala su zbijeniji, skupljeniji delovi sela. Ipak je i ovde selo razređeno, makar duž puteva ušoreno, jer oko kuća sa avlijama, ima i šljivara. Mala i Parlog se međusobno mešaju. Ono što je u Mali kraj puta ušoreno, i ispod puta, to je Mala; a iznad Male je Parlog.

Terasa od 145 – 150 m severne strane sela iznad Ravnih Njiva je veoma tipično zasečena pribrežna terasa. Duž ove terase ušoreni severni deo Skupljena (oko kote 152 m), zvani Mala, gde su Živkovići i dr. Teme kose odatle se penje još više i u apsolutnoj visini 170 m. (Parlog 172 m) još više tipičan nivo. Krstića mala na zasebnom brdu iznad Ravnih Njiva, na nivoima 150 i 125 m. Krstići se tu naselili iznad Ravnih Njiva potoka, kojim, u izvorištu Guščare disecirana površ. Nivo od 150 m pribrežni, a ovaj niži fluvijalni.

Vrela živa voda čitav niz okana (6 do 7 većih) izbijaju pod samom stranom iznad ravni Mlakve Kod Bežanca, idući Jaloviku (Birmanaca mala). Izvor zvani „Vrelo”, ispod Bežanca, pod seoskom džadom, pričali stari, mnogo jači bio za vreme Madžara, pa ga zatisnuli slaninom da ne ide voda „zatvorili vodu kad su begali odavde”. Tu bilo „devet vodenica i deseta valjarica” (koja valja sukno). Ide i sad „masna” voda iz virova. Na Mlakvi bile dve-tri vodenice.

Česta šuma bila seoska podeljena pre 40 godina; bila oko 20 ha, gde su Teodorovići, nad Krstića malom do Predvorice i Kujavice (dobra šuma: granica ima i sad u Teodorovića, cerova i dr.). Skupljenska utrina bila takođe i kod Crvene mejane zvala se Luščić (šumarak), podeljena 1881 (pre Česte šume).

Seoska preslava Nedelja prva po Đurđevdanu (nekad zajedno sa Nedeljom Samarijanom). Ranije saborište na Klenovcu, kod Pajića kuća na raskrsnici puta.

Groblje nad Mlakvom u Ceriku jeste od starog sela Botunja. Botunjci su bili Pavličevići i svi drugi od Parloga. A ono drugo groblje Kojića, nastalo novo, u Kojića voću.

U Gaju na Mlakvi, idući ka meovinskoj crkvi bilo „Rimsko” groblje sad šuma. I sad ploče i kosturače iskopavaju. Na 101enovcu neki belezi su bili Đoke Mirkovića „gde spuste mrca da odmori, tu udare beleg”. Na mestu Bobije, do džade, bile madžarske kuće. Tu bilo staro naselje, pre današnjeg. Na ambaru Dragutina Makevića iznad urezanog natpisa majstora: 1889 M. Rada kredom zapisano:” Bijo je zemljotres 1895 — 27 marta, u subotu”.

Godine 1929. podignut kulturni dom dvorana sa pozornicom, uz zadrugu kreditnu, prema školi.

Broj kuća u Skupljenu 1948. godine: 293, a stanovnika 1517.

Poreklo stanovništva:

Najstariji, starosedeoci, jesu Pavličevići i Radojičići. A sve ostale familije – sve su doseljene.

Pavličevići (24 k., Đurđevdan). U zapadnoj strani ove grupe, svi prema Meovinama 22 k., a od severne strane su od njih 2 k. Pamte da su dedovi Uroš, Toma i Pavle bili tri kuće od tri brata. Sve kuće nastale gde su sad one dve izdvojene kuće, na mestu zvanom Rasnice. Kad su Turci vladali, tu se među hrastovima krili bila šuma. Do njih, na zapadnoj strani od glavnog dela sela, od Parloga ispod Parloga:

Antići I, ranije zvani Božići (9 k., Đurđic). Ne zna se odakle su došli. Nikolin (70 god.) deda Nedeljko. Neki Boža došao ženi u kuću, pa po njemu naziv.

Antići II (7 k., Đurđic). Njihovi stari iz preka, od Šida. Ne pamte kad su došli svakako iza 1815, možda onda došli. I sad imaju familiju u Šidu. Paja Antić-Ranković (u Šapcu, odavde pre 60 godina) kad je bio u trgovini u Sremskoj Mitrovici, bio i kod Antića. U Mali:

Kovačevići ( 16 k.,Đurđevdan). Nije se čulo da su doseljeni. Bila tri brata Kovačevića braća od stričeva, sva trojica zvali se Pavle. Onda jedan od njih promenio prezime u

Radosavljević, da bi mogao pismo na svoju adresu da dobije. Od njega su dve kuće Radosavljevića. Stevan Kovačević (60 god.), glavni prikazivač sela „namenjuje” dedi Dragiću. Dalje ne zna dedove. Marko (73 god.) Radosavljević zapamtio dedu Ignjata, dalje nije zapamtio posmrče.

Mijailovići (6 k., Jovanjdan) ne zna se odakle su.

Živkovići (7 k., Jovanjdan) ne zna se odakle su.

Vasići I (2 k., Stepanjdan po poreklu, a Đurđevdan po imanju na kojem su naseljeni). Iz Kozarice majka dovela Milivoja i Milutina kad se preudala u Kovačeviće, pre 40 godina. Ima Vasića i sad u Kozarici.

Markovići (2 k., Nikoljdan). Ne znaju poreklo. Jedna familija bili sa Ivkovićima i Mirkovićima. Bila im kuća ispod Mirkovića, ispod Male, pa prešli u Malu.

Ivkovići I (1 k., Nikoljdan). Domoroci. Od njih samo Nikola (35 god.) i mlađi brat Ljubisav.

Ivkovići II (3 k., Nikoljdan), u Isailovića Mali. Vitomirov (22 god.) pradeda Milan doveden iz Mrovske, kao dete uz majku, koja se udala u Ivkoviće. Inače po očevu rodu Gajići, a ranije poreklo Milanov deda ili otac iz Bosne doselio se u Mrovsku.

Isailovići (6 k., Đurđic). Isti rod sa Krstićima i Živkovićima II (ne postoje ovde, odseljeni u Šabac, Mlađini). Oni bili rod i sa Jelenićima i Pantelićima. Svi se prezivali Jelenići. Doseljeni, ne zna se odakle.

U Parlogu:

Mirkovići (26 k., Nikoljdan). Do 1892. bili jedna kuća zadruga od 85 članova. Milosavljev (69 god.) čukundeda Mirko on došao iz Bosne, ovde se prizetio. U toj staroj kući Mirkovića, odakle su se izrojili 1892. žive sad dve porodice odvojeno: Čedomir i njegova 4 brata, i Živanko sa svojima. Jedna od najlepših kuća u okrugu (Milanko u Šapcu, i dva brata u Beogradu profesor Đorđe i bivši major Jelisija).

Ivankovići (12 k., Jovan Jesenski Jovan i Milostiva). Đukin (50 god.) deda Đurađ. Ne znaju dalje poreklo.

Jelenići (Pantelići) (14 k., Đurđic). Ranisavljev pradeda Pantelija — njegova majka Jelena imala četiri sina: Petar od njega Živkovići Mlađini, što je odselio u Šabac; Pantelija (njegovi sinovi Toma i Luka ); Tanasija; Matija bez muškog poroda. Svi prešli na prezime Jelenići izuzev sinova Tominih .Pantelići, kojih je 9 kuća (ostalo 5 k. na staro prezime). Posvađala se braća od čiča, pa Toma, zbog Obrada, Dragićevog oca, promenio prezime. Jelena je udata bila u Isailoviće dovedena. Dakle, Jelenići, Isailovići (i Živkovići što su odselili u Šabac) sve jedan rod. Ostale male okolo Male i Parloga,

Krstića mala:

Krstići (17 k., Đurđic). 14 k. ovde i 3 kuće preko brda. Oni su svojta Jelenićima, Isailovićima i bivšim ovdašnjim Živkovićima koji su sad u Šapcu. Doseljeni iz Bosne.

Teodorovići (7 k., Đurđic). Gaja (75 god.) i brat Obrad (80 god.) njihov pradeda Teodor. Ista familiJa sa Krstićima. Promenili prezime kad su se sudili za Čestu šumu seosku. I oni su iz Bosne, a proizišli od Krstića.

Vlajkovića mala:

Vlajkovići (7 k., Đurđevdan). Dragutinov (66 god.) pradeda Vlajko sa braćom došao od Skoplja. Bili bežanci neki, „begali od Turaka”: Vlajkov brat Stanoje od njega Stanojevići; brat Radojica od njega Radojičići (ovi sad u Mrđenovcu. Krstivoj i Božidar, sinovci Uroša, otac im Marinko, otišao odavde tamo devojci u kuću, pre 60 godina).

Stanojevići (5 k., Đurđevdan). Isti rod sa Vlajkovićima.

Do Crvene mejane:

Kuzmanovići (9 k., Nikoljdan). Dragoljubov (48 god.) pradeda Boža. Boža i Jovan-beg Kuzmanovići braća. Jovan begovao, bio ajduk, ubijao Turke, tursko odelo nosio Turke uhodio. Poklao neke Turke u Badri- ci kod Metlića. Kuzmanovića Cveje i Živana otac, Mijailo, podigao Crvenu mejanu (bila prvo kolebica ulepljena crvenom zemljom i pokrivena krovinom).

Kojići (6 k., Nikoljdan). Gde je sad groblje tu sedeli, a još pre toga na mestu gde su sad Kućerine. Najzad prešli gde su sad preko jaruge. Triput se izmeštali. Živojinov (49 god.) pradeda Radivoje sa bratom Milanom imaju jedan spomenik iz 1818. godine. Bili ovde za vreme ustanka. Oko glavnog seoskog puta:

Pajići (15 k., Đurđic). Živan-Žija (87 god.) govori u desetercu, pevao uz gusle nekad. Njegov čukundeda Paja mora da je od Bosne. Između Pajića i Kuzmanovića:

Gligorići (3 k., Nikoljdan). Ista familija sa Kuzmanovićima, promenili prezime.

Vasići II (4 k., Nikoljdan). Ne znaju poreklo.

Radojičići (2 k., Lučindan). Oni najstarija familija. Stari govorili: „Radojica, turski udvorica” izdavao srpsku veru turskoj veri. I danas se priča da je izdavao Srbe. Njegov spomenik odvojen od sviju. Milan Radojičić (umro 1918. godine u osamdesetoj godini starosti) zapamtio selo od 27 kuća.

Pajića mala:

Negovanovići (3 k., Jovan Milostivi). Stari.

Čekići (2 k., Jovan Jesenski, Milostivi). Bio neki Đurađ Čekija. Od njega su. Stari.

Ivanovići (5 k., Jovan Milostivi) Stari.

Birmančeva ili Mandića mala:

Birmanci (17 k., Aćim i Ana). Doseljeni iz Baranje. Ima ih još u Mačvi u Zminjaku, takođe oko Kolubare gde su i sad poznate Birmančevića vodenice. Miladinov (51 god.) pradeda Adam valjda on došao.

U Bežancu kod barice Birmančeva mala:

Jarotići (8 k., Jovan Milostivi). Živkov čukundeda „Jerotije” ne zna se odakle je. DoPajića:

Mandići (8 k., Đurđic). Radosavljev (43 god.) pradeda Stanimir. Ne znaju za ženu Mandu ko je.

Pavlovići (3 k., Đurđic). Familija od Mandića. Promenili prezime.

Džaića mala u Parlogu:

Makevići ranije zvani Ilići (5 k., Jovanjdan). 2 k. u Džaića mali, 3 k. u Bežancu. Dragutinov (29 god.) čukundeda Makevija, a pračukundeda Ilija. Ilija došao iz Bosne pre 200 godina. Najpre bili u današnjem vinogradu Milutina Živkovića u Mali. Tu bili 100 godina. Zatim se premestili na današnje mesto i onda prezime od Ilića u Makeviće. Kad je došao Ilija, onda selo bilo 15 — 20 kuća. Makevijin sin Gligorija imao dva sina: Ljubinka i Iliju. Makevija imao Gligorija i Jovana. Makevići bili jedna kuća zadruga, sve do 1917. godine (oko 17 članova).

Petrovići zvani Džaići (8 k., Jovanjdan). Ne znaju poreklo. Džaići nadimak iz podsmeha.

Marinkovići (3 k., Jovanjdan). I oni su Džaići.

Glišići (1 k., Jovanjdan). I oni su naseljeni, došli od nekle. „Svi ovde naši stari naseljeni” takokažu.

Nikolić Cveja (1 k., Nikoljdan). Iz sela Ljutice (od Kamenice). Pre 20 godina zakućio, prikupio zemlje malo i pravio kuću.

Pantelić Branko (1 k., Nikoljdan). Iz Jalovika pre 25 godina. U centru sela na drumu sreskom putu:

Jovanovići (3 k., Nikoljdan). Cigani polutani. Iz Žabara od pre 50 godina, kao kovači „ladnokovi” klepaju raonike. Oni kažu da su „polutani” srpski Cigani ne znaju ni jedan drugi jezik. (Istih tih Cigana polutana ima još u Dragojevcu, Boboviku, Provu i drugde).

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana 68-72), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić