Poreklo stanovništva sela Brasina, opština Mali Zvornik. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Brasina je severno od Borine, pravo drinsko i gučevsko selo. Ona je podišla pod Gučevo i daleko od Drine. Sredinom sela teku Brasinska Reka i Potok. Treći potok po dnu sela do Koviljače je Vilin Potok. Ovim potocima je selo izlomljeno. Pored Drine ovo selo nema polja, ali zato ima na levoj strani u zajednici s Borinom Brasinske Ade, veliki prostor, koji Drina može i plaviti.
Oko Brasine su: od zapada Drina, od severa Vilin Potok, Čolakov Gaj, Kam, Crni Vrh na Gučevu, Eminove Vode, od istoka Kulište, Kamenica i Klisar, od juga rečica Borina.
U selu su vode: Vrela od kojih postaje Gavrina Rijeka, Vreoca, jaka vrela koja grade rečicu Sige, Vrela, ispod Eminovih Voda koja kao rečica Maljevača teku u Drinu i Vrela pod Orlovim Kršem.
U Brasini su brda: Majdanska Kosa, Ćumurača, Orlov Krš, Orlova Kosa, Krušici, Trla, Trlova Kosa, Radičeva Njiva, Vladićz Brdo, Vladićeva Kosa, Jezero, Kam, Grbavac, Žuta Česta, Kostića Brdo, Lazića Gaj, Bare, Batar i Straža.
Njive se zovu: Bare, Njive, Ade, Batar, Polje, Luke, Palučci, Divčibare, Jezero, Vrela, Pljiskavice, Doline, Dolci, Gumništa, Selišta, Kućišta, Jazavčine, Strane, Potoci, Barice, Suvodo, Krečane, Palež i Krčevine. Livade su na Gučevu.
Selo ima stvarno dva kraja. Oba čine pravu Brasinu, čine upravo Brasinu kakva je ona mogla biti do kupovine Batara i ada. Ova dva kraja su dve prostranije mahale: Čolaci i Vladići. Kupovinom Batara selo se rastura, prima nove doseljenike i pomera na jug ka Borini i dolazi skoro do škole i crkve. Ovo rasturanje vrši se neprekidno i učinilo je da je Brasina dobila tip razbijenog sela.
I po Brasini ima starog groblja i starih zidina. Stari su rodovi bili rudari; oni su se selili kao rudari i kao majstori za rad s kamenom. Oni su bili izmešani s borinskim i u zajednici, pošto se drži da su oba sela bila jedno a zajedno se iseljavali. Među brasinskim rodovima nije bilo muslimana, a oni što su primali islam, otišli su u Bosnu.
Najstariji su rodovi, od pre 200 godina:
Vladići. Došli su iz nekakvog sela bliskog Lijevnu u Bosni, u pravcu ka Dalmaciji. Došao je jedan starac sa pet sinova i više od 30 čeljadi, s mnogo stoke i alata (bili rudari), u nameri da se ovde nameste i da kopaju rude. Starcu se osobito dopalo selo i Gučevo i on je još za života kopao rude i s decom se namestio. Po smrti starčevoj jedan mu se unuk zapopi i ode da popuje u šabačku Kaonu, pa posle kratkog vremena prevede dva strica i oca i naseli u Malom Bošnjaku i Koceljevi. Kako su ih ovde zvali Bošnjacima, oni ih i tamo nazovu istim imenima, od čijeg nadimka i sela dobiju imena Veliki i Mali Bošnjak. Oni su se i ovde i tamo znatno namnožili; ovde se zovu: Gajići, Ristići, Veselinovići, Pavlovići, Tomići, Mišići i Pantelići ali su svi Vladići izvan sela Vladići. Oni su se stalno selili po Koviljači, Loznici i donjim selima po zanatu i trgovini, a sele se i danas i seliće se i u budućnosti, pošto se znatno množe. Govore zapadnim dijalektom. (55 k.; Sv. Avramije).
Posle dužeg vremena, kad i Bogdanovići u Borinu, ovde su došli:
Čolaci (Čolakovići) iz Dobrotina, ranije iz Kolašina (12 k.; Sv. Đurđe).
Pozniji su doseljenici iz istog doba kao i u Borini:
Jojići došli iz Voljevaca od Smiljanića (6 k.; Sv. Đurđe).
Petrovići su od Vujinovića u Crnči (6 k.; Sv. Nikola).
Jezdići su iz Zaovina od Čelikovića (9 k.; Sv. Đurđe).
Jevtići su iz Čitluka (rađevski); (9 k.; Sv. Alimpije).
Petkovići su iz Svojdruga od Milatovića (12 k.; Sv. Jovan). — Timotići su iz Strmova (4 k.; Sv. Srđ).
Kojići su iz Donje Triješnjice (4 k.; Mratindan).
Ristići su iz Selanca od Mićića (6 k.; Sv. Đurđe).
Bojići su iz Culina od Vračevića (2 k.; Sv. Nikola).
Karaklajići su iz Zaovina (2 k.; Sv. Nikola).
Despotovići su iz Potočanja u Bosni (2 k.; Sv. Đurđe).
Jevtići su iz Rastišta (2 k.; Sv. Nikola).
Damnjanović je iz Culina (1 k.; Sv. Nikola).
Ilić je iz Potočanja u Bosni (1 k.; Časne Verige).
U Brasini ima 16 rodovi sa 133 doma.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 504-505), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)